Insajder bez ograničenja: Makedonski scenario (EMISIJA)

„Opozicioni kandidati u Srbiji hoce makedonski scenario“ – tvrde već mesecima predstavnici Vlasti u Srbiji. Istovremeno,  opozicija je na to odgovarala kontraoptužbama da  „oni koji su na vlasti spremnaju makedinski scenario kako bi ostali na vlasti...“

Makedonski scenario kao unapred pripremljen plan ne postoji. Suština je da je izraz „makedonski scenario“ dnevnopolitčka zloupotreba jedne duboke krize u susednoj Makedoniji

U Makedoniji kriza traje najmanje dve godine. Razlozi su toliko komplikovani da je danas teško reći šta su uzroci, a šta posledice. Sve to je dovelo do 27. aprila kada policija nije sprečila upad u skupštinu maskiranih ljudi I demonstranata, pa ni nasilje nad poslanicima.

Makedonija je zemlja u kojoj 20 000 građana nezakonito prisluškivano. To je zemlja u kojoj je više od decenije vladavine Nikole Gruevskog obeleženo brojnim finansijskim aferama, gušenjem slobode medija, institucionalnim krizama, pa I oružanim incidentima. Makedonija je zemlja u kojoj predsednik ne želi da da mandat za sastav vlade parlamentarnoj vecini.

„Makedonski scenario?“

Na vlasti u Makedoniji više od deset godina bio je Nikola Gruevski lider VMRO DPMNE, koga su, do pre nekoliko meseci, smatrali najmoćnijim čovekom u toj državi. Najjači politički protivnik mu je Zoran Zaev predsednik SDSM-a.

Na vanrednim parlamentarnim izborima, koji su održani u decembru prošle godine, vladajuća stranka izgubila je većinu, bez obzira što je osvojila najveći broj mandata 51. Opozicioni SDSM Zorana Zaeva osvaja 49 mandata. Rok za formiranje vlade bio je kraj janurara 2017.godine. Pregovori do tada vladajuće VMRO DPMNE sa potencijalnim koalicionim partnerima su propali.

Protesti ispred Sobranja počeli su početkom marta 2017 u organizaciji novoosnovanog pokreta  "Za zajedničku Makedoniju". Pre toga, lider tada vladajuće stranke,  Nikola Gruevski pozvao  je građane da odbrane državu od, kako je rekao, njenog redefinisanja u korist Albanaca. Inače u Makedoniji vlast od 2001.godine, kraja rata I Ohridskog sporazuma, čine i albanske partije.

Nikola Gruevski  prethodno je pokušavao, ali nije uspeo, da se dogovori o postizbornoj koaliciji sa albanskom partijom DUI, sa kojom je u vlasti sve do izbora decembra 2016. Posle propalih pregovora sa Gruevskim, sve tri albanske stranke, koje su ušle u pralament,  odlučuju se za koaliciju sa opozicionim SDSM i Zoranom Zaevim.

Istovremeno, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov saopštava da ne želi da da mandat za sastav nove vlade  lideru dotadašnje opozicije Zoranu Zaevu.

Uprkos tome, 27. Aprila 2017.godine formirana je skupštinska vecina. Funkcioner DUI i bivši ministar odbrane u vladi Gruevskog Talat Džaferi izabran je za predsednika Sobranja.

Insajder:  Činjenica je da ste dugo bili sa VMRO u koaliciji  , sada ste u nekom drugom savezu.

Talat Džaferi,funkcionr DUI, novoizabrani predsednik Sobranja: Ja se nisam opredelio. Ja sam se opredelio da prihvatim duznost predsednika Sobranja

Insajder: Da li ste se iznenadili kada se dogodio upad u Sobranje, da li je to za vas bio jednak šok kao i za druge ljude?

Talat Džaferi: U svakom slucaju nisam bio iznenađen, jer prema procenama kao što sam imao i kao politička stranka u poslaničkoj grupi mi smo predvideli takav epilog  tog dana i u tom smislu se nisam našao izenađenim. Situacija je takva da ne bi trebalo nikada i nikome da se ponovi

Dok traje imenovanje predsednika parlamenta, hiljade demonstrana je ispred Sobranja. Oni podržavaju stav predsednika Makedonije da ne da mandat parlamentarnoj većini da formira vladu. U trenutku kada medijima treba  da se obrate Zoran Zajev i  novoizabrani predsednik Sobranja Talat Džaferi u pres salu Sobranja upadaju demonstranti, od kojih su neki nosili fantomke na glavama.

Insajder : Mi smo gledali snimak kada vas obaraju i vuku za kosu, kako je...

Radmila Šekerinska, poslanica SDSM i zamenica predsednika stranke:Taj je bio lakši, to je lakši deo povrede, zbog toga mi je vrat malo... neprirodno mi stoji. Ali veća povreda je bila nekoliko sekundi pre toga i tek su posle toga izašle snimke. Jedan od tih ljudi koji su ušli, u drugom talasu, uzeo je stalak kamere, pokušavao je, i onda treći put uspeo da me udari i u principu kažu da sam imala sreću da nije bio veoma jak i da je praktično udar bio veliki, ali ne dovoljno dubok da prouzrokuje nešto još gore. A tako da kažem u velikoj tragediji puno nas je imalo sreće.

Ovaj snimak nasilja Radija Slobodna Evropa obišao je svet. Žena koju povlače za kosu je Radmila Šekerinska. Ona je pre Zorana Zaeva bila na čelu SDSM-a, bila je vicepremijerka, a kratko i premijerka Makedonije 2004. godine. Danas je zamenica predsednika stranke, jedna od najuticajnijih fukcionera opozicione SDSM.

Radmila Šekerinska: Ja sam dugo vremena u politici, imala sam i teških trenutaka, bila sam u Tetovu kad se desio rat 2001, nikad, ali bukvalno nikad  nisam osetila da je to možda i kraj. I ovo su bili ljudi koje ja ne poznam. Ovo su bili ljudi koji su, čak i da su imali drugačija naređenja... krv je... čitala sam krv sa njihovih očiju. Jedan deo su bili nueračunljivi. Mislim da još uvek kao građanin ove zemlje, boli me da smo dozvolili da stvari odu tako pogrešnim tokom i trebaće nam kao naciji, kao državi puno vremena da izađemo iz ove situacije, iz ove psihoze takoreći.

Policija nije reagovala gotovo dva sata iako su jedinice bile oko Sobranja. Ministar policije inače član stranke DUI, čiji je funkcioner Talat Džaferi tog trenutka izbaran za predsednika Sobranja, kasnije je tvrdio da mu se dva sata šef javne bezbednosti, inače blizak VMRO, nije javljao na telefon.

U brutalnom prebijanju poslanika najteže je povređen poslanik Alijanse za Albance Zijadin Sela i lider SDSM Zoran Zaev koji je i snimljen sa krvavom glavom. Opozicija za nasilje optužuje VMRO i Nikolu Gruevskog. 

Član izvršnog odbora VMRO i bivši šef Makedonske diplomatije Antonio Milošoski, u makedonskim političkim krugovima pominje se kao mogući naslednik Gruevskog. Za Insajder bez ograničenja Milošoski kaže da VMRO nikada nije preduzeo ni jedan korak koji bi ugrozio bezbednost zemlje.

Antonio Milošoski, visoki funkcioner  VMRO DPMNE: Oni su tog dana, delovali mimo svih pravila Poslovnika i procedure. Za početak su uradili jedan veliki presedan. Nakon što je sednica završena nelegalno su izabralli predsednika parlamenta. To su uradili u šest popodne iako su bili svesni da, ako su se već odlučili za tako nelegalan izbor, nelegalnog predsednika, to su mogli da urade i u 14 sati kada napolju nema protesta. Svi smo znali da u 18 sati, 60 dana zaredom ljud,i nezavisne građanske inicijative i protestuju  protiv Platforme iz Tirane.

Ivan Stojiljković je lider Demokratske partije Srba u Makedoniji, koja podržava Nikolu Gruevskog i VMRO DPMNE. On je, kao poslanik, bio u Sobranju tokom nasilja nad poslanicima.

Insajder: Da li je odgovrnost VMRO DPMNE za taj upad huligana u skupštinui sve ono što se desilo, kada je reč o nasilju?

Ivan Stojiljković, poslanik i predsednik Demokratske partije Srba u Makedoniji: Odgovornost je pre svega nadležnih institucija, tu ne bih personalizovao nikog posebno. Znači, nadležne državne institucije su 10-ak dana pre događaja u skupštini dali saopštenje da su poslanici bezbedni. Na osnovu koje političke procene je Ministarstvo unutrašnjih poslova i minista,r koji je inače iz Demokratske Unije Za Integraciju, dao političku procenu da su poslanici sigurni u Sobranju u Makedoniji?  Ja sad vama kažem,  to nasilje je najviše naštetilo najvećoj makedonskoj partiji VMRO DPMNE, tako da, ovaj, ne verujem, da bi neko sam sebi pucao u koleno.

Insajder: Da li je tačno da se šef javne bezbednosti nije javljao na telefon ministru policije, da je policija imala naredbu da ne deluje i da se to sve desilo zato što su insititucije zatvrale oči jer je, navodno, vrh države i vaše stranke dao takav nalog?

Antonio Milošoski: Nikada nismo napravili bilo kakav korak koji bi ugrozio bezbedbost države. Nismo ni pomislili da uradimo tako nešto. Ali aktuelni ministar policije, za unutrašnje poslove, verovatno će sada hteti da nađe druge krivce za svoju nesposobnost da policija u blagovremeno i dosledno reaguje toga dana. Istina  je da je  velika hipokrizija ako ministar unutrašnjih poslova koji pripada političkoj straci DUI i verovatno će opet biti ministar unutrašnjih poslova sada odgovornost za svoju nesposobnoste prebacuje na nas poslanike, koji nemamo nikakve veze s ulaskom naroda u Sobranje.

Insajder: Da li se zna ko su ti ljudi koji su upali? 

Radmila Šekerinska:  Mislim da je njihov, da su njihovi identiteti već poznati, bar najveći deo njih. Najveći deo ljudi koji su bili nasilni, koji su pokušavali da ubiju poslanike i mene i moje kolege su poznati kriminalci, ljudi koji su bili u zatvoru zbog npr. dvostrukog ubistva, ubica četvorogodišnje devojčice, silovatelji, trgovci drogom. Znači, baš ono iskoristili su kriminalno podzemlje kako bi sproveli na neki način i državni udar. 

Insajder: A šta je sprečilo državni udar? 

Radmila Šekerinska: Ono što se desilo je da su ustvari nekolicina, nekoliko poslanika iz VMRO DPMNE-a u stvari otvorili vrata parlamenta i omogućili sve to, i to pokazuje da je to bilo baš ono organizirani napad. Srećom, posle nekih sat i po pauze policija je ipak reagirala i to nas je spasilo. Spasila nas je prisebnost nekolicine ljudi u obezbeđenju, pa možda i reakcija nekoliko ljudi s druge političke strane. 

Protesti ispred Sobranja i vlade sa malim prekidima traju već dve godine, ali se zahtevi i organizatori menjaju. Kriza u stvari počinje 2014  izlaskom opozicionog SDSM Zorana Zaeva  iz  skupštine zbog navodne izborne krađe na parlamentarnim izborima te godine.

Nastavlja se početkom 2015. Kada je  opozicija  objavila transkripte prisluškivanih razgovora predstavnika vlasti u kojima se dogovaraju finasijske malverzacije, izborna krađa, kontrola sudstva i medija, prebijanje političkih protivnika i zataškavanje pozadine krivičnih dela.

Nevladine organizacije i studenti izašli su na ulice, a već dogovoreni vanredni izbori su odlagani. U međuvremenu počelo je sa radom Specijalno tužilaštvo, koje je trebalo da rasvetli sve afere iz tih razgovora. Medjutim mandat tužilaštva je ograničen, a rad obeležen brojnim opstrukcijama.

Zaev tvrdi da je vlast prisluškivala više od 20.000 ljudi. Sledi serija konferencija za novinare, na kojima lider SDSM, pušta snimljene razgovore najviših državnih funkicionera u kojima se može čuti kako dogovaraju krađu izbora, finansijske transakcije, kontrolu pravosuđa i medija i prebijanje političkih protivnika. Svaka nova afera dobija naziv “bomba”. 

Istraga o prisluškivanju vodi se i danas pred Specijalnim tužilaštvom Makedonije. Među onima koji su prisluškivani je i Sašo Ordanovski dugogodišnji novinar i nekadašnji direktor Makedonske televizije.

Sašo Ordanoski, novinar: Po mojim saznajima ja imam preko 10.000 stranica prisluškivanja, samo što, u mom slučaju, nije bilo samo telefonsko prisluškivanje nego cela jedan druga lepeza praćenja i to sve nedge od početka 2009. Pa na ovamo.

Insajder: A koja lepeza...?

Sašo Ordanoski: To su bila fizička sleđenja, video snimci, kompletna kontrola mojih komunikacija, ne samo telefonskih nego i elektronskih , dakle kompletno jedno pokrivanje mene i moje familije.

Insajder: Da li se na kraju saznalo ko je tačno bio izbor Zaevu za te „bombe“, kako se to zvalo u javnosti?

Sašo Ordanoski: Pa to nije tajna, dakle izvor su ova dvoje zapošljenika u tajnoj službi dakle ta verzija govori o tome da su oni izneli, aj, kaše sa tih stotinu hiljada ili miliona razgovora i da su to predali Zaevu jer nisu mogli da toleriraju kako taj broj raste svakim danom .Ali fakt jeste da nije sporno da je to rađeno u MUP u u tajnoj službi. 

Zoran Zaev, tada lider opozicije, nikada nije otkrio izvor.  Na konferencijama za novinare objavljivao je samo prisluškivane razgovore predstavnika vlasti. Najviše reakcija je izazvao snimak nazvan bomba 29, nakon koje su u Skoplju 5.maja 2015.izbile demostracije.

Tada su objavljeni prisluškivani razgovori predstavnika vlasti o  pokušajima da se zataškaju okolnosti I pozadina  ubistva dvadesetdvogodišnjeg Martina Neškovskog, koji je na smrt prebijen, na proslavi izborne pobede, tada vladajuće VMRO DPMNE u junu 2011 godine. Njega je ubio pripadnik  makedonske specijalne jedinice “Tigrovi” Igor Spasov. On je pravosnažno osuđen na 14 godina zatvora. Niko drugi nije odgovarao zbog pokušaja zatškavanja okolnosti ubistva. Sumnja se da  je Spasov, kao policajac bio na tom skupu i da ga je angažovao član obezbeđenja  premijera Gruevskog I načelnik vladinog odeljenja za obezbeđenje. U prisluškivanim razgovorima  potvrđena je sumnja u javnosti da je Ministarstvo unutrašnjih poslova sakrivalo istinu o ovom tragičnom događaju.

Pošto se na društvenim mrežama Spasov, koji je  ubio dvadesedvogodišnjeg mladića  dovodio u vezu sa obezbeđenjem Gruevskog, iz razgovora, koji je objavljen, između tadašnjeg premijera Nikole Gruevskog I tadašnje ministarke policije Gordane Jankulovske, jasno je da se dogovaraju šta da ministarka kaže ovim povodom na press koferenciji.

Gordana Јankulovska: Ama, moram da vidim, šta pričaju da bi se spremila, da se spremim , I kažem vam počelo je po Fejsbuku , od odezbeđenja….

Nikola Gruevski :Ne, ti im  kategorički kaži da taj nije član obezbeđenja premijera..

Gordana Jankulovska: Ne, ja svakako neću…

Nikola Gruevski: On je pripadnik “Tigrova” I nema veze sa obezbeđenjem. Drugo, izveden je pred sud I verovatno će mu odrediti pritvor do tada…

Gordana Jankulovska: Da, da ja planirama u 12 da dam izjavu, a da ga do 11 izvedemo pred ….

Nikola Gruevski: On tamo nije bio službeno , najverovatnije je bio privatno I privatno je radio, dejstvovao

Nakon objavljivanja ovih razgovora na ulicama Skoplja počele su demonstracije studenata i nevladinih organizacija. U međuvremenu došlo je do oružanih sukoba u Kumanovu između policije I grupe ubačene sa Kosova. Osam policajaca je tada ubijeno.

Cela ova kriza kriza završena je nakon  pritiska međunarodne zajednice. Ključni saradnici premijera Nikole Gruevskog ministarka policije Gordana Jankulovska, šef bezbednosnih službi Dejan Mijalkov, ministar transporta I veza Mile Janekevski podnose ostavke.

Vlast je opoziciju optužila da je do tajnih snimaka došla uz pomoć stranih službi, i da je time ugrožen ustavni poredak zemlje, kao i da iza svega stoji bivši šef tajne službe Zoran Veruševski blizak opozicionom SDSM-u. 

Insajder: Kako se zove država u kojoj se nezakonito prisluškuje više od 20.000 ljudi?

Antonio Milošoski: Iskreno da vam kažem nama ovo nije prvi slučaj. Od 2001. godine isti glavni šef obaveštajne službe tajne policije, gospodin Veruševski izašao je s prislučkivanim materijalima određenih političara i novinara, a sada ponovo isti čovek, 2014-2015. je uradio isto to.. I ja sada imam jednu veliku primedbu na rad makedonskih tajnih službi – kako može čovek koji nije deo zvaničnih struktura tajnih službi, tajne policije da prisluškuje i upotrebava takve nelegalne materijale na političkoj sceni.

Insajder: Ali, ako vas dobro razumem, vas više brine način na koji su ti snimci došli do javnosti, nego njihova sadržina?

Antonio Milošoski: Sadržina, način i upad spoljnih faktora u sam sistem obaveštajne službe je veoma problametično, jer se danas desilo u politici, sutra se može desiti u vezi s migrantima, prekosutra s terorizmom ili organizovanim kriminalom. Tajna služba mora da bude stub bezbednosti jedne države, a ne samoposluga ili mini market gde različiti političari kupuju materijale da bi degradirali druge političare.

Sve navode iz afere prisluškivanje trebalo bi da istraži specijalno tužilaštvo koje je formirano dogovorom palamentarnih stranaka i vlasti i opozicije i albanskih partija sredinom 2015 u Pržinu, delu Skoplja.

Tada je dogovoreno i da premijer Nikola Gruevski podnese ostavku, da se formira tehnička vlada, da se “oslobode mediji”, ali i da se očisti birački spisak u kome je bilo 300 hiljada više upisanih,kako bi se pripremili izbori za proleće 2016. godine. 

Najvažniji dogovor je ipak bilo formiranje Specijalnog tužilatva i ubrzo je za specijalnog tužioca izabrana je Katica Janeva. Prve istrage usledile su vrlo brzo. Uglavnom se odnose na korupciju i finasijske malverzacije.

Međutim 12. aprila 2016. predsednik Makedonije Đorđe Ivanov pokušava to sve da zaustavi i objavljuje odluku o amnestiji za sve političare koji su obuhvaćeni aferom “prisluškivanje”, ali I za Zaeva koji je bio optužen za finansijske malverazcije kada je bio gradonačelnik Strumice. 

Lider opozicionog SDSM Zaev ne prihvata amnestiju, počinju protesti protiv odluke Ivanova, ali I kontraprotesti VMRO DPMNE koji daju podršku Ivanovu.

Radmila Šekerinska: Ivanov je želeo da napravi gest ili potez kojim će rešiti problem Gruevskom, problem koji je bio u VMRO-u, a s druge strane kako ne bi njima pričinio politički problem, jer javnost to vidi i reagira, onda je on rešio - ajde svi smo isti. Pa onda njegova teza je bila: neću ja pomilovati samo Gruevskog, nego evo i Zaeva i nekoliko drugih ljudi oko opozicije. Međutim mi smo bili jedini koji smo rekli prvo ne želimo to, jer mislimo da za sve treba postojati sudski postupak i drugo ne želimo to jer mi nismo isti.

Ivanov 27.maja povlači odluku o amnestiji pod pritiskom EU i opozicije i gotovo cele međunarodne zajednice. Ta odluka Ivanova tumačena je kao prvi korak u porazu premijera Nikole Gruevskog i VMRO DPMNE. Protesti se završavaju.

Posle vanrednih izbora krajem prošle godine glavna tema pregovoranja o novoj vladi bile su dve teme. Jedna je produžavanje rada Specijalnog tužilaštva, koje je za istrage imalo nerelano kratak rok od 18 meseci, odnosno do juna 2017. Druga tačka pregovora bila je navodno prihvatanje takozvane Tiranske deklaracije odnosno redefinisanje ustavnog položaja Albanaca u Makedoniji.

Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov mandat za sastav vlade prvo daje Nikoli Gruevskom lideru VMRO DPMNE, koji je osvojio najviše mandata.

Gruevski pregovara samo sa albanskom partijom DUI jer bi mu njihovih 10 poslanika bilo dovoljno da formira tesnu parlamentarnu  većinu i vladu. Pregovori međutim propadaju. Predstavnici albanske partije rekli su da takozvana „tiranska platforma“ nije bila problem već da su pregovori propali jer Gruevski nije želeo da se produži rad specijalnog tužilaštva. U međunarodnoj I makedonskoj javnosti  spekulisalo se da bivši premijer Makedonije Nikola Gruevski sebe i svoje saradnike pokušava da spasi procesuiranja, pa i tako, što će sprečiti da Specijalno tužilaštvo nastavi da podiže optužnice.

Antonio Milošoski:: Tačno je da „platforma“ iz Tirane nije bila tema jer smo rekli da o tome ne želimo da razgovaramo.

Insajder: Da li je Specijalno tužilaštvo bilo tema?

Antonio Milošoski: Što se tiče Specijalnog tužlaštva imali smo zajednički stav, a to je da se poštuje zakon i proces dogovoren u Pržinu, a to je da specijalno tužilaštvo radi u skaldu sa zakonom do 20. juna ove godine, kada ističe rok do koga Specijalno tužilaštvo treba da podigne optužnice. VMRO DPMNE je spreman da i sada i ranije. Ne želimo ništa manje i ništa više uvodimo u ovaj zakon u odnosu na ono što smo se dogovorili da će biti poštovano.

Insajder: Da li je tacna informacija , pročitala sam da je jedan o vaših zahteva u razgovorima sa VMRO, kada ste prethodno pregovarali o savezu, bio daSpecijalno tuzilastvo mora da nastavi rad, a da je VMRO tražio suprotno?

Talat Džaferi: Pa ja mogu potvrditi da je bio stav stranke iz koje dolazim da je bilo neophodno produziti rok rada Specijalnog tužilaštva. Ne mogu tvrditi koji je bio stav VMRO,  ali mislim da je njihov stav bio protivan i i u tom kontekstu to je jedan od razloga neuspelog dogovora;

Propali pregovori između Nikole Gruevskog odnosno VMRO-DPMNE i albanske partije DUI otvorili su prostor da opozicioni lider Zoran Zaev pokuša  da obezbedi većinu u parlamentu. On postiže dogovor sa liderima sve tri albanske partije koje su ušle u pralament i zvanično traži mandat od predsednika.

Predsednik Ivanov međutim 1.marta 2017. saopštava da ne da mandat Zaevu. Razlog je takozvana Tiranske deklaracija o jačanju položaja Albanaca u Makedoniji, čiju sadržinu niko nije potvrdio, iako se dokument o navodnom dogovoru pojavio u javnosti.

Antonio Milošoski:  I u Sobranju jedan naš kolega Albanac je rekao:“Platforma u Tirani postoji“ i pročitao je zahteve i ne bih polemisao s njim jer je bio veoma jasan. Kada je reč o Socijaldemokratskom savezu, tu sumnjamo ko govori istinu, jer gospođa Šekerinska kaže da nema redefinisanja ili da „platforma“ iz Tirane ne postoji, a samo pre dva meseca gospodin Zaev na jednom skupu u Sarajevu u BiH je rekao: „SDSM formira vladu jer su usaglašeni naš program i „platforma“ Albanaca iz Tirane“. I smatram da njegovo priznanje koje je tada izneo i danas odjekuje kao eho i brine mnoge građane Makedonije.

Insajder: Da li imate iste ili različite pozicije u kontekstu statusa albanske nacionalne zajednice u Makedoniji?

Radmila Šekerinska: Status svih zajednica u Makedoniji je definiran Ustavom i mi smo rekli čim smo imali potvrdu i sa strane svih partnera da imamo većinu, mi smo rekli da je odluka te većine da Ustav ne treba menjati. I ustav neće biti promenjen. Za one koje ne veruju dovoljno je da kažem da i oko toga je potrebna dvotrećinska većina. Tako da čak i oni, kako da kažem, koji nas plaše sa mogućim različitim scenarijima znaju da se ustvari ustavni sustav, ustavni sistem Makedonije neće biti taknut. 

Talat Džaferi: Treba objasniti da se ne radi o Tiranskoj platformi ni pristinskoj platformi nego se radi o političkom dogovoru legalnih političkih stranaka Albanaca u Makedoniji koji na osnovu tih predizbornih programa, našli su se, u postizbornom periodu, našli su se za istim stolom i dogovorili zajedničke tačke i kao zajednički stav izasli na nove pregovore o mogućem koliciranju sa jednim i drugim partnerom u makedonskom bloku i to je samo dogovor politickih partija, nikakva „platforma“.

Međutim baš ta takozvana „tiranska platforma“ i navodno obećanje da će se redefinisati i osnažiti prava Albanaca u Makedoniji bila je povod za proteste koji ispred Sobranja traju već više od 60 dana. I Demokratska partija Srba u Makedoniji, koja je apsolutno protiv promene polažaja Albanaca, podržava zahtev da se Zaevu ne da mandat.

Ivan Stojiljković: Znači radi se o brutalnom, o najbrutalnijem zahtevu albanskih političkih partija koji su osetili da im je sada momenat da realizuju između ostalog i naloge međunarodne zajednice vezane za vlast Nikole Gruevskog sa jedne strane, i sa druge strane, da poboljšaju svoj politički položaj u republici Makedoniji odnosno da sebe dovedu u rang makedonskog naroda, odnosno da od  Makedonije naprave binacionalnu državu.

Izbor Talata Džaferija nekedašnjeg ministra odbrane u vladi Gruevskog za predsednika pralamenta bio je povod poslednjeg, ali najozbiljnijeg obračuna, fizičkog napada demonstranata na poslanike u sred parlamenta.

Sašo Ordanoski:  Vi kada krenete u prouzrokovanje međuetničkog konflikta dakle sledeća faza od tih teških incidenata bila je uvođenje vanrednog stanja od strane predsednika.Vanredno stanje, koje ne bi mogao da izdrži na duge staze, moralo bi da završi sa novim pregovorima. Novi pregovori bi morali da se vode na platformi koju bi dao  VMRO,  a to je interetnički, da se opet stabilnost stavi kao primaran cilj tih pregovora, a ne demokratija, a ne pravna država.

 Kraj ove krize  očito se nazire jer i predstavnik VMRO, za Insajder bez ograničenja navodi da ta stranka više nema pralamentarnu većinu.

Antonio Milošoski: U ovom trenutku VMRO DPMNE,  posle događaja u Sobranju, kada je na jedan nelegalan način, izabran takozvani predsednik Sobranja Republike Makedonije, mi ne možemo da kažemo s 51 poslanikom da VMRO ima parlamentarnu većinu. Parlamentarna većina ima ona strana koju predstavlja Socijaldemokratski savez i partije Albanaca koje su podržali Tiransku platformu.

Ipak ni posle dve godine i nekoliko ozbiljnih kriza, ni sada nije jasno, kako će izgledati kraj onoga što se u Srbiji naziva makedonskim scenarijem.

Radmila Šekerinska:  Kad je vlast preuzela medije, kad smo počeli da slušamo više propaganda, a manje informacije, to je bio početak, po meni, "makedonskog scenarija" i ja svima želim da pobegnu taj scenarij, jer to znači da građani nemaju više kontrolu na svoju državu, na svoju Makedoniju, nego da nekoliko ljudi odlučuje u ime svih nas. I to nije dobro. 

Antonio Milošoski:  Makedonski scenario znači da imate jednu stabilnu, reformski orijentisanu državu i vladu , koja radi na projektima smanjenja nezaposlenosti i donosi nove investicije,  do 2016. godine ili tačnije do 2014. kad su isto bili izbori, da imate jedan kreirani bojkot opozicije koji prihvata da bude deo obaveštajnih igri zbog političkih ciljeva i od  gotovoga napravite veresiju

Sve stranke u Makedoniji zalažu se za ulazak zemlje u Evropsku Uniju i NATO. Upravo EU I NATO, uz SAD traže uspostavljanje mira i da onaj ko ima većinu u parlamentu dobije i mogućnost da vlada zemljom. Međutim ostaje nejasan uzrok svih kriza koje su potresle Makedoniju da li su to međuetnički odnosi, ili zataškavanje kriminala, pritisci na prvosuđe, uticaj na medije ili sve to zajedno.