Transkript: Čija je zemlja...

Međudržavni sporazumi kojima se praktično suspenduju domaći zakoni postali su uobičajna praksa za sve garniture vlasti u poslednjih 17 godina. Za komercijalne aranžmane sa stranim kompanijama, pod izgovorom da su u pitanju projekti od nacionalnog značaja, donose se posebni zakoni po hitnim postupcima, suspenduju ostali domaći zakoni - ukidaju se licitacije za prodaju zemljišta, ne primenjuje Zakon o javnim nabavkama.

Predstavnici svake vlasti potpisuju bar po jedan međudržavni sporazum ali nijedna vlast do danas nije sprovela  analizu efekata komercijanih ugovora koji se potpisuju na osnovu takvih sporazuma. Između Srbije i Ujedinjenih Arapskih Emirata međudržavni sporazum potpisan je u februaru 2013. Na osnovu tog sporazuma potpisan je  ugovor o zajedničkom ulaganju između Vlade Srbije i kompanije Al Rawafed  o zajedničkom ulaganju u  poljoprivredno zemljiste u koje spada i zemljiste Vojne ustanove Morović odnosno Karađorđevo.

Kadim Abdul Adaren, zamenik predsednika Al dahre: “Vi imate zemlju, vi imate vodu, mi imamo novac. A tržište postoji”

                                                    ČIJA JE ZEMLJA...

Arapskim investitorima je po povlašćenim uslovima prodato ili dato u zakup 10.470 hektara najkvalitetnijeg poljoprivrednog zemljišta u Bačkoj. Od toga je 3500 hekarata u Karađorđevu do ugovora sa firmom iz Emirata koristila Vojna ustanova Morović. Zbog svih ovih poslova, država Srbija i firma iz Emirata formirale su zajedničko preduzeće Al Rawafed Srbija u kojem država ima 20 a strana kompanija 80 odsto vlasništva.  Prema istraživanju Insajdera ugovoru po kojem je zemljište  Vojne ustanove Morovic priopalo arapskoj kompaniji , protivile su se čak i stručne službe vojske navodeći da ne postoje nikakve garancije da će država ostvariti profit. 

Arapska firma je  uz razne ustupke države kupila ili dobila na korišćenje obradivo zemljište u vojvodini.

Zajednička Kompanija Al Rawafed Srbija dobila je 3500 hekatara zemljišta Vojne ustanove Morović u Karađorđevu. Zemljište je dato bez fiksne nadoknade, odnosno zarada Vojske I države zavisi od ostvarenog profita.

Zajednička kompanija dobila je direktnom pogodbom, bez licitacije, u zakup 4.300 hektara državnog poljoprivrednog zemljišta u Kuli.  Za ovu zemlju Al rawafed plaća godišnji zakup u iznosu od  250 evra po hektaru.

Kompanija  Al Rawafed  je direktnom pogodbom kupila i 2 200 hektara poljoprivrednog zemljišta kombinata AD Bačka Sivac, po ceni od 7000 evra po hektaru, što je za oko 2300 evra manje od tržišne vrednosti koju navodi AD Bačka u svom izveštaju o godišnjem poslovanju.

Po ceni od 10 000 evra po hektaru, Al Rawafedu je prodato i 413 hektara zemljišta kombinata Jadran.

Protivnici ovakvog aranžmana države sa firmom iz Emirata bili su poljoprivrednci iz Bačke. Oni su do tada po Zakonu o poljoprivrednom zemljištu uzimali baš tu zemlju u zakup na licitacijama. Jedan od njihovih argumenata je bio da im se na ovaj način oduzima sredstvo za rad, odnosno zemlja na koju su računali uzimajući kredite za unapređenje proizvodnje, pre svega za kupovinu mehanizacije. Pozivali su državu da im ponudi bar iste uslove pod kojima je zemlja data Ujedinjenim Arapskim emiratima

Poljoprivredni proizvođači iz Bačke:

“Moja prosečna cena zakupa je 37000 dinara a oni će tu zemlju dobiti u zakup po 200, 100 evra po hektaru.”

“Svi smo mi na konto tog zakupa poljoprivrednog zemljišta pravili neke planove uzimali mehanizaciju, zaduživali se i na osnovu čega ćemo mi to vratiti, šta će naša deca da rade u ovim našim selima, porodice, ljudi koje zapošljavamo na tim njivama, šta ćemo mi da radimo posle. Kuda ćemo mi.”

„Pribojavamo se toga da ćemo u vrlo skoroj budućnosti biti sluge na svojoj zemlji, da ćemo raditi za strance za kg masti ili snop kukuruzovine.“

„Kada naši poljoprivredni proizvođači žele da obrađuju zemljište i plaćaju tri puta veću cene od one koja je ponuđena  stranom partneru, osećamo se bedno.“

S druge strane predstavnici Vlade Srbije su najavljivali da će arapski investitori doneti najmodernije sisteme za navodnjavanje, ostvariti višestruko veće prinose i uposliti lokalne poljoprivrednike.

Na kritike opozicije zbog toga što se, pod izgovorom međudržavnog sporazuma, stranoj kompaniji uz razne povlastice daje najplodnija zemlja i da je to štetno za domaće proizvođače, predstavnici Vlade podsećali su između ostalog na to da je I prodaja naftne nacionalne kompanije ruskom gaspromu u januaru 2008 realizovana po istoj formuli, uz uveravanja da je ulaganje Emirata u poljoprivredu za državu čist plus. 

Skupština Srbije, 31.07.2017.

Olena Papuga poslanica LSV:  Šta će mladi ljudi koji su do sada koristili tu zemlju? Po neki su uzeli kredite, na primer za traktore, za druge poljoprivredne mašine. Ove godine im se raskidaju ugovori koji su bili potpisani na tri godine. Oni su očekivali da će tu zemlju obrađivati i na dalje. Jednostavno, šta će sada ti mladi ljudi da rade, koji su radili tu zemlju?

Aleksandar Vučić, predsednik Vlade: „Zato sam u razgovoru sa predstavnicima „Al Ravafeda“, koje su imali naši ljudi ovde, rekao da insistiraju, da požure prvo da uposle više kooperanata, više drugih poljoprivrednika, a ovih 192 koji su na različite načine radili na ovoj zemlji da se i za deo njih odmah pronađe posao, ali da vidimo kako i na koji način da budu angažovani u budućnosti.
Mi za državu imamo ovde, kao što ste videli, čist plus i to ogroman plus.”

Kakvi će biti realni i pozitivni efekti za Srbiju od kompletnog aranžmana u ovom trenutku nije poznato. Ugovor predviđa da strani partneri do kraja ove godine ulože planiranih 115 miliona evra. 

Skupština Srbije 31.07.2014 - Aleksandar Vučić, premijer: “Arapi će imati četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru nego što smo imali mi, četiri do pet i po puta veće prinose po hektaru, verovali ili ne. Mislim da to dovoljno govori, to će biti show case, to će biti ogledno dobro gde ćete moći da vidite”. 

01.02.2013 Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede 2012-2013: “Očekujemo da se poveća produktivnost u poljoprivredi I da srbija postane najveći izvoznik u region.” 

01.02.2013 Goran Knežević,  ministar poljoprivrede 2012-2013, aktuelni ministar privrede:” Ja sam uveren da ćemo prve efekte vdieti već tokom 2013”

Prema istraživanju Insajdera ispostavilo se da je najsporniji ugovor za korišćenje 3 500 hektara zemljišta Vojne ustanove Morović u Karađorđevu. Ovo zemljište država je dala na korišćenje firmi Al Rawafed Srbija, uz obavezu da se deo profita vrati državi. Do danas međutim Srbija od toga nije zaradila nijedan dinar

U vreme kada je sklopljen ugovor s Al Rawafedom, oko 3500 hektara zemljišta koje pripada Karađorđevu sporile su se Vojna ustanova Morović, odnosno Ministarstvo odbrane i Opština Bačka Palanka.

Pozivajući se na Zakon o poljoprivrednom zemljištu, predstavnici bivše vlasti Opštine Bačka Palanka su zahtevali da se parcele pogona Karađorđevo vrate u nadležnost Opštine i prema zakonu izdaju putem licitacija. Isti stav tada su zauzeli i Pokrajinska vlada, Ministarstvo poljoprivrede i Državni revizor.

I pored toga, do 2014. ovo državno zemljište je besplatno koristila Vojna ustanova Morović, ali i firme s kojima je suprotno zakonu sklapala ugovore o podzakupu.

Radi se zapravo o pogonu Karđorđevo koje je izgradila je vojska a vlasništvo je Republike Srbije.  U njegovom sastavu  je ergela konja kao i jedno od najbogatijih lovišta u Srbiji. Vojna ustanovo Morović ima i ugostiteljske objekte među kojima je i bivša rezidencija Josipa Broza Tita.

Svi ti sadržaji delom su finanisrani od zarade ostvarene na poljoprivrednom zemljištu pa se postavlja pitanje da li je zbog činjenice da Al Rawafed ne plaća zakup, ugroženo funkcionisanje ostatka pogona Karađorđevo.

Prema ugovoru firme Alrawafed iz Emirata i Vlade Srbije, zajedničko preduzeće u većinskom vlasništvu strane kompanije, trebalo je Vojnoj ustanovi Morović da isplaćuje 20 odsto ostvarenog godišnjeg profita. Iz ugovora međutim nije jasno ni šta se dešava u slučaju da kompanija ne ostvaruje profit.

Zbog činjenice da je naknada za korišćenje zemljišta u Karađorđevu uslovljena profitom koji Al Rawafed ostvari, a da ta kompanija posluje sa gubitkom, novinari Insajdera su sredinom 2016, od nadležnih institucija zatražili podatke o tome da li i koliko Al Rawafed plaća za zemljište u Karađorđevu.

Odgovor na ovo pitanje mesecima su odbijali da dostave Vlada srbije, koja je potpisnik ugovora, ali i Ministarstvo odbrane, Ministarstvo privrede i Uprava za trezor pri Ministarstvu finansija. 

U jedinom odgovoru koji smo dobili, Ministarstvo odbrane je u oktobru mesecu navelo da ne mogu da nam dostave tražene podatke, jer su oni poslovna tajna.

Ministar odbrane odbio je razgovor za Insajder ali je na konferencijama za novinare odgovarao na pitanja novinara Insajdera o spornom zemljistu.  

Tako je krajem januara ove godine ministar je pozvao na strpljenje i obećao da će ti podaci vrlo brzo biti objavljeni

Insajder: Zbog čega Ministarstvo odbrane krije koliko zarađuje i da li uopšte zarađuje od izdavanja u zakup vojnog zemljišta firmi Al Rawafed?

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Uopšte ne krijemo koliko zarađujemo. Ja sam to pričao na jednoj konferenciji i ponoviću isti odgovor. Znači, mi još nismo uradili za 2015 godinu presek koji jeste. Zato što se mi ne slažemo sa tim kako i na koji način smo dobili raspodelu troškova. Još naše službe rade to i to će biti ustvari mustra ili princip po kome ćemo i u buduće da pravimo raspodelu.

Ja sam im dao rok pre jedno mesec dana da mi to daju. Još mi nisu dali  ali pitaću ih... poslaću Vam kad otprilike očekujem od njih, a objavićemo na sajtu koliki su bili prihodi za 2015, a onda ćemo vrlo brzo da imamo, jer to će biti u stvari matematika i formula za 2016, ona će biti odmah“

Tek mesec i po dana kasnije, Đorđević je na insistiranje novinara Insajdera na konferenciji za novinare priznao da podaci o uplatama nisu objavljeni jer Al Rawafed, koji već dve godine obrađuje državnu zemlju, još uvek nije platio ništa.

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Ja sam obećao da ću vam reći, što se tiče Ministarstva odbrane, onog trenutka kada ja kao ministar odbrane budem potpisao i znao kolika je raspodela dobiti za 2015 godinu, ja ću vam reći kolika je po hektaru.”

Insajder: Pa kako ne znate? Ugovor je javan, predviđa akontativne uplate. To je u ugovor koji je objavljen na vladi Srbije. Vi ste rekli da ćete te podatke izneti pre mesec i po. Mi i dalje ne znamo koliko oni plaćaju državnu zemlju.

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Nisu još platili”

Insajder: Još ništa nisu platili?

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Ne”

Prema saznanjima Insajdera, na predlog da Al rawafed plaća 20 odsto od ostvarenog profita, stručne službe Ministarstva odbrane su iznele negativan stav još 2013..

Ministarstvo odbrane odbilo je da nam dostavi mišljenje svojih stručnih službi, a ministar odbrane je na pitanje novinara Insajdera naveo da je diskutabilno da li je mišljenje bilo negativno.

Međutim, u misljenju Sektora za materijalne resurse Ministarstva odbrane do kojeg su došli novinari Insajdera  između ostalog je ocenjeno da ne postoje garancije da će Vojnoj  ustanovi Morović biti isplaćena adekvatna nadoknada. Takođe se navodi sledece: U slučaju da Al Rawafed ne ostvari planirani profit “naš prihod bi bio ravan nuli”. Stručnjaci u vojsci su konstatovali I da je do tada od zemljišta u Karađorđevu ubiran prihod od 223 evra po hektaru godišnje, što je oko milion I po evra za dve godine koliko tu zemlju obrađuje arapsko- srpska firma.

Insajder: Zbog čega je prihvaćeno i ugovoreno da Al Rawafed plaća kao nadoknadu 20 odsto od ostvarenog profita kada je prema našim saznanjima Sektor za materijalne resurse ocenio da je takva raspodela dobiti neprihvatljiva I neisplativa?

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Sad , znate kako, to je diskutabilno. Nije niko negativno rekao, da je zvanično napisao da je negativno. Ja vama ne mogu da kažem pojedinosti ugovora jer se radi o privatnoj kompaniji i poslovna je tajna kako oni posluju. Ali, verujte, to što smo uradili će biti ne gore nego što je bilo državno, a biće  još bolje ako rezultati Al Rawafeda budu bolji. Ali lošije neće biti.”

Insajder: Ali mi ne znamo kakvi su njihovi rezultati, firma je psolovala sa gubitkom prošle godine?

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Znate kako ja ne mogu da vam kažem tu stvar jer se radi o privatnoj kompaniji”

Insajder: Ali radi se o državnoj zemlji

Zoran Đorđević, ministar odbrane: “Poslovna tajna je kako oni posluju.” 

Prema finansijskom izveštaju koji obuhvata sve poslove firme Al Rawafed u Srbiji, a ne samo zemljište u Karađorđevu, ova arapsko – srpska kompanija sada posluje sa gubitkom. Od osnivanja u septembru 2014, do kraja 2015. Al Rawafed Srbija zadužila se za oko 5 milijardi dinara, što je i ukupna vrednost celokupne imovine koju ima na raspolaganju.

U Bačkoj Palanci, bivši opštinski zvaničnici i poljoprivrednici koji su pre samo tri godine glasno negodovali zbog činjenice da im nije omogućeno da obrađuju državno zemljište, o aranžmanu s Al Rawafedom nisu zeleli da govore za Insajder uz obrazloženje da su uvereni da njihovi argumenti neće ništa promeniti.

Miroslav Ivić, predsednik Udruženja poljorivrednika Bačke Palanke, pre nekoliko godina se takođe zalagao da se sporno zemljište izdaje na opštinskim licitacijama. Tvrdio je da je arapsko- srpskoj firmi zemlja data po višestruko nižoj ceni od one koju su plaćali lokalni poljoprivrednici.

On je danas član Gradskog veća zadužen za oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede i jedini je pristao da govori za Insajder.

Insajder: Sa koliko državne zemlje trenutno raspolaže opština Bačka Palanka ako pričamo o zemljištu koje ide na licitaciju?

Miroslav Ivić, član Gradskog veća Bačke Palanke zadužen za oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: “Opština Bačka Palanka raspolaže sa ukupnom površinom od oko 10 hiljada hektara zemljišta, s tim što je po međudržavnom sporazumu 4 000 do 4, 600 hektara izuzeto od tih 10 hiljada hektara zemlje.  Preostali deo oko 6000 hektara ide na licitaciju i izdaje se po pravu prečeg za stočare.”  

Insajder: Po zakonu o poljoprirednom zeljištu državna zemlja se daje u zakup na licitacijama. Koja je prosečna cena koja se u Bačkoj palanci dostiže na licitacijama?

Miroslav Ivić, član Gradskog veća Bačke Palanke zadužen za oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: “Prosečna cena u prethodne dve godine ide oko 420, 430 eura u proseku.“

Tokom prethodne dve godine, preko 3,5 hiljada hektara državnog zemljišta obrađivala je kompanija Al Rawafed Srbija a da za to, prema rečima ministra odbrane, još nije platila ni dinara.  Da je zemljište dato na licitaciju, po prosečnoj ceni od 420 evra po hektaru godišnje, koliko se prema navodima Ivića cena kretala u vreme sklapanja aranžmana sa Al Rawafedom, država bi ostvarila prihod od oko 3 miliona evra.Takođe I deo od prihoda koje bi lokalni poljoprivrednici ostvarili na toj zemlji bi se takođe slivao u budžet kroz potrošnju. U opštini bačka palanka ima preko 5000 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava

Insajder: Koliko bi od toga moglo pripasti opštini, da zamislimo da je zemlja data na licitaciju lokalnim poljoprivrednicima

Miroslav Ivić, član Gradskog veća Bačke Palanke zadužen za oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: “Pa lokalna samouprava raspolaže inače kao i sa ostalim parcelama koje izdaje u državnom vlasništvu 40 odsto bi pripalo loaklnoj samoupravi , 30 posto bi išlo pokrajini i 30 posto državi.”    

Insajder: Da li mislite da je opština oštećena takvim razvojem događaja sa tim zemljištem i činjenicom da je potpisan takav ugovor a činjenicom da i pre toga  nije raspolagala zemljištem koje bi po zakonu moralo da bude uneto u program i izdavano na licitacijama?

Miroslav Ivić, član Gradskog veća Bačke Palanke zadužen za oblast poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede: “Pa mislim da nije oštećena čim je prihvatila takav ugovor. Mislim da nije oštećena… Ipak poštuje odluku Vlade Srbije.”

Prema ugovoru koji je vlada Srbije potpisala sa kompanijom Al Rawafed iz UAE, ova firma ima pravo korišćenja oranica i pravo na 80 odsto prihoda ostvarenog na njima, u narednih 30 godina nakon čega ugovor može biti produžen.

Poljoprivredni proizvođači iz Bačke:

“Mi smo tu zemlju radili 6,7 godina, kako ko, neko 20,30 ili 100 hektara po cenama od 300 do 500 evra. Čujemo da hoće njima da daju po ceni od 100, 150 evra na 25 godina.  Da su nama dali na 25 godina mi bi radili zalivne sisteme napravili bi raj na zemlji a ne da nas na lokalu nema nigde”.

“Srbija zna da proizvodi I ore zemlju I u srbiji ima dosta traktora I plugova koji mogu da poor utu zemlju, nije potrebno da nma ore neko sa strane.”

“Dajte da se obavežemo da mi njima izvozimo zdravu hranu kao protivuslugu I vraćanje kredita”.

Glavna investicija na koju su se obavezali Investitori iz UAE je ulaganje u sisteme za navodnjavanje na zemljištu koje obrađuju. Kada je reč o 3500 hektara zemljišta u Karađorđevu, prema informacijama koje smo dobili od Ministarstva odbrane, Al Rawafed Srbija je bila dužna da ulozi 6 miliona evra.

Iz ovog ministarstva je Insaderu u oktobru 2016 rečeno da  je tokom 2015. i 2016.  izgrađen deo sistema za navodnjavanje koji je stavljen u funkciju.

“U toku je izgradnja ostatka sistema za navodnjavanje na potezu poljoprivrednih površina oko naselja Karađorđevo, koja se odvija u skladu sa definisanim rokovima i trebao bi da bude gotov do kraja 2016. Godine”.

Dodatnu zabunu u vezi sa ulaganjima emirata u poljoprivredu unelo je to što je država prvo pregovarala sa kompanijom Al Dahra, jednom od vodećih u oblasti poljoprivrede u emiratima.

Iako je sa ovom kompanijom 2013 godine potpisan predugovor, godinu dana kasnije u posao se uvodi potpuno novi partner, novoosnovana firma sa sedištem u Abu dabiju – Al rawafed International Investmant.

Ne navodeći razloge zbog čega je iz aranžmana izostavljena Al dahra, Vlada Srbije potpisuje u julu. 2014 ugovor sa kompanijom Al Rawafed, sa kojom formira zajedničko preduzeće u srbiji u kojem država srbija ima 20 odsto vlasništva.

Funkcioner DS-a Goran Ješić je u vreme potpisivanja ugovora sa AlRawafedom bio sekretar za poljoprivredu u Vladi vojvodine, koju je tada još uvek predvodila Demokratska stranka. Kaže da mu nije jasno kako se u poslu sa državom odjednom pojavila kompanija Al Rawafed.

Goran Ješić, funkcioner DS-a: „Cilj je bio oduzimanje na bilo koji način poljoprivrednog zemljista u Vojvodini. Ja sam tada pisao otvoreno pismo, pisao sam prvo pismo njima, trazio sam sastanak koji nisam dobio, onda smo na kraju objavili otvoreno pismo. Kruna svega je bilo taj ugovor, koji je napravljen prvo od strane Al Dahre, kao inicijalnog pregovarača i nekog ko je bio u opticaju kao strani partner, pod znacima navoda… a onda ta Al Rawafed koja se pojavljuje ničim izazvana u jednom trenutku, potpisuje taj ugovor sa Vojskom Srbije i otuđuje se 3500 hektara najbolje zemlje u Bačkoj od strane Vojne ustanove Karađorđevo.”

Iako se u ugovoru o zajedničkom ulaganju navodi da je Al Rawafed International Investment imenovana za ovaj posao kao vodeća poljoprivredna kompanija iz Emirata, prema istraživanju Insajdera ta firma je licencu za rad dobila samo tri meseca pre potpisivanja ugovora s predstavnicima Vlade Srbije 4.jula 2014.

Prema podacima iz jednog od registra privrednih subjekata u Abu Dabiju kompanija Al Rawafed International Investment osnovana je 8 aprila 2014. Ko tačno stoji iza ove kompanije I da li je povezana sa nekom drugom koja ima više iskustva u oblasti poljoprivrede nije poznato, prema javno dostupnoj dokumentaciji.

Zanimljivo je da je kompanija Al Rawafed International Investment izbrisana iz javno dostupnog registra u Abu Dabiju 28. marta 2017. kada joj je istekla licenca za rad.Iako ovaj podatak ne mora da biti nikakav dokaz jer obnova registracija u Emiratima može da predstavlja formalnost, postavlja se pitanje da li je I kako država srbija proverila reference strane kompanije sa kojom je osnovala zajedničku firmu u kojoj je na upravljanje dala imovinu građana srbije. Posebno imajući u vidu da pre isteka licence, kompanija sa sedištem u Abu Dabiju, prema javno dostupnom registru, nije imala nijednog zaposlenog.

Firma Al Rawafed International Investmant nema zvanični sajt, kao ni zajednička firma Al Rawafed Srbija, koja je osnovana u cilju realizacije posla sa državom Srbijom.

Intervju za Insajder o poslovanju Al Rawafed odbio je Miroslav Stevanović jedini predstavnik države srbije u nadzornom odboru arapsko- srpske firme, u kojoj država ima 20 odsto udela u kapitalu. Stevanović je rekao da nije dobio odobrenje rukovodstva firme da razgovara sa našim novinarima.

Preko Stevanovića smo od kompanije tražili i dozvolu da posetimo neko od poljoprivrednih gazdinstava kojima trenutno upravlja Al rawafed, ali nam na taj zahtev niakada nije odgovoreno.

U srpskom registru se od podataka navodi samo adresa Bulevar Mihaila Pupina 6, Poslovni Centar Ušće.

Zbog odbijanja komunikacije, novinari Insajdera pokušali su da snime poslovne prostorije kompanije ali nam to nije dozvoljeno.

Ekipa Insajdera uspela je da snimi ulaz u pogon Al Rawafeda u Novoj Gajdobri, nadomak Bačke Palanke. Tamo smo zatekli samo čuvara koji nam je rekao da ne smemo da snimamo i zapretio da će pozvati policiji. U tom trenutku smo se nalazili u seoskoj ulici, na javnoj površini.  Nakon što smo se predstavili, čuvar je obavio telefonski razgovor a zatim je, bez obrazloženja, fotografisao tablice našeg automobila.

Goran Ješić: “Ono što niko od nas ne zna, ni ljudi u Bačkoj Palanci, ni mi u pokrajini, ni u Republici ne zna ko je ta firma i ko su ti ljudi koji upravljaju tom firmom.”

Investicija u Karađorđevo čini samo mali deo ukupnih ulaganja ugovorenih sa kompanijom Al rawafed iz Ujedinjenih arapskih emirata.

Jedna od stavki u ugovoru je obaveza investiranja u celokupno poljoprivredno zemljište koje je preuzeo Al rawafed, u iznosu od 115 miliona evra u periodu od 2014 do kraja 2017, ali nadležne institucije već mesecima odbijaju da nam dostave odgovor na pitanje koliko je do sada uloženo.

Ugovorom je predviđeno da ovu investiciju obezbeđuje arapski partner, koji međutim na osnovu ugovora može uzeti zajam koji će kasnije otplaćivati zajedničko preduzeće..

Način realizacije aranžmana države srbije sa firmom Al Rawafed neobičan je I kada je u pitanju zemljište dva kombinata. Da bi arapsko – srpska firma kupila zemljište kombinata Jadran I AD Bačka Sivac, ovi kombinati su morali da isplate svoje male akcionare. Zbog toga su bili primorani da od Fonda za razvoj Republike Srbije podignu kredit. Tek pošto su iz kredita isplaćeni mali akcionari kombinata, njihove oranice prešle su u posed arapsko-srpske firme.   

Posao je sklopljen i pored protivljenja pojedinih malih akcionara koji su zahtevali da se akcije ponude na tržištu, čime bi postigle veću cenu. 

Osim toga, Fond za razvoj bi trebalo da pod najpovoljnijim mogućim uslovima kreditira razvojne projekte privrednih subjekata. U ovom slučaju kredit nije bio namenjen unapređenju rada preduzeća već za realizaciju državnog projekta sa UAE. I pored toga, obaveza vraćanja kredita pala je na preduzeća tj. kombinate.  

Prodajom zemlje Al rawafedu kombinat Ad bačka Sivac je podmirila deo dugova koji su nastali u vreme dok je firmom rukovodio Mile jerković, kasnije svedok saradnik na suđenju darku šariču koji je Ad bačku kupio 2006 godine.

Zbog nemogućnosti vraćanja duga Fondu za razvoj Republike Srbije kombinatu je ubrzo zapretio stečaj, ali ipak odlučeno da uđe u reorganizaciju. Direktor kombinata AD bačka Milan Ačanski nije pristao na intervju, a u kratkom razgovoru sa novinarkom Inajdera samo rekao da se sve realizuje po planu.

Intervju za insajder su odbili Bratisalv Gašić bivši ministar odbrane, Goran Knežević, nekadašnji ministar poljoprivrede, danas na čelu ministartsva privrede, kao I državni sekretar u tom ministarstvu Dragan Stevanović. Ministastvo odbrane nije pristalo da nam obezbedi sagovornika iz sektora za materijalne resurse vojske, a intervju je odbio I ministar odbrane Zoran Đorđević, koji je na neka pitanja odgovarao na konferencijama za novinare.

Brojna pitanja o ulaganjima ujedinjenih arpaskih emirate u srpski agrar ostala su za sada  bez odgovora. To je moguce jer se komercijalni poslovi realizuju po međunarodnim sporazumima, koji su iznad zakona države. Tako se na njih praktično ne odnosi ni zakon o slobodnom pristupu informaicijama od javnog značaja,  a činjenica da je država srbija po prvilu manjinnski akcionar, iako unosi imovinu građana, omogućava skrivanje pravih efekata iza obrazlozenja da su u pitanju poslovne tajne privatnih kompanija.