Kako da mladi bezbedno rade u inostranstvu?

Na pitanje da li bi radili sezonski posao u inostranstvu, anketirani građani u centru Beograda mahom su rekli da bi radili i priznali da u ovom trenutku ne znaju dovoljno o bezbednosnim procedurama. Otkrili smo da u cilju edukacije i prevencije trgovine ljudima i zloupotrebe rada mladih ostoji i aplikacija Astra - rad na sigurno. 

Mladi ljudi sa kojima smo razgovarali svesni su da je najznačajnija stavka kad se ide na rad u inostranstvu pisani ugovor na osnovu koga se prijavljuje rad. 

“S obzirom da je trgovina ljudima nešto što se dešava i u našoj državi i u inostranstvu, jako nam je važno da mladi preduzmu neke osnovne korake pri prijavi za bilo koji posao, kako bi se zaštitili”, kaže Kristina Lazić, naglašavajući upravo značaj pisanog dokaza o radnom odnosu. 

“Ugovor je jedina pravna zaštita koju oni mogu da imaju. Ugovor koji se dobije može da se proveri u Astri besplatno pozivom na telefon ili slanjem imejla na imejl adresu”, kaže Kristina. 

Kako proveriti ugovor i agenciju koja zapošljava? 

Nakon što se proveri ugovor svakako je važno da se proveri i sama ponuda za posao i sama firma koja nudi taj posao, navodi naša sagovornica.

“Osim Astre, agencije za zapošljavanje mogu da se provere preko Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ), da se proveri da li te agencije postoje, da li su licencirane da vrše tu dužnost. Takođe, APR (Agencija za privredne registre) je koristan sajt da bi se proverilo da li firma za čiji posao konkurišemo postoji, da li je registrovana, da li je registrovana za aktivnost za koju nam nudi posao i u kojem je sve to stadijumu. To su neki osnovni koraci koji se preduzimaju. Takođe i obično guglanje ponekad koristi da se pogledaju komentari - da li su ljudi već komentarisali, da su imali loša iskustva sa ovakvom firmom, da li je tu dolazilo do neke vrste iskorišćavanja, i to je to otprilike”, preporučuje Kristina Lazić iz Astre. 

Kristina navodi još nekoliko situacija koje bi trebalo da aktiviraju crvene lampice i koje je važno proveriti. “Ukoliko su u pitanju oglasi koji ne specifiziraju kakva znanja mi moramo da imamo za neki posao, ukoliko se radi o poslovima koji se traže hitno, dakle da se to završi za 2 nedelje, vrlo nam je jasno da osoba ne može da dobije radnu vizu za 2 nedelje. Ukoliko ne postoje neke zvanične informacije kome se treba javiti već je to samo jedna imejl adresa ili neki neprovereni sajt, to su nam neki glavni pokazatelji u samim oglasima koji nam govore da je reč o nekoj vrsti prevare. Sa druge strane takođe proveravanje da li se kontakti koji se nalaze na oglasu poklapaju sa kontaktima te firme ili agencije u inostranstvu sa njihovih sajtova, da li se poklapaju adrese i sedišta, to su neke stvari koje mogu da nam ukažu na prevaru”, preporučuju iz Astre. 

Ono što bi svi trebalo da zapamtimo kada želimo da radimo u inostranstvu je sledeće: prvi i osnovni korak pre putovanja u inostranstvo jeste dobijanje radne vize. “To je proces koji traje, sve informacije o tome koliko za koju državu traje dobijanje procesa vize, postoji na Astrinoj aplikaciji safe at work. Trenutno se to dešava za 10 država što su npr. Hrvatska, Slovenija, Slovačka, ali radimo na svakako proširenju toga, tako da je jako bitno da mladi provere kakvi su uslovi za dobijanje vize, koliko taj proces traje, pre nego što odu, jer bilo kakav odlazak bez radne vize obično ukazuje na neku vrstu eksploatacije i na neku vrstu nepoštenog rada”, ukazuje nam Kristina. 

Koga zvati ako se ipak nađeš u situaciji radne eksploatacije?

Nekoliko mladih pitali smo u anketi u centru Beograda šta bi uradili da se ipak nekako nađu u inostranstvu na radu i shvate da njihov ugovor nije validan i da neće dobiti obećanu zaradu. Dok su neki iz iskustva imali konkretne predloge, drugi su izneli svoje pretpostavke, mahom tačne. 

Tako jedan mladić iz ikustva predlaže prijavu nadležnoj inspekciji, dok većina prepoznaje policiju kao organ koji može da pomogne. Ipak, ima onih koji su skeptični zbog nepoznavanja procedura i međudržavne saradnje. 

Naša sagovornica, Kristina iz Astre, zato nam je objasnila šta može da se uradi u navedenoj situaciji, kada neko od državljana Srbije zapadne u problem u inostranstvu i pritom sumnja na trgovinu ljudima. 

“Dakle u momentu kada mlada osoba sumnja na postojanje eksploatacije ili da je iskorišćavaju može prvo da se obrati svom poslodavcu, da vidi o čemu se tu radi. Međutim ukoliko to ne uspe, ono što mi dalje predlažemo jeste da se obrati nadležnim vlastima u toj državi, dakle da se obrati policiji unutar te države. Osim toga, Astra je dostupna svakako svojom mejl adresom i telefonom 24/7 za bilo kakvu pomoć i za pomoć pri eksploataciji, tako da može i nama da se obrati. Pored toga, rekli smo osobe od poverenja koje tu mogu biti posrednici u ovim situacijama, koje mogu apelovati na nadležne vlasti i nekim zajedničkim akcijama pokušava da se dođe do rešenja.”, kaže Kristina iz Astre. 

Osim toga, “Astra ima svoju SOS liniju i SOS imejl preko kojih može da se kontaktira i da se kaže, iznese problem i onda oni stupaju u kontakt sa advokatima sa kojima imaju saradnju, kako bi došlo do te besplatne provere ugovora ukoliko se sumnja na trgovinu ljudima ili mogućnost trgovine ljudima”, navodi Kristina. 

Anketirani mladi u Beogradu imali su svoje ideje šta raditi u situaciji da im neko od prijatelja ostane u stranoj zemlji bez obećane zarade i shvati da je žrtva radne eksploatacije. 

“Pa bila bi prvo krivica, prvo bih ga krivio zato što nije ugovor pogledao, pošto kol'ko znam pre svakog posla ili tako to treba da se popriča s menadžerom ili šefom tog posla i da se uradi ugovor, da se potpiše ugovor za rad. Ja onda ga osuđujem ako nije to uradio zato što treba prvo sve proveriti, sve super…”, Ipak, ne bi ostavio druga na cedilu, kaže nam. “Ako su mu neophodne pare poslao bih mu pare da se vrati nazad.” Još jedan momak odgovorio je gotovo identično. 

Preventivne mere - koje podatke ‘neko naš’ mora da ima? 

Organizacija Astra se duže od decenije bavi sprečavanjem trgovine ljudima i iz iskustva daju praktične preporuke kako se obezbediti. “Generalno ovo Astra preporučuje i za putovanja ovako, ali i pogotovo kada putujemo radi nekog radnog odnosa, jeste da svakako kopiramo svoj pasoš, dakle da jedna kopija našeg pasoša ostaje u našoj državi sa nekim članom porodice ili osobom od poverenja, ta osoba bi takođe trebalo da ima kontakt smeštaja ustvari mesta gde ostajemo, lica s kojim ostajemo, kao i kontakt našeg posla i toga šta mi ustvari radimo na tom poslu, najčešće je to u pitanju radno vreme, kako bi mogli da znaju kada mogu da stupe u kontakt sa nama, šta ćemo mi to tačno raditi. Takođe, preporučujemo da postoji neka vrsta šifre između nas i osobe od poverenja, dakle nešto što mi možemo da kažemo osobi od poverenja ukoliko se osetimo ugroženo. To se dešava u slučajevima kada smo u nekoj vrsti opasnosti, da ne saznaju o čemu pričamo. Jednostavno ovo su mali preventivni koraci koji nekome mogu spasiti život”, detaljno nam je objasnila Kristina.

Šta radimo ako smo nečija osoba od poverenja?

“Dakle, ukoliko smo osoba od poverenja ili ukoliko je osoba od poverenja dobila informacije da dolazi do eksploatacije, svakako može da se pozove Astra. Ona ima svoju diplomatsku mrežu, što znači da Astra dalje koordiniše rad sa službama u drugim državama. Ona je svakako i edukativnog karaktera, dakle čak i ako nismo sigurni da je došlo do trgovine ljudima ona dalje može da nas uputi kome da se obratimo i to i radimo sa našim sos telefonom i sos imejlom. Tako da prvi korak jeste kontakt sa Astrom. 

 Ako sve navedene korake preduzmete na vreme, velike su šanse da radom u inostranstvu obogatite iskustvo bez rizika po bezbednost.

Izvor: Insajder