2011. godine policije Bugarske i Grčke uhapsile su 17 osoba osumnjičenih za trgovinu bebama. Bebe su rađale mlade majke, uglavnom iz Bugarske, koje su neposredno po porođaju bebe prodavale za oko 20 hiljada evra.

2014. godine policija Nigera razbila je lanac krijumčara bebama, a u akciji su uhapšene čak i dve supruge tamošnjih istaknutih političara. U Nigeru su prodavane bebe iz Nigerije za nekoliko hiljada evra. 

2014. godine u Kini je osuđena bivša babica na smrtnu kaznu, jer je prodavala novorođenčad. Roditejima je govorila da su im deca rođena s teškim invaliditetom ili da su umrla na porođaju, saopštio je kineski sud.  

U Španiji još nema sudskog epiloga krađe beba u koji je bila umešana i katolička crkva. Afera je otkivena kada je jedan otac na samrti sinu priznao da ga je kupio u bolnici. Ono što je počelo kao politički obračun sa demokratama u vreme Frakovog režima, kasnije se nastavilo isključivo kao kriminal radi bogaćenja. Mladim majkama je rečeno da su im bebe umrle, a one su prodavane boljestojećim katoličkim porodicama.

Bebi trefiking, ili trgovina bebama očigledno postoji kao globalni problem. Da li se ovakav kriminal događao i u srpskim bolnicama, najviše tokom sedamdesetih i osamdesetih godina 20. veka? Roditelji koji tragaju za bebama koje nestale iz porodilišta uvereni su da je u pitanju bebi mafija koja stoji iza nestanka njihove dece.

Dug put do istine, drugi deo

Nijedan slučaj nestanka beba iz porodilišta do sada nema sudski epilog. Niko ni zbog čega do danas nije osuđen. HiIjade stranica dokumenata koje svedoče o najgrubljim greškama u zavođenju statusa beba koje su navodno umrle posle rođenja ili su bile mrtvorođene, a koje su godinama prikupljali roditelji koji sumnjaju da su im deca oteta, leže po njihovim privatnim fijokama. Većina slučajeva je zastarela. U udruženjma roditelja sumnjaju da će im predlog novog Zakona o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Srbiji, pomoći da saznaju pravu istinu o sudbini tih beba.

Vladimir Čičarevič, predsednik Udruženja nestalih beba Srbije: Ja kada sam pitao ministra na sastanku ministra, da li ovim zakonom ustvari Srbija priznaje krađu beba, oni su rekli - ne. Znači država se i te kako lepo drži, i čuva, da ne dođe do toga da uopšte kažemo, aha, evo imamo jedan slučaj da je dete ukradeno.

U udruženju roditelja nestalih beba Srbije priznaju da na legalne načine vrše pritisak na državne organe kako bi oni konačno otvorili slučajeve nestalih beba i utvrdili istinu šta se zaista dogodilo sa decom.  

Vladimir Čičarević, predsednik Udruženja nestalih beba Srbije: A to znači zaista da ćemo morati da budemo malo grublji prema državi i državnim organima.

Insajder: U kom smislu grublji?

Vladimir Čičarević: U kom smislu. U svakom smislu, da ćemo morati i legitimno i nelegitimno da pritiskamo državu da reši to. Kada kažem nelegitimno ne mislim na bilo kakvo kršenje zakona, poziv na linč, ili nesto drugo. Ali da ćemo medijski na svaki mogući način pokušati da ih privolimo da krenu da rade na tim slučajevima. Da se otvore fijoke da krenu ti dosijei da se rade.

Postoji i Beogradska grupa roditelja, koja ima isti cilj, ali im je metod drugačiji. Oni se, sa pravnicima, zalažu da se preko amandmana u predlog novog zakona unesu izmene koje bi prema njihovom mišljenju dovele do efikasnijeg istraživanja istine.

Ana Janković Jovanović: Kao i sa bilo kojim drugim zakonom, ne znate kakav će biti dok ne krenete sa njegovom primenom. Tek onda krenu da se pojavljuju svi nedostaci, pa se iskreno negde nadam da će biti dobra polazna osnova da bar nešto saznamo

Postoji i udruženje roditelja koje svoje stavove sapštava samo na sajtu kradjabeba.org.  i konačno u Kragujevcu se pojavilo Udruženje roditelja kidnapovanih i nestalih beba. Član ovog udruženja Radiša Pavlović informiše javnost putem interneta o rezultatima borbe za istinu o njihovoj deci. On audio snimke sa sastanaka i okruglih stolova, sa nadležnim institucijama, objavljuje putem Internet mreže

 Berislav Vekić, Ministarstvo zdravlja: Mi smo se dogovorili da se nađete zajedno sa beogradskim udruženjem I da prodiskutujete vaše dalje aktivnosti do ovog okruglog stola

Vladimir Čičarević, Udruženje nestalih beba Srbije: I šta smo se dalje dogovorili?

Berislav Vekić: To je zaključak sastanka, prošlog bio

Vladimir Čičarević: To nije tačno

Vekić: Nego šta je bilo

Čičarević: Gospodine Vekiću…

Radiša Pavlović, Udruženje kidnapovanih i nestalih beba: Pa dajte nam papir…

Vladimir Čičarević: Gospodine Pavloviću, hajmo ovako da krenemo. Kao prvo, to je tačno što ste rekli, ali ste takođe rekli da trebamo mi da vas pozovemo kada se budemo dogovorili. Gospođa me nije pozvala. Ja sam Vama i gospodinu ministru dao dokaze o krađi beba i evo ih ovde kod mene u torbi. Sve lepo da se zakon pripremi. Ja sam sada uskraćen za mog pravnika koji je takođe na putu, zbog vaše greške. Sećate se prvi put kada je sastanak bio zakazan

Vekić: Gospodine Čičareviću… molim Vas

Čičareviću: Ne, ne, vi mene prekidate jer sam u pravu i ne želite vašu sramotu sada ovde…

Vekić: Ja Vas moram prekinuti zato što ste svi blagovremeno, 15 dana, 10-15 dana obavešteni..

Čičarević: Nije takav dogovor bio između mene i Vas, uz dužno poštovanje prema Vašim godinama i vašoj funkciji. To što sam mlad, nemojte da Vas vara

Vekić: To nije tema

Čičarević : Ne ne ja vam samo kažem. Postoje DNK analize o ukradenim bebama, za Bogojavljenje je ukradena beba.

Vladimir Čičarević je i ranije u nekoliko navrata u raznim medijima, i na tribinama tvrdio da su neki roditelji našli svoju decu, i da je i on prisustvovao nekim susretima. U razgovoru za Insajder bez ograničenja izjavio je da je prisustvovao jednom susretu u Beogradu, ali da niko o tome neće da govori javno. Budući da ni biološki roditelji, ni njihova deca, niti roditelji koji su ih usvojili ne žele da ispričaju svoje priče, a da pravnog epiloga nema, ova tema za sada ostaje u domenu nečega što je nemoguće proveriti. Činjenica je da su po medijima objavljivane i priče o tome da su neki roditelji bili ubeđeni da su pronašli svoju decu, ali da je kasnija DNK analiza pokazala da nisu bili u pravu.

 Insajder: Vi ste govorili o tome da postoje slučajevi nađene dece?

Vladimir Čičarević: Da. Tačno, nekoliko desetina, to su sada ljudi koji imaju preko 40 godina. To su ljudi koji imaju svoje živote, svoje porodice. Mi smo pokušali da ih nagovorimo da govore javno. Pa, jako bi bilo ružno da neko dođe nekome i kaže, pa čekaj ja sam čuo da je tebe neko ukrao. Govorimo o nađenim ljudima koji su nađeni u Srbiji. Roditelji tih ljudi su platili Centru za socijalni rad određenu sumu novca da preko reda, tj sada i odmah dobiju novorođenče.

Insajder: Na jednom blogu smo našli podatak da ste Vi prisustvovali jednom susretu

Vladimir Čičarević: Jesam i nikada više ne bih voleo da doživim taj trenutak

Insajder: Da li možemo da znamo bar da li su u kontaktu sada svi i da li ta priča ipak ima …

Vladimir Čičarević: Jesu, ali nisu zajedno.

Insajder : Ako sada vratimo film, ta priča se događala 70tih…….…teško Vam je da pričate o tome…  

Vladimir Čičarević: To se desilo ispred “Meka” na Slaviji, susret da kažem majke i tog njenog sina.

Insajder: Samo da vas pitam prethodno je urađena DNK analiza, sve je potvrđeno?

Vladimir Čičarević: Jeste

Insajder: Da li je taj čovek pristao da se uradio DNK analiza?

Vladimir Čičarević: Mi smo to bez njegovog znanja uradili

Insajder: Znači mimo njegove volje je uzet uzorak kose ili…

Vladimir Čičarević: Ja sada ne znam ko je i na koji način to uradio, jer to je protivzakonito znate

Insajder: Da znam da je protivzakonito

Vladimir Čičarević: Ali imali smo sreću što čovek nije reagovao burno, što nije hteo da nas bije, da nas tuži, ali bilo je baš potresno…

 Ana Janković Jovanović, Yucom: Ovaj Zakon koji sada imamo, moći će, dakle ukoliko se dođe do lica za koje se smatra da je dete od predlagača, tj svojih roditelja, moći će da se radi DNK analiza. Ali sada se tu postavlja pitanje što neki od te dece kako ih mi zovemo, sada imaju 20 ili 30 godina i mogu da odbiju DNK analizu i nikakav zakon ih ne može naterati da na to pristanu. E, to je onda situacija kada sve ukazuje na to da je određeno lice vaše dete ali vi to ne možete da i do kraja dokažete.

Insajder: Ukoliko neko na protivpravan način uzme DNK uzorak za analizu i ako se utvrdi da je to biološki roditelj da li će on moći protiv nekih NN lica da pokrene postupak za krađu deteta.                 

 Ana Janković Jovanović, Yucom: Sada su svi ti slučajevi zastareli potpuno je svejedno imali vi dokaz ili nemali, krivično delo je zastarelo, tako da nije relevantno. Čak i ako se u nekom slučaju ovako sazna, dakle uradi se DNK analiza, opet da bi to imalo pravno utemeljenje neophodno je da se pokrene postupak, u postupku dostaviti taj dokaz, onda pretpostavljam da bi na sudu bilo da dalje utvrđuje….

Da se ipak sve vraća na teren pravosuđa pokazuje i slučaj slučaj koji se 1998. odigrao u porodilištu Narodni front. Trojica poznatih lekara bili su pod istragom zbog sumnje da su pomogli jednoj pacijentkinji koja se lečila od steriliteta da na nelegalan način dođe do bebe, ali je postupak na kraju obustavljen zbog nedostatka dokaza. Policija je tragala za finansijskim proneverama domaćice iz okoline Uba, Zorice Popović, a kada je ona videla policiju, ona je počela da priča o ukradenoj bebi, misleći da su policajci zbog toga došli kod nje.

Prof. dr Snežana Rakić, direktorka GAK Narodni Front: Znate kako ta žena je kada se to desilo bila privedena zbog sasvim druge stvari, ako se dobro sećam ona se bavila utajom, nekakvom prevarom što se tiče čekova, i sasvim slučajno iz te price izašla je ova priča. Radi se o osobi kojoj jednostavno ne možete verovati

Pod istragom su pored Zorice Popović, bili lekari iz Narodnog fronta Nedeljko Čutura, tadašnji načelnik laparoskopskog operacionog bloka, Spasa Anđelić, šef odseka za prekid trudnoće, i Veroslav Marinković, šef intenzivne nege na pedijatriji. Prema medijskim objavama koje su se zasnivale na optužnici Zorica Popović lečila se kod dr Nedeljka Čuture zbog steriliteta. Plašeći se razvoda, lekara je zamolila da joj pomogne da usvoji mušku bebu, ali da se mužu i familiji predstavi kao da je ona tu bebu rodila. Tako je, prema optužnici Drugog tužilaštva, dr Čutura Zoričinom suprugu saopštio da će postati otac, bez tačnog navođenja termina porođaja. 

Prof. dr Snežana Rakić, direktorka GAK Narodni Front: Ona je u našoj bolnici imala doktora koji je lečio ali sada ko je kome šta rekao, sta se tu desavalo, to nikada na sudu nije dokazano.

O ovom slučaju raspravljano je 1998. hodine i na sednici UO bolnice Narodni front. U zapisniku do kojeg smo došli navode se brojni detalji o tom slučaju – pa čak i obraćanje tadašnjeg direktora da mediji nisu objavili ništa što ne postoji.

Zapisnik sa vanredne i 11 redovne sednice Upravnog odbora bolnice Narodni front održane 26.11. 1998 godine:   

Nikola Antić, generalni direktor GAK Narodni front: “Po policiji Čutura je utvrdio trudnoću, a po nama Čutura nije utvrdio trudnoću. Ona navodi da je Čutura utvrdio trudnoću. Jedini koji nema nikakve papire to je Spasa Anđelić, on je svakog dana vozio tog čoveka pokazivao mu dete. Jedini koji negira to je Čutura a ova dvojica ne negiraju sve da je to bilo tako. Marinković i Anđelić to ne negiraju, nego samo negiraju da su primili pare. Po policiji Anđelić je primio 5 hiljada maraka, a Marinković 3 hiljade maraka do trenutka hapšenja, to je za ono što njih Zorica optužuje. Motiv je bio kako kažu oni da pomognu ženi da se izleči od steriliteta. Mogu još to da kažem da štampa nije napisala nista što ne postoji.”  

Tako je Zorica javila svojima da je rodila sina, misleći da će dobiti mušku bebu jedne maloletne majke koja je krila trudnoću od roditelja. Ali Zoricu je, kako je navedeno u opružnici, dr Anđelić obavestio da su roditelji saznali da im se maloletna ćerka porodila i da će oni preuzeti bebu. Tada je Popovićeva pomoć potražila od dr Veroslava Marinkovića. I on joj je obećao legalno usvajanje bebe, a do tada joj predložio da uzme na čuvanje žensko dete Roze i Milorada Nikolića iz Alibunara.

Zapisnik sa vanredne I 11 redovne sednice Upravnog odbora bolnice Narodni front održane 26.11. 1998 godine: 

Nikola Antić, generalni direktor GAK Narodni front: “Hoću da kažem da je vrlo teško objasniti šta se tu dešavalo. 90 odsto radnji se desavalo van klinike a Marinković Veroslav je išao u to selo kod Valjeva, previjao to dete, vodio to dete kod onih koji su ustupili to dete I očigledno je da je najveća krivica tog Marinkovića, a za ovu dvojicu će se videti. Što se tiče Marinkovića postoje materijalni dokazi s naše strane da je falsifikovao sve živo što se moglo falsifikovati. “

Prof. dr Snežana Rakić:  Ta pacijentkinja, koliko mene pamćenje služi je lično pregovarala sa nekom drugom ženom koja se porodila, I mislim da je pokušala da uvuče doktore u tu pricu da oni budu posrednici.

Zapisnik sa vanredne i 11 redovne sednice Upravnog odbora bolnice Narodni front održane 26.11. 1998 godine  

Nikola Antić, generalni direktor GAK Narodni front: “Evo ovako, došao je MUP Srbije objasnio je da se radi o tome šta su oni našli, da je to dete rođeno na klinici, da je to dete dato drugoj majci, znači radi se, da tako kažem, o jednoj katastrofi. U našoj dokumetaciji se ne zna da li je muško ili žensko. Policija je ponovo došla i ceo dan su tu nešto tumarali, šta su oni na kraju konstatovali videćemo, a 8 ili 9 otpusnih lista ima za tu ženu, znači radi se o falsifikatima.”

Direktor potom upoznaje Upravni odbor sa sadržinom dopisa koji je dobio od MUP-a, u kojem se vidi da su svi doktori lišeni slobode zbog osnovane sumnje da su primali mito, a doktor, Veroslav Marinković i zbog falsifikovanja službene isprave.

“Što se tiče novina, vi ste to svi videli, jer svaki dan izlazi u novinama I sada je na nama da se formira Disciplinska komisija koja će da sprovede dalji postupak I tok toga slučaja. Šta se stvarno desilo -  po SUP-u su oni izvršili težu povredu radne obaveze, zloupotrebu službenog položaja, primanja mita itd…. I to je stvar SUP-a. Dalje na osnovu toga što smo mi suspendovali svu trojicu, dvojici je uručena suspenzija, dok za Anđelića čeka suspenzija čim se vrati sa bolovanja.

Prof. dr Snežana Rakić:  Možda je tadašnja uprava napravila preuranjenu odluku da ih suspenduje sa posla bez dokazane krivnične odgovornosti, ali ceo taj proces se odvijao izvan bolnice.

Zapisnik sa vanredne i 11 redovne sednice Upravnog odbora bolnice Narodni front održane 26.11. 1998 godine  

Zlatan Peručić, predsednik UO GAK Narodni front: “Sasvim je sigurno da čak i sumnja u ovakva dela, a ne ukoliko se dokaže, materijalno ne dokaže da su činjenica, predstavljaju najgori mogući vid zloupotrebe službenog položaja, zloupotrebe profesije, koja je strahovito osetljiva, a profesije lekara-pedijatra, lekara u bolnicama kao što je ova, posebno je osetljiva. Vodiće se dva postupka jedan će voditi istražni sudija I eventulano će tužilaštvo da oceni da li će pokrenuti krivični postupak. A vi vodite disciplinski postupak energično, do kraja utvrdite stanje jer je to od najvećeg interesa za sve zaposlene u kinici. “

Dr Čutura je uložio prigovor zbog suspenzije s posla, koji je odbijen uz obražloženje da je počinio težu povredu radne obaveze, jer se, kao je navedeno radilo o okolnostima koje ukazuju namogućnost teškog ogrešenja o moralni kodeks zdravstvenog radnika, što dovodi u pitanje ugled bolnice u kojoj radi. Kasnije, doktor Neđo Čutura tužio je državu za naknadu nematerijalne štete I naknadu od bolnice zbog suspenzije.

Prof. dr Snežana Rakić:  Znate kako, zakonski vi ne mozete nikoga da suspendujete, apsolutno, dok se ne dokaže njegova krivična odgovornost. Znači dok se ne podigne optužnica i dok on nije osuđen. Znači ne možete, to vam zakon apsolutno vezuje ruke. I ja kao rukovodilac ustanove, tu ste dosta sputani. Ali opet sa nekih odgovornijih mesta možete da ga smestite na neko lakše radno mesto uz neko obrazloženje… Ali opet i tu morate da budete vrlo pažljivi i obazrivi. Jer svako koga premestite ili ga suspendujete, iposle se ispostavi da nema dokaza, posle tuži bolnicu i ukoliko se desi da nema dokaza, ne samo što morate da ga vratite na radno mesto, nego, jednostavno, bolnica posle plaća odštetu.

U pravnoj službi GAK-a medijima je početkom dvehiljaditih rečeno da je ovaj postupak koji je vođen pred Drugim opštinskim sudom u Beogradu, obustavljen, jer je tužilac utvrdio da nema dokaza. Biološki roditelji su prethodno promenili iskaz u sudu.

Prof. dr Snežana Rakić: Posle određenog vremenskog perioda, praktično zbog nedostatka dokaza, taj proces je stavljen ad acta i doktori su se vratili na posao. Nastavili da rade svoj deo posla.

Dr Spasa Anđelić, koji je preminuo 2013. godine je bio jedan od najpriznatijih ginekologa u Srbiji, zamenik direktora Narodnog fronata i načelnik dnevne bolnice. Doktor Čutura postao je načelnik porodilišta I u tom svojstvu bio pozvan pred Anketni odbor Skupštine Srbije koji je formiran da se rasvetli sudbina nestalih beba, da bi tamo govorio o proceduri postupanja sa majkom I bebom u porodilištu. Dr Čutura je odbio razgovor za ovu emisiju rekavši da mu je aferom o krađi bebe iz Narodnog fronta naneta “nepopravljiva šteta”. Doktor Veroslav Marinković, pedijatar, takođe nije hteo da razgovara na temu afere iz Narodnog franota iz 1998 godine. On je u penziji i jedan je od predavača u školi za roditeljstvo u kojoj se mladi roditleji obučavaju kako da na najbolji način odgajaju svoju decu.  

Insajder: Sa moralnog stanovišta, ne sa stanovišta struke, to je dosta problematično?

Prof. dr Snežana Rakić: To jeste, da, na neki način lekarski kodeks da kažemo ..ali znate opet sa druge strane to nije dokazano, i oni su oslobođeni krivice zbog nedostatka dokaza, to je fakat sudski.  Ali opet kada gledate kao profesor ili sa etičkog stanovista onda to nije baš kako treba

Direktorka Narodnog fronta navodi da je kod njih u bolnici obavezno da, ukoliko majka ne želi da vidi dete koje je preminulo, mora da potpiše dokumet. Ukoliko postoji sumnja u identitet deteta, odnosno postojanje greške, radi se DNK analiza o trošku bolnice. Snežana Rakić navodi da je osnovni problem ranije bio postupak koi se sprovodio sa umrlim licem, odnosno bebom. Danas postoji tačno određena procedura u tom slučaju koja se mora poštovati, dok ranije bilo tako .

Prof. dr Snežana Rakić: Taj put nije administrativno ispraćen kako treba. Što znači kada dete egzitira morate obavezno da ga pokažete roditeljima, mora da se spusti u mrtvačnicu, mora da se uvede u odgovarajucu knjigu dole, i da se posle toga preda pogrebnom preduzecu koje dete sahranjuje. I to je vrlo decidno i jasno, taksativno određen put sada. Isto tako se radi, kada ne daj bože, kada u bolnici egzitira odrasla osoba. Znači roditelj ima pravo sada da uzme da takav leš sahrani. Mi obično sada, kada se radi o tim neželjnim ishodima tražimo kliničku obdukciju, ili čak sudsko medicinsku, ukoliko je potrebno. Znači sve po medicinskim indikacijama. Roditelji imaju pravo da to odbiju i da sahrane to dete, ali to mora sve da se evidentira. Da potpišu da odbijaju obdukciju. Nekada su se takva deca, praktično klinike su same… tu decu su sami spaljivali, znači kremirali. Taj administrativni put između bolnice i pogrebnog preduzeća nije bio jasan. Bo je kako da kažem taj admistrativni put od bolnice do pogebnog preduzeća nije bio jasan. Verovatno zato što nije, ta deca nisu imala krštenicu, nisu imala JMBG i onda taj deo u celom tom putu ostaje nejasan.

Ovo je bio samo jedan u nizu primera toga da roditelji imaju osnove za sumnje i optužbe, koje već godinama iznose u javnost, da im je neko zaista ukrao decu iz porodilišta.

Vladimir Čičarević: Moguće je, ja sam doktor vi ste matičar, pozovem telefonom, kažem stići će za sat vremena potvrda o smrti, samo unesite podatak, samo znači stavite tekući broj u matičnoj knjizi rođenih, i matičar će to da uradi i dobiće deo novca za to. Napravio propust nije upisao prezime, ime majke, ime oca. Ja kod kuće imam fotokopija ne zna im se broj koje su prosto prazne. Kako mi da znamo ko je to dete, čije je to dete. Kako mi da znamo ko je to dete, cije je to dete. Mi imamo da porodilje izilaze iz porodilista bez potvrde smrti, bez hiljade dokumenata koji nam govore da njeno dete zaista umrlo.

Prof. dr Snežana Rakić: Ranijih godina su mislim na 70-te I 80-te kada vi niste imali ove jedinice za intenzivnu neonatalnu negu, mi sada to imamo, pa takve neonatuse I pretemporariuse zbrinjavamo, pa ih tek onda transportujemo. Onda su takva deca transportovana u druge ustanove.

Insajder: U Institut…

Prof. dr Snežana Rakić: U Institut za neonatologiju, za majku i dete itd… I onda verovatno zbog različitosti administracije da je došlo do administrativnih propusta. Šta se zapravo dešavalo, šta je bilo sa tom decom ukoliko su egzitirala u tim drugim ustanovama. Jer nismo mi imali povratnu informaciju, a roditelji su onda bili upućeni na te druge ustanove. Tako da čim je više činilaca, čim je više ušesnika u tom nekom putu, deteta koje je na žalost egzitiralo, sigurno je da i zbog tih administtrativnih grešaka došlo do ozbiljnih problema.

Insajder: Da li dozvoljavate da je negde zaista u pitanju administrativna greška?

Vladimir Čičarević: Ja ću vama odgovorno da kažem da nisam naišao od milion, od miliona i desetina hiljada dokumenata …Naišao sam možda na jedan koji je bio minimalno bio okrnjen, sa pravnog aspekta, sa administrativnog aspekta. Ne prosto i jednostavno – prijava rođenja Petar Petrović, prepisuje se prijava rođenja u matičnu knjigu, broj prijave taj i taj, kakva tu mođe administrativna greška da bude.

Insajder: Pa na primer ako nije postojao protokol …

Vladimir Čičarević: Pričamo o svežijim slučajevima ne o 70tim

Insajder: Ali tada dozvoljavate da je prosto bila u pitanju negde greška…

Vladimir Čičarević: Da da da …

Insajder: …da neko nije oteo dete, možda je ono bilo mrtvorođeno, a loše zavedeno?

Vladimir Čičarević: Odlično što ste to rekli. Možemo da kažemo da je od 80tih administracija bila relativno normalna i da je bilo relativno jasno. Da kažemo do 80tih pa nadalje ....ne dozvoljavam nulta tolerancija. I kako baš da se desi za onu decu za koju mi mislimo da su ukradena.

Prof. dr Snežana Rakić: Greške se ne mogu dogoditi danas zato što postoje tačno određene procedure kako se postupa ukoliko dođe do smrtnog ishoda ili kada se beba rodi. Znači to je predviđeno tačno određenom procedurom koja podrazumeva da kada se beba rodi prvo pokaže se majci i u bolnici se to zavodi u informacioni sistem. Zavodi se na više mesta, ta beba ide sa mamom - bar u našoj bolnici na odeljenje, i provede ostatak vremena dok ne ode kući. Tačno se zna da beba mora da ima određeni kontrolni broj da mora da ima ime i prezime majke, u našem slučaju ima i JMBG majke, tako da cela stvar se zavodi na više mesta. I proverava se svaki put kada se beba odnese na podoj. 

Zbog velikog broja onih koji smatraju da su im deca nestala u porodilištu i zato što je dokumentacija koju su dobili takva da oni ne mogu utvrditi njihov status, kao i zbog ozbiljnosti optužbi koje su iznete, državni organi morali bi da  odgovore na pitanje – da li su bebe otete ili su u pitanju greške. Podsetimo roditelji od 2002. godine, kada su počeli zvanično da istupaju, pokušavaju da nateraju državne organe da sprovedu istrage i pokrenu postupke protiv počinilaca. Osnovna kočnica je bila zastarelost. Ali i u slučajevima gde zastarelost nije nastupila nema presuda. Novim zakonom biće posle dugog niza godina prekinuta praksa ćutnja države na apele roditelja, ali pošto je ovo jedinstven slučaju, ne postoji primer na koji bi se Srbija mogla ugledati u smislu postojanja dobre prakse. Tako da sve ostaje u domenu nade da će nadležne institucije konačno imati volje i sluha za rešavanje pitanja nestalih beba.

Ana Janković Jovanović, Yucom: Tu se zaista opravdano postavlja pitanje šta se dešava, zasto država ništa ne preduzima. S druge strane urađen je neki nacrt, nije zaista ništa savršen, nadamo se da će se tu silne izmene naći na dnevnom redu, i da će kao takav ući u skupštinsku procedure i kasnije biti izglasan, ali je pre svega bitno šta posle toga.