Dilojt privatizacioni savetnik za PKB Korporaciju

Kako navode, ta konsultantska kuća je jedina konkurisala na javnom pozivu za izbor privatizacionog savetnika.

Komisija za prikupljanje ponuda za izbor privatizacionog savetnika u postupku privatizacije PKB-a je posle razmatranja ponude i uzimajući u obzir rokove propisane Zakonom o privatizaciji predložila Odboru direktora da kao najpovoljniju izabere tu ponudu. Skupštine akcionara PKB Korporacije usvojila je predlog komisije.

"Dostavljena je jedna ponuda i to od strane Dijojt Beograd koja je bila potpuna, podneta u roku predvidjenim javnim pozivom i koja podrazumeva kadrovsku podobnost u smisli da rukovodioci projektnog tima imaju iskustva u pogledu izrade privatizacione dokumentacije u poljoprivrednom sektoru", kažu u tom ministarstvu.

Odlukom Skupštine, kako se navodi, naloženo je generalnom direktoru PKB Korporacije Dragiši Petroviću da potpiše ugovor o savetodavnim uslugama s tom konsultantskom kućom.

Ministarstvo privrede će, kako dodaju, ceneći procenu vrednosti, strateški značaj firme, kao i iskazano interesovanje investitora, predložiti Vladi najoptimalniji način za privatizaciju.

Posle toga, Ministarstvo privrede će objaviti javni poziv.

Javni poziv za dostavljanje ponuda za privatizacionog savetnika objavljen je 13. juna 2017. godine.

Pravo učešća u postupku imali su ponuđači koji su u svaku od poslednje tri godine imali prihod od najmanje 500 miliona dinara, kao i da imaju najmanje 30 zaposlenih i da su pružali usluge privatizacionog savetnika od 2012. do 2017. godine na teritoriji Srbije.

Pisma o namerama dostavilo osam investitora

Ministarstvo privrede Srbije objavilo je 19. januara javni poziv za prikupljanje pisama investitora zainteresovanih za učešće u postupku privatizaciju PKB-a i četiri zavisna preduzeća - Poljoprivredna avijacija PKB, EKO - LAB, PKB Agroekonomik i Veterinarska stanica PKB.

Pisma o zainteresovanosti za privatizaciju PKB-a u februaru ove godine dostavilo je osam investitora iz Srbije i sveta.

Navedeno je da su za PKB zainteresovani jedno fizičko lice iz Kovina, dve kompanije iz Srbije, kao i kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, Kine, Singapura i dve iz Velike Britanije. Tada je potvrdjeno da pisma dostavile srpske kompanije Industrija mesa "Matijević" i MK Komerc, kao i Al Dahra iz UAE, dok pisma kompanija iz Velike Britanije, Singapura i Kine nose oznaku tajnosti i njihova imena ne mogu da budu objavljena.

Na tender za prodaju PKB-a, raspisan krajem 2015, nije stigla nijedna ponuda, a početna cena za 51 odsto procenjene vrednosti stalne imovine bila je oko 154 miliona evra.

Hronika pada: Od kombinata do korporacije

Poljoprivredni kombinat Beograd osnovan je 1945. u Pančevačkom ritu, a na svom vrhuncu objedinjavao je desetine preduzeća koja su se bavila i proizvodnjom, ali i preradom i distribucijom mleka, mesa, voća, povrća, žitarica i stočne hrane.

Propast PKB-a je počeo devedesetih godina, pošto je država počela da prodaje prerađivačke centre koji su pravili najveći profit obrazlažući to potrebom organizovanja proizvodnje na tržišnim principima.

Međutim, uprkos tome, PKB je jedno od najvećih poljoprivrednih preduzeća u Srbiji i proizvođača mleka u Evropi, zapošljava 1.782 radnika od kojih 120 u zavisnim preduzećima.

Ratarsku proizvodnju PKB organizuje na 20.500 hektara obradivog zemljišta i ima oko 23.000 grla stoke, a 2016. godine je proizvedeno 60 miliona litara mleka, od čega je oko 56 miliona litara prodato.

PKB učestvuje sa 10-12 odsto u ukupnoj količini proizvedenog mleka u Srbiji i sa 53 odsto u snabdevanju tržišta Beograd