Šta ne smete da propustite kad ste dobar student ili dobra studentkinja?

Neke studentkinje upravo su dobile priliku da preko "Circle U" Erazmus programa otputuju u Nemačku i tamo se dodatno usavršavaju. 

“Za Erazmus program sam čula preko Centra za razvoj karijere i pre svega mislim da mi pruža priliku da steknem neku novu perspektivu, pogotovo sada gledam iz perspektive ekonomije”, kaže Nives Diklić, studentkinja Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Marija Ćirković, studentkinja agroekonomije na Poljoprivrednom fakultetu, takođe je aktivna u studentskim organizacijama i u tome vidi samo prednosti.

“Čula sam preko Centra za razvoj karijere gde je inače i bila moja prva praksa, tako da i tamo sam i volonter tako da sam aktivna prosto u Centru i samim tim sve informacije koje budu ja saznam od njih., objašnjava ona.

Ipak, nekima iz ovog ugla deluje kao da je otkriće Erazmusa bilo odavno. 

“Iskreno da vam kažem ja ne mogu da se setim kako sam čula, mada velika verovatnoća je da sam isto čula preko instagrama ili neke platforme, možda čak i Linkedina. Sada, šta me je privuklo? Ja sam osoba koja uvek voli nove projekte, učestvovala sam u nekim projektima i sa UNICEF-om i drugima, išla sam na jednogodišnju razmenu u srednjoj školi, tako da uvek tražim nešto novo, i ja sam znala za Erasmus plus projekte ali skorije sam saznala za ovaj Circle U škole tako da baš mi je interesantno zvučalo i ja sam rekla: što da se ja ne prijavim”, kaže Lena Milovanović, studentkinja Mašinskog fakulteta.

Koliko je otvorenost pojedinačnih fakulteta i vidljivost na društvenim mrežama važna mladim ljudima, jasno je i iz primera Nede Aleksijević, studentkinje Fakulteta političkih nauka. Ona kaže: “Za Erasmus plus Circle U program sam bukvalno čula tako što sam, tj. videla, šaltala storije na instagramu i videla sam preko stranice Centra za razvoj karijere story su postavili i ušla sam da vidim o čemu se radi.”

Kako funkcioniše Erazmus plus? 

Radi se o studijskom programu Erazmus plus koji se odvija pod pokroviteljstvom Tempus fondacije u nekom od partnerskih evropskih Univerziteta. 

Punopravna članica Erazmus programa Srbija je postala 2019. godine i od tada 30-ak obrazovnih institucija koje su nosioci Erazmus povelje u visokom obrazovanju, istovremeno kad i drugi univerziteti u Evropi, može da konkuriše za sredstva iz Erazmus plus program, objašnjava nam Ljubica Dimitrijević iz Službe za međuuniverzitetsku i međunarodnu saradnju. 

 Ljubica Dimitrijević iz Rektorata nam objašnjava šta to u praksi znači. 

“Kada je objavljen taj opšti poziv koji se objavljuje recimo svakog februara, za prijavu za sredstva, kad i drugi univerziteti tada i mi podnosimo tu zajedničku prijavu i konkurišemo za budžete koji su raspoređeni po zemljama na osnovu nekog našeg učešća u tom programu, Srbija nema neki veliki budžet ali recimo da 40% tog budžeta koji je dodeljen Srbiji nekako dobije Univerzitet u Beogradu”, kaže Dimitrijević. 

Ove godine Letnju školu u Berlinu pohađaće pet studentkinja iz Srbije. Circle U alijansa omogućiće im pet dana kroz kombinovani intenzivni program. Kao i inače, motivacije studenata za prijavljivanje su različite.

“Moj primarni razlog za prijavljivanje jeste sticanje novih iskustava, upoznavanje ljudi i takođe sticanje znanja o tome kako klimatska politika, kako Srbija ili druge zemlje u razvoju mogu da usklade svoju politiku u skladu sa klimatskim promenama”, kaže studentkinja Nives Diklić.

“Meni je motivacija lično, i smatram da jeste motivacija zato što su svi troškovi pokriveni i vrlo je lepo zato što je neko uzeo mogućnost da finansira naše znanje i našu želju za učenjem, tako da meni se to lično baš dopada”, iskrena je studentkinja Marija Ćirković. 

Studentkinja Tamara Bogičević praktično nike imala vremena ni da razmišlja o svemu, ali je ovog puta to bilo na njenu korist. “Od momenta kada sam saznala za ovaj konkurs, prosto do same prijave prosto nisam imala da kažem nekih perioda razmišljanja uopšte iz razloga što sam kasno saznala za ovo - ja sam saznala 28. februara a do 29. je bio rok za prijavu, tako da nije bilo puno prostora za razmišljanje već sam nekako u žurbi prikupila dokumenta i mislim da je to na kraju onda sve dobro i ispalo, očigledno”, priznaje Tamara. 

 U Rektoratu smo saznali da konkuriše trostruko više ljudi nego što na kraju bude izabrano za put usavršavanja. “Mi za recimo po konkursu na jedno mesto imamo 3 prijave, eto da nekako tako u nekim brojevima formulišemo. Tako da moramo da pravimo i rang liste i da selektujemo, odnosno naši fakulteti nam u tome pomažu, selektuju svoje kandidate, predlažu ih nama, mi ih predlažemo partnerskim institucijama i oni nam potvrđuju da li su prihvatili ili ne nekog od naših predloženih kandidata”, objašnjava Ljubica Dimitrijević iz Rektorata. 

Kad ono što je demotivisalo postane motiv

Da bi neko na kraju bio izabran, potrebno je da prođe nekoliko selekcija, a Ljubica Dimitrijević otkriva neke od njih.Kriterijumi su poznati, oni prate preporuke samog “Erasmus plus programa, to su pre svega prosek kao nešto što može da se kvantifikuje, zatim određena vrsta motivacije, zatim CV kandidata. Međutim, dajemo prednost, što je takođe bitno napomenuti, dajemo prednost studentima koji do sada nisu učestvovali, odnosno do tada, nisu učestvovali u programu jer želimo da što više naših studenata dobije to iskustvo jer je zapravo jedno jako lepo iskustvo”, kaže Dimitrijević. 

Osim snažne motivacije da se usavršavaju i putuju, postoje i pitanja koje su same sebi postavljale i koja su eventualno mogla da ih obeshrabre, ali su im ipak dala dodatni vetar u leđa.

“Što se tiče odlaska u inostranstvo i konkretno letnje škole, nemam nikakve strahove, eventualno strah koji bi mogao da se javi jeste prosto izražavanje na engleskom jeziku na univerzitetskom nivou, eto to jedino vidim kao nešto što bih želela da prebrodim, da prosto otklonim tu mogućnost da me to koči”, rekla nam je studetkinja Ekonomskog fakulteta. 

“Kada su u pitanju studenti ono što možda može malo da ih demotiviše za učešće jesu finansije, jer Erazmus program za sada, znači do sada nije predviđao pokrivanje velikog dela troškova, ubuduće će pokrivati, da kažem te mesečne stipendije i putne troškove, do sada su bile pokrivene samo mesečne stipendije, pa je to znalo da ih demotiviše”, podseća Ljubica Dimitrijević iz Rektorata. 

“Troškovi mi nisu predstavljali problem s obzirom da je pisalo da će škola biti stipendirana, tako da u svakom slučaju iako ta stipendija kasnije leže, bitno je da će taj novac na kraju stići na račun”, saznala je studentkinja Nives Diklić. 

“Meni je motivacija lično i smatram da jeste motivacija zato što su svi troškovi pokriveni i vrlo je lepo zato što je neko uzeo mogućnost da finansira naše znanje i našu želju za učenjem, tako da meni se to lično baš dopada, jer time podstičemo da idemo na fakultete, da se obrazujemo i podstičemo, dajemo značaj znanju, dajemo značaj na tome da je i dan danas bitno da budemo obrazovani i da će to neko da ceni”, kaže studentkinja ekonomije. 

Kažu da se u Berlinu najmanje treba brinuti u vezi sa hranom i provodom, ali pozitivna trema ipak postoji. O smeštaju vode računa tako da ne prekorače omogućeni budžet, pa se udružuju kako bi prošle što bolje i zajedničkim snagama traže najbolje opcije. 

Studentkinje na svoj petodnevni studijski put kreću krajem jula. Univerzitet i Tempus fondacija im omogućavaju pokrivanje troškova a one samostalno biraju smeštaj i način puta u okviru iznosa koji dobiju. Ovogodišnja glavna tema odnosi se na klimatske promene. 

Izvor: Insajder