Čija je zemlja...
Međudržavni sporazumi kojima se praktično suspenduju domaći zakoni postali su uobičajna praksa za sve garniture vlasti u poslednjih 17 godina. Međudržavni ugovori - komercijalni poslovi, ova formula za ulaganje državne imovine predstavnicima vlasti takođe godinama služi za skrivanje informacija o efektima velikih državnih poslova. Jedan od takvih poslova je arapsko ulaganje u poljoprivredu. O tome na koji način je država dala na korišćenje deo najplodnije zemlje, da li je i koliko zaradila, kao i kakvo je mišljenje dela struke o ovom poslu gledajte u novoj emisiji Insajder bez ograničenja „Čija je zemlja...“.
Ni tri godine nakon dolaska firme iz UAE na srpsko poljoprivredno tržište nije poznato zbog čega nije realizovan predugovor koji je 2013. godine potpisan s kompanijom Al Dahra, takođe iz UAE. Umesto s tom kompanijom, ugovor je potpisan s firmom Al Rawafed International Investment. Prema istraživanju Insajdera, ta kompanija osnovana je tri meseca pre potpisivanja ugovora s Vladom Srbije, a prema podacima iz privrednog registara u Abu Dabiju u kojem je ova kompanija regostrovana, navodi se da nema nijednog zaposlenog.
„Da li se Al Dahra povukla zbog nekih ne znam kojih razloga, da li je ovaj Al Rawafed došao iz nekih drugih razloga, to ne znam. To je pitanje za njih, zašto su oni insistirali da odu ili dođu“ - ovo je odgovor ministra privrede Gorana Kneževića na pitanje zbog čega je i pored potpisanog predugovora s kompanijom Al Dahra država 2014. sklopila ugovor o zajedničkom ulaganju u poljoprivredu s tada tek osnovanom arapskom firmom Al Rawafed.
Al Rawafed je uz razne povlastice kupila ili uzela u zakup više od 10.000 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj. Suprotno ugovorenom, za parcele Vojske Srbije u Karađorđevu koje obrađuje već dve godine ova kompanija do sada nije platila ni dinara.