Pomoć mladima: Kako se boriti protiv porodičnog nasilja
Iako se često veruje da nasilje u porodici doživljava jedan član, najčešće supruga, žrtve porodičnog nasilja mogu biti praktično svi, pa tako i deca i mladi, bilo da su u pitanju devojčice/devojke ili dečaci/momci. Situacija u kojoj devojka trpi porodično nasilje i njenog emotivnog partnera stavlja u ozbiljan izazov sa kojim nije jednostavno izboriti se. Zbog toga smo mlade ljude pitali šta bi radili u situaciji da njihova devojka ili drugarica trpi nasilje u porodici. Kome bi se obratili ali i šta je ispravno proverili smo i u Autonomnom ženskom centru (AŽC).
Nekoliko studenata i studentkinja u Beogradu rekli su nam da bi se najverovatnije obratili policiji uz prethodni razgovor sa žrtvom, dok jedna studentinja moguću pomoć u ovakvoj situaciji nalazi u psihologu ili psihijatru. Jovana Markulić iz AŽC-a potvrdila je da je upravo obraćanje nadležnima ispravan rezon i istakla da je najvažnije od svega da se svako nasilje prijavi.
Situacija može biti još kompleksnija onda kada više članova ili članica u porodici trpi nasilje, ali nisu svi saglasni da je neophodno to prijaviti, pa tako neki insistiraju na prijavljivanju, dok drugi, iako žele da nasilje prestane to nisu u stanju da prijave iz bilo kog razloga. Ipak, i u takvim okolnostima važno je da se radi na osnaživanju i podršci.
“Važno je zapravo da se prijavi pa će onda institucije morati da uđu, zapravo Centar za socijalni rad moraće da uđe u porodicu i da se bavi time, da se bavi zapravo tim strahom zašto se one plaše da prijave. To je isto veliki indikator koji govori da je to stvarno izuzetno teško nasilje kada one imaju strah od toga da se prijavi institucijama koje mi gledamo kao institucije koje treba da nas zaštite od svega toga, a one ne prepoznaju njih kao nekog ko će moći da ih zaštiti, jer je verovatno to nasilje izuzetno intenzivno i brutalno, tako da negde to jeste otežavajuće ali ne kažem da nije rešivo. Znači onda više treba raditi na kapacitetima da se podrže osobe koje ne žele da prijave, da se podrži zapravo na pravi način kako da one mogu da izađu iz nasilja u momentu kada one žele, ili kako da zapravo shvate da je to jedini način da se to nasilje zaustavi, da se neće zaustaviti tek tako samo od sebe, nego da će samo vremenom bivati sve gore i gore, da će njihovi kapaciteti biti sve slabiji i trebaće im mnogo više energije kasnije za izlazak iz nasilja”, saveti su naše sagovornice iz Autonomnog ženskog centra.
Važno: Dokaze evidentirati čim se nasilje desi
Jovana Markullić kaže da postoji dosta načina na koji se žrtve mogu podržati ali da je najvažnije da oni koji žele i mogu da pomognu rade sve u saglasnosti sa žrtvom, i bez osuđivanja. Ukoliko se fizičko nasilje desi, važno je prikupiti i podneti nadležnima što više dokaza. “Kada govorimo o fizičkom nasilju svakako bi bilo dobro prijaviti čim se ono desi i zapravo najbitnija stvar da se povrede koje postoje po telu evidentiraju. To može biti u domu zdravlja, urgentnom centru, a za neke ozbiljnije povrede je važno ići u Institut za sudsku medicinu gde bi oni zapravo te povrede takođe evidentirali, neke sitnije koje se možda ne vide, koje su možda na delovima tela gde modrice izlaze kasnije, tako da Institut za sudsku medicinu bi to nekako sve uvrstio i to bi bilo važno za dalji postupak”,savetuje stručnjakinja za nasilje u porodici.
Iz iskustva nam kaže da u Autonomnom ženskom centru često svedoče tome da žene koje prežive nasilje nemaju kapacitete i snage da u tom trenutku prijave nego se jave nakon nekoliko dana, ali naglašava da je i to u redu, i tvrdi da institucije i tada moraju da reaguju po toj prijavi. Ističe da je važno da žrtve svoje povrede otografišu i čuvaju bilo u svom telefonu bilo u policijskoj stanici u kojoj mogu da zahtevaju da oni fotografišu povrede ukoliko nisu otišli kod lekara. Važno da se to evidentira, naglašava Markulić.
Ipak, univerzalni recept za izlazak iz situacije porodičnog nasilja ne postoji, i zato je važno u konsultaciji sa stručnjacima osmisliti individualni plan za izlazak iz takve situacije.
Na nasilje ne odgovarati nasiljem
Najpogrešnija opcija jeste uzimati pravdu u svoje ruke i pokušati rešavanje problema uzvratnim fizičkim nasiljem. Takođe, ne treba zaboraviti da osim što je fizičko nasilje najvidljivije, postoje i drugi oblici nasilja u porodici kao što su psihološko, emocionalno, ekonomsko, seksualno i drugo ili njihove različite isprepletanosti.
Kao dobro rešenje za rešavanje nasilja u porodici u praksi su se pokazali sastanci grupa za koordinaciju i podršku kojima mogu da pristustvuju predstavnici Centra za socijalni rad, tužilaštva, sudstva, i civilnog sektora, koji na tim sastancima zapravo razmenjuju važne informacije o konkretnoj porodičnoj situaciji kako bi se sačinio individulani plan za izlazak iz nasilja, zaključuje naša sagovornica i napominje da ovakvi timovi postoje na nivou cele Srbije.
Izvor: Insajder