Moja prva plata i prvo radno iskustvo

Kada je pre godinu i po dana završio Fakultet političkih nauka Aleksa Mitić nije očekivao da će posao pronaći brzo i to u banci. Dao je sebi oduška i par meseci odmarao od fakulteta, a onda je čuo za državni program podsticajnog zapošljavanja „Moja prva plata“.

„Prijavio sam se. Znao sam je ono što tražim vezano za oblast ljudskih resursa. Jedna od oglašenih pozicija bila je upravo u ovoj banci. Pozvali su me, otišao sam na praksu, dobio mentora i posle nekoliko meseci ponudili su mi stalni radni odnos. Prihvatio sam, dobio sam prvi posao i nisam se pokajao“, priča nam Aleksa sa širokim osmehom.

Četvrtu godinu za redom, za program „Moja prva plata“ ne jenjava interesovanje ni poslodavaca ni mladih. Samo od januara, kroz ovaj program, radno iskustvo stiče 7000 mladih. Neki će dobiti posao, a neki stavku u CV-u.

Cilj je da se podstakne osposobljavanje i zapošljavanje mladih i podrži privreda u rešavanju problema nedostatka kadrova, podsećaju u Ministarstvu turizma i omladine, uz čiju podršku se odvija program.

“Moja prva plata” je program nastao iz direktnog dijaloga premijerke sa mladima, naglašava pomoćnica ministra Ivana Antonijević. “Mladi su u ukazali da imaju problem da dobiju prvo zaposlenje, jer im poslodavci traže radno iskustvo. To radno iskustvo, međutim, mladi ne mogu da dobiju dok ih prvi put neko ne zaposli”, objašnjava pomoćnica ministra za turizam i omladinu Ivana Antonijević kako se rodila ideja za program “Moja prva plata”.

Nakon godinu dana sprovođenja program je unapređen u saradnji sa NSZ, Privrednom komorom Srbije i ministarstvima za rad, finansije i elektronsku upravu. “Prošle godine povećana je plata za taj vid radne prakse na 28.000 dinara za mlade sa srednjom stručnom spremom, odnosno na 34.000 dinara za mlade sa fakultetom”, navodi Ivana Antonijević.

U Krovnoj organizaciji mladih Srbije kažu da program još može da se unapredi, kako bi mladi uz nadzor mentora zaista stekli radno iskustvo, a ne samo bili radna snaga.

“Vrlo često su poslodavci popunjavali radna mesta mladim polaznicima programa “Moja prva plata”, umesto da to za mlade bude vid radne prakse”, kaže Milica Borjanić iz KOMS-a. Naglašava da za učešće u programu poslodavci treba da obezbede mentora, koji bi vodio tu mladu osobu kroz proces rada da na taj način ona zaista stekne radno iskustvo. “Takođe, novčana naknada treba da bude veća, jer ne zadovoljava osnovne potrebe za život te mlade osobe, koja je završila srednjoškolsko obrazovanje ili fakultet”, zaključuje Milica Borjanić iz KOMS-a.

Aleksa Mitić tvrdi da nije imao takve probleme. Banka u koju je otišao na program “Moja prva plata” brzo mu je povećala platu poštujući pravilo da povišica ne sme da bude veća od iznosa koji isplaćuje Nacionalna služba zapošljavanja.

Sada kao stalno zaposlen u sektoru za ljudske resurse banke Aleksa nam objašnjava da poslodavci u tom programu učestvuju sa dodatnim sredstvima. “Kao vid stimulansa za dobar rad ta sredstva isplaćujemo polaznicima programa nakon nekoliko meseci učestvovanja”, kaže Aleksa Mitić. Imao je i dodatnu motivaciju: “na prvom sastanku predočeno mi je da postoji mogućnost da zasnujem radni odnos u slučaju da pokazujem dobre rezultate i ta motivacija mi se na kraju isplatila”.

Nisu baš svi takve sreće. U Krovnoj organizaciji mladih Srbije traže da se usvoji Zakon o radnoj praksi kako bi prava mladih bila adekvatno zaštićena na tržištu rada.

“Program ‘Moja prva plata’ ima sve odlike radne prakse i treba da premosti jaz između sistema obrazovanja i tržišta rada na način da se mladi lakše uključe. Međutim, mi nemamo zakon o radnim praksama, pa samim tim prava mladih koji ulaze na tržište rada nisu adekvatno zaštićena”, objašnjava Milica Borjanić iz KOMS-a.

Ivana Antonijević, pomoćnik ministra turizma i omladine

U Ministarstvu turizma i omladine kažu da je nacrt Zakona o radnoj praksi spreman i da čeka da uđe u skupštinsku proceduru nakon formiranja nove Vlade. “Važno je reći da je nacrt Zakona o radnim praksama izrađen još prošle godine u saradnji sa organizacijama mladih za mlade”, naglašava pomoćnica ministra Ivana Antonijević.

I dok se čeka novi zakon, mladi hrle ka radnom iskustvu. “Tražimo praksu, da proširimo svoje znanje. Da bi našli neki ozbiljniji posao, ipak se od nas traži specifičnije znanje”, priča nam studentkinja Fakulteta organizacionih nauka Milica Marković. “Nije u pitanju novac, radila bih i besplatno, samo da naučim nešto”, objašnjava Milica zašto joj je glavni cilj da nađe praksu.

“Svi znamo da su prakse manje plaćene, ozbiljnije poslove i plate tražićemo od jeseni”, nadovezuje se Jelena Đorđević, koja je nedavno diplomirala na Ekonomskom fakultetu u Beogradu. “Meni za sada nije cilj da se raspitujem kolika mi je plata, već samo da se oprobam u prvom radnom iskustvu”, kaže Jelena.

S druge strane poslodavci željno iščekuju kvalitetne mlade kadrove, da ih najpre obuče, a onda i zaposle. Situacija se, kažu, na tržištu rada okrenula u korist nezaposlenih mladih.

Predstavnica velike nemačke kompanije u Pančevu Andrea Erdeljanović, kaže da većina studenata koji dođu na praksu ostaju u toj fabrici da rade. Dok su na praksi obezbeđen im je prevoz do Beograda i najčešće svi dobijaju novčanu povišicu. “Cilj prakse za nas je da na kraju ta mlada osoba, koju obučimo, ostane i dobije posao kod nas. Napuštali su nas jedino studenti, koji su želeli da rade nešto drugo. Svaki student koji je bio kod nas i pokazao se kao kvalitetan dobio je posao”, kaže predstavnica nemačke kompanije Andrea Erdeljanović.

Izvor: Insajder