Mladi i inovacije: Investicije u startape kao pokretačka snaga

Prvi edukativni robot u Srbiji “Prizma Bot” namiguje očima od svetlosnih led-dioda. Napravili su ga učenici Tehnološke škole u Čačku okupljeni u startup timu pri Naučno-tehnološkom parku u Čačku.

“Ovaj edukativni robot dizajnirali smo pomoću 3D štampača. Sve je 3D štampano”, demonstrira nam proizvod svog startup tima Dragan Parezanović, iz Naučno-tehnološkog parka Čačak. “Unutra su elektronske komponente i uz ovog robota deca mogu da se bave elektronikom programiranjem i robotikom”, kaže nam Dragan dok njegov tim na laptopu pokazuje aplikaciju za upravljanje robotom.

Tehnološke inovacije oduvek su zanimale 18-togodišnjeg Radulović Miloša, učenika Mašinsko saobraćajne škole u Čačku. Uz pomoć svojih nastavnika i Naučno-tehnološkog parka uspeo je da ostvari svoju ideju da uz pomoć sunca proizvede vodonik i kiseonik, kao ekološka goriva budućnosti.

Miloš nam demonstrira nam kako radi njegov projekat “Solar-traker i HHO generator”. “Suština solarnog trakera sa HHO generatorom je da maksimalno poveća svetlost koju dobija. Generator traži poziciju sa najviše svetla i maksimalno povećava efikasnost sunca”, govori nam Miloš dok užurbano na laptopu pokreće solarni panel, koji se rotira u potrazi za svetlom.

I studenti Fakulteta tehničkih nauka iz Novog Sada razvili su ideju za inovaciju, koja će doprineti očuvanju životne sredine od zagađenja.

“U pitanju je pametna bova! Ona na sebi ima odgovarajuću elektroniku, koja sa nizom ugrađenih sondi može da snimi potrebne parametre u vodi”, priča nam Marko Vasiljević Toskić student Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Pokazuje nam i veliki dron predviđen za uzimanje uzoraka vode sa nepristupačnih lokacija.

Mladi inovatori svoje ideje pretaču u tehnološka dostignuća, zahvaljujući finansijskoj i mentorskoj podršci.

“Mladima nikada nije bilo lakše da dođu do ostvarenja svojih ideja i do onih, koji će im pomoći da je realizuju”, kaže Miloš Grozdanović, pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka Niš. Podseća da u svim većim gradovima u Srbiji postoje regionalni inovacioni startup centri.

“Takođe imamo četiri naučno-tehnološka parka, koji pružaju podršku mladim ljudima. Kroz tu podršku oni lakše dolaze i do sredstava za finansiranje iz različitih i privatnih i državnih fondova u Srbiji”, objašnjava Grozdanović. Nabraja da pored Fonda za nauku i Fonda za inovacionu delatnost, postoje i privatna udruženja, kojadaju grantove startup preduzećima. “Potrebno da mladi imaju ideju i da mladi imaju hrabrost da tu svoju ideju pokušaju da realizuju”, zaključuje Grozdanović.

Za pet godina postojanja Fond za nauku je odobrio finansiranje gotovo 500 projekata i u tu svrhu obezbedio 81,7 miliona evra iz budžeta Srbije, Evropske unije i Svetske banke. Više od 2000 inovativnih rešenja dobilo je podršku Fonda za inovacionu delatnost. Za 13 godina u njih je uloženo oko 80 miliona evra.

Najpopularniji je program podrške Fonda za inovacionu delatnost je “Smart Start”. “Namenjen je neformalnim timovima. Podrazumeva mentorsku i pre svega finansijsku podršku, koja po projektu iznosi 50.000 evra”, priča Milica Macura iz Fonda za inovacionu delatnost. Naglašava da je cilj da timovi, kroz razvoj tih inovativnih projekata, započnu poslovanje svog startapa na najbolji način. “Treba da razviju minimalno održiv proizvod i da kreiraju poslovni model”, navodi Milica Macura.

Fond za inovacionu delatnost je među startup timovima najpoželjniji zbog programa “Katapult”: “To je prvi srpski akcelerator namenjen brzorastućim startup preduzećima. Pruža im se jedinstvena prilika da kroz tromesečni intenzivni mentorski program razviju poslovanje svog startup-a i pripreme se za prikupljanje eksternih investicija. Fond za inovacionu delatnost im pomaže tako što upoređuje te investicije i istovremeno im daje bespovratna sredstva”, objašnjava Milica Macura iz Fonda za inovacionu delatnost.

Zahvaljujući brojnim finansijskim programima u Srbiji raste inovacioni ekosistem. Svake godine je za 30% više startup preduzeća, koje osnivaju mladi. U Institutu za razvoj i inovacije kažu da bi bilo dobro zaštititi ga od firmi koje se predstavljaju kao startup, a to zapravo nisu.

“Ono što mi u Institutu za razvoj inovacije vidimo kao prvi korak jeste posebno definisanje pravne forme startup-a, koje će jasno odvojiti startup od ostalih preduzeća, kako bi ta pomoć ka startup preduzećima i njihov pristup kapitalu bili efikasniji, precizniji i bolji”, objašnjava Nenad Jevtović iz Instituta za razvoj i inovacije.

Na podsticanju inovativnosti kod mladih svakodnevno radi Centar za promociju nauke. Glavni programa su mejkers labovi, odnosno prostori u kojima mladi imaju opremu da rade na inovacijama, podseća Danijela Vučićević iz Centra za promociju nauke.

“Mejkers labovi su otvoreni i u srednjim školama kao podrška srednjoškolskom obrazovanju. To su multifunkcionalni prostori, mesta razmene i kreiranja ideja i na kraju pravljenja prototipova. Osim Centra za promociju nauke, mejkers labove su osnovali i Nordeus Fondacija, Inicijativa digitalna Srbija i Dostignuća mladih”, nabraja Danijela Vučićević iz Centra za promociju nauke.

Usluge mejkers labova i naučno-tehnoloških parkova mogu da koriste mladi svih uzrasta. U razvoju inovacije osnivaju startup kompanije. Najveći broj njih i uspe da realizuje svoju ideju, prenosi Miloš Grozdanović svoja iskustva iz Naučno-tehnološkog parka u Nišu.

“Kada smo otvorili park 2020. godine imali smo samo 7 prijava za jedan program podrške. Ove godine smo četvrti put objavili poziv na taj program i imali smo 123 prijave iz regiona južne i istočne Srbije. To pokazuje da su mladi shvatili da ima nade, da to funkcioniše i da naš rad u protekle 4 godine nije bio uzaludan”, kaže Miloš Grozdanović pomoćnik direktora Naučno-tehnološkog parka u Nišu.

Danijela Vučićević iz Centra za promociju nauke oduševljena je idejama koje mladi razvijaju - od projekata pametne poljoprivrede, preko bioteka, do kreativnih industrija. “Oni imaju odlične ideje, bolje od naših. Mi smo tu samo kao podrška”, kaže Danijela Vučićević.

Izvor: Insajder