Ghousting - kako je postao naša realnost?

“Gousting je, čini mi se da je svoju popularnost dobio nakon serije Seks i grad, još mislim naravno to možda ne mora da ide ali ustvari danas je vrlo prisutan izraz i verovatno da kažem čin u dejting svetu mladih ljudi”, kaže klinička psihološkinja Snežana Mrvić

U anketi su ljudi pokušali da nam objasne kako oni doživljavaju ovo nestajanje. 

“Gousting je kada namerno odbijate da odgovorite na nečiju poruku ili ga ignorišete i ne želite da date objašnjenje zašto ne želite da imate kontakt sa nekim”, rekla nam je jedna devojka. 

Druga gospođa znala je da sve detaljnije uveže:”Ghoust uznači duh, a u žargonu mladi govore kada se dopisuju sa nekim pa im se taj neko ne javlja i to je to, goustuje ga - umesto da mu odgovoriš ti ga ignorišeš.”

Psihološkinja Mrvić pojasnila je šta jousting zaista jeste. “To znači da vas neko ostavi bukvalno iznenada, onako, eto bez ikakve najave, znate ono ‘out of nowhere’. Sa nekim ste u vezi bili mesecima, godinama, i onda taj neko eto tek tako ode, napusti vas, ali vas, pošto je to danas vrlo važno, napusti vas apsolutno svuda. Napusti vas i fizički ali vas napusti i na svim društvenim mrežama na kojima ste do tada bili zvanično. Znači anfouloujeve vas sa Instagrama, TikToka”, kaže Mrvić.

Ipak, neki su nam priznali da nikad nisu čuli za taj pojam, ali kad smo ga objasnili ispostavilo se da je i među anketiranima bilo onih koji i koje su goustovani kao i onih koji su nestajali, ali i onih kojima to nije ni važno.

“Ne znam pravo da vam kažem, ti ljudi sa kojima se ja družim oni su moji bliski ljudi, a ovi ostali ne primećuju pravo da vam kažem. Možda je neko to i uradio ali nisam primetila”, iskrena je bila anketirana sagovornica.

Druga nam je rekla da danas valjda svi imaju veze sa tim i iznenadila se što se uopšte čudimo tom fenomenu i ispitujemo ga. 

ŠikŠok: Znači nemaš iskustva sa goustovanjem?

Devojka: “Pa imam, naravno. (smeh) Pa imamo svi valjda, 21. vek je. (smeh i dalje) što ne bi trebalo da bude baš normala i ne bi trebalo da bude normalno i okej ali izgleda da jeste i mislim da je mnogo češće, mislim da se često dešava da žene budu goustovane, da žene goustuju, mislim da je to negde bolest možda današnjice, 21. veka.”

Na pitanje zašto je jousting danas učestala pojava, psihološkinja Mrvić kaže da ljudi 

Ne žele da raskidu poklanjaju previše pažnje. “Da li je to zbog te smanjene potrebe za “nekom emocionalnom investiranošću, gde vi i kada nekog ostavljate, kada sa nekim raskidate, potrebna je da kažemo jedna emotivna investicija, potrebna je jedno suočavanje, znate, ne samo suočavanje sa tom drugom osobom nego suočavanje i sa samim sobom i to nekada može biti prilično bolno, može biti neprijatno, možda prosto neko nema kapacitet za takvu vrstu involviranja i onda mu je jednostavno samo lakše da se okrene i da ode, da se brani mi to nekad kažemo izbegavanjem, da ono jednostavno bilo kakva uključenost se zanemaruje nego se samo okreće i odlazi”, kaže psihološkinja.

Objašnjenja anketiranih o razlozima goustinga podjednako su zanimljiva. Čuli smo da neko to uradi zato što ga je prosto neka osoba ‘smarala’, ili da to rade osobe koje nemaju empatiju, ali i da je to najlakši način za odlazak. 

Snežana Mrvić je baš iz priče sa mladima i sama otkrila više o goustovanju. 

“Goustovanje ne mora da bude isključivo samo za emotivan odnos, to može biti i za prijateljski odnos, može biti i za poslovni odnos. Čini mi se da zbog nekako preopterećenosti i informacijama i sa nekako kontaktima gde mladi danas previše imaju kontakata od ovih četova na Instagramu, da nekad iz nemogućnosti da sve te kontakte održavaju onda im je nekad lakše upravo to - samo da nestanu i da nekako tako završe taj odnos. Naravno gousting ima veze, kao i sve, i sa našom strukturom ličnosti, odnosno sa našim tipom adaptacije, tako da neko ko ima izražene izbegavajuće crte ili koji je izbegavajuća struktura ličnosti, neko ko bazično izbegava svaku vrstu konflikta, izbegava svaku vrstu emotivne stimulacije i onda je upravo taj nekako sam raskid ili samo suočavanje sa prekidom nekog odnosa za njih nekako previše stimulišuć, i onda oni zato odlaze, zato oni tako mogu da završavaju taj odnos tako što će prosto jednostavno samo nestati i okrenuti se.” 

Većina anketiranih svesna je kako bi mogla da se oseća osoba koja je goustovana, odnosno ostavljena bez pozdrava i objašnjenja. 

“To jeste pitanje sad - kako je onom drugom. Verovatno mnogo teško kad neko ode upravo to bez objašnjenja. Jer šta god da se, kao i ne znam kad je završetak godine, kad je završetak nekog ciklusa, mi svodimo račune i da nešto završimo, zaokružimo, pa tako i kad se govori o završetku nekog odnosa, emotivnog, prijateljskog, kakvog god, i nekako svi želimo da imamo neko objašnjenje zbog čega se taj odnos završio. Ne mora nužno da bude ni zbog čega, očito da postoji, nije uvek jedan razlog i verovatno se veze ni ne završavaju eto samo zato što se nešto tek tako preko noći, mislim retko kada, verovatno nešto traje već izvesno vreme,  i onda svi nekako očekujemo da nam se to pojasni i onda to kad vas neko eto tek tako napusti bez ikakvog objašnjenja. Naravno, prvo sledi stanje šoka pa, kao i uvek kad ide proces žaljenja, stanje neverice, pa onda tek dok dođe do prihvatanja potreban je neki period”, zaključuje psihološkinja Snežana Mrvić.

Izvor: Insajder