Veran Matić: Zašto se za memorijal žrtvama Holokausta ne donese leks specijalis kao u slučaju Beograda na vodi

Kako smatra Matić, kada je reč o izgradnji jednog ovako važnog Memorijala kao što je Staro Sajmište činjenice govore da će se čekati dosta ukoliko se ne primeni isti mehanizam koji je primenjen preko puta, preko reke, a na kome se nalazi projekat „Beograd na vodi“.

„Desetine hektara je raščišćeno za godinu dana i svi objekti na tom prostoru kroz lex specialis papriološki su sređeni i predati investitoru za samo godinu dana. A kada je u pitanju slučaj Starog sajmišta, koji je vlasnički mnogo jednostavniji poduhvat, nema rešenosti koja bi rezultirala time da se u kratkom vremenskom periodu omogući izgradnja Memorijala Staro Sajmište, pod nadzorom svetskih autoriteta, kako bi se izbegla bilo kakva mrlja koja bi mogla biti naneta rehabilitacijama kvislinga, ratnih zločinaca, saradnika okupatora itd“ , smatra Matić.

On dodaje, da sa jedne strane možda nije adekvatno pominjati arapski kapital (Uz Srbiju projekat Beograd na vodi gradi arapski investitor) i muzej holokausta sa druge strane.

„Ali ne vidim nijedan razlog zbog čega planiranje, administrativne dozvole, razvoj i izgradnja idu nesmetano sa jedne strane, a na drugoj imamo teškoće koje su neobjašnjive, kada je reč o uspostavljanju ustanove koja bi morala da bude od najvećeg nacionalnog značaja, jer je internacionalni značaj već odavno prepoznat“, ocenjuje Matić.

Malo ko zna priču o zločinima na Starom sajmištu u centru Beograda

Kako navodi Veran Matić, velika većina građana Beograda i Srbije nema nikakvu ideju i činjenice vezane za zbivanje na Starom sajmištu, od 1941. do 1945. godine.

„Na mestu Starog sajmišta bio je nemački JudenLager Semlin, u kojem je u periodu od decembra 1941. do maja 1942, ubijeno preko 6.000 žena, dece i starih, bolesnih, beogradskih i srpskih Jevreja. Pre toga je do novembra sa lokacije Topovske šupe u smrt odvedeno preko 5.000 muškaraca Jevreja i oko 1.500 Roma… (U maju je izvesni šef Gestapoa poslao telegram u Berlin da je Beograd prvi judenfraj grad…) „ , podseća Matić.

On dodaje, i da je zatim u Prolaznom logoru nastradao veliki broj (od 10.000 do 25.000) najviše Srba, npr. sa Kozare, patriota ali i pripadnika drugih naroda iz regiona. 

Ipak, kako dodaje, ovo veliko stratiše već godinama nije ni dostojno obeleženo kao takvo.

„Često se moglo čuti da je prostor Staro sajmište izuzetno vredan“

Veran Matić član je Komisije za Staro sajmište od kada je osnovana. Kako navodi, prvi sastanak održao se u Sali Skupštine grada na čijim zidovima su se nalazile fotografije svih gradonačelnika.

„U Sali Skupštine grada na čijim zidovima su se nalazile fotografije svih gradonačelnika, uključujući i ratnog zločinca Dragomira Dragog Jovanovića koji je bio kvislinški upravnik grada Beograda i šef beogradske policije za vreme okupacije. Tek posle pretnje članova Komisije da ćemo dati ostavke ako se ne ukloni slika ovog zločinca, ona je sklonjena, ali i potom vraćena. To je možda bila vrlo plastična upozoravajuća priča šta će, u stvari, biti veći izazov od same izgradnje Memorijala“ , ocenjuje Matić.

On dodaje i da je često mogao da čuje da je prostor Starog sajmišta izuzetno vredna teritorija, od koje bi grad mnogo više prihodovao ako bi se tu nalazili komercijalni sadržaji, tipa šoping mola ili neke druge institucije zabave.

„Posle promena, kada je na vlast došla koalicija SNS-SPS, došlo je i do promena u sastavu Komisije, a vidnu zainteresovanost za učešće pokazao je i Aleksandar Vulin, tadašnji ministar za rad, socijalnu politiku i boračka pitanja. Komisija je ojačana predsedavajućim Jovanom Ćulibrkom, koji je svakako među najboljim poznavaocima holokausta, posle studija na Jad Vašemu“ , navodi Matić.

Ipak, kako kaže, ova Komisija bila je na gradskom nivou, a zakon se pisao u okrilju Ministarstva za rad…

„I ubrzo smo svi bili iznenađeni jednom od prvih verzija koja je govorila o Ustanovi spomen žrtve, a ne o Memorijalnom centru Staro sajmište, a u preambuli se govorilo o sećanju na albansku golgotu, srpskoj slobodarskoj tradiciji i vidovdanskoj etici žrtve, i o podvigu koje istorijskom delovanju srpskog naroda daje smisao i ukazuje na svest zavetne obaveze prema slavnim precima, kao naroda malog po broju, a velikog po istorijskom karakteru, itd…“ , piše Matić.

Sprečen pokušaj da na prostoru Topovske šume bude šoping mol

Prema rečima Verana Matića, kada se pojavio problem sa činjenicom da je drugo mesto stradanja koje je prethodilo mestu holokausta na Starom sajmištu, Topovske šupe, pred dozvolom za izgradnju mesta zabave, najvećeg šoping mola u Evropi, kako je najavljivano od investitora Delte, predstavnici Komisije su se konsenzusom usprotivili da se postojeći prostor memorijala - dve zgrade bivše kasarne i prihvatnog logora - ruše i izmeštaju.

On dodaje i da je tada predstavnica Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda razotkrila da su predstavnici Jevrejske opštine Beograd i romske zajednice već dali odobrenje Delti za izgled šoping mola.

„Tek posle ovog saznanja, na Komisiji je traženo da Savez jevrejskih opština Srbije, kao i romska zajednica, povuku ovu saglasnost jer je naglašeno da taj prostor ne sme da bude podređen prostoru zabave, već upravo obrnuto, da idejna rešenja poštuju prostor sećanja i da se tome prilagode“ , navodi Matić.

Sporan Nacrt Zakona donesen bez adekvatne javne rasprave

Kako ističe, posle ovih događaja, ubrzavaju se i događaji vezani za novi Zakon.

„Komisija dobija novu verziju Zakona, u kojoj deo sporne preambule postaje član zakona, što je još apsurdnije… Sam zakon je izmenjen u smislu da više nije specijalni zakon koji donosi Vlada i ustanove koju osniva Vlada zbog svoje specifičnosti i složenosti, i kada je reč o sadržaju i kada je reč o upravljanju, već se predviđa da osnivač bude Ministarstvo kulture“ , piše Matić.

On dodaje i da su odredbe zakona vrlo široke, tako da će sve specifičnosti institucija, koje su predviđene unutar Ustanove, kako tvrdi, više paralizovati rad, nego što će ga omogućiti.

„Uostalom i samo Ministarstvo kulture i informisanja dalo je negativno mišljenje o nacrtu zakona. U Memorijal je planirano unošenje Muzeja genocida sa svim svojim kontroverznim nasleđem. Nije predviđena najšira autonomija-nezavisnost Muzeja holokausta“ , dodaje Matić.
Na poslednjoj sednici Komisije za Staro sajmište, krajem juna kako kaže Matić, predstavljena je potpuno nova verzija zakona, kao i ideja da zakon bude usvojen po hitnom postupku, sa, kako navodi, paradoksalnim objašnjenjem da se za dve godine navršava sedamdeset pet godina od proboja logora.

„Ministarstvo i Vlada su nedopustivo odugovlačili sa radnom vezijom Zakona, a onda su sve izmenili: od onoga što su bile i teme rasprave i na Komisiji za Sajmište“ , dodaje Matić.

Kako kaže, na istoj sednici, mogli su se čuti i izjave da je javna rasprava obavljena dok je pisan zakon, što je, kako navodi, apsolutna neistina.

„To sam naglasio i na sednici Komisije, sa zaključkom da je ovo toliko važna tema da je apsolutno nedopustivo da u debatu o Zakonu o Starom sajmištu ne budu uključene organizacije koje se bave memorijalizacijom, organizacija mladih, nevladin sektor, stručne organizacije… Nedopustivo je da se o tekstu Zakona i budućnosti Memorijala nije izjasnio Međunarodni savetodavni odbor koji je osnovala Komisija, a koji je sastavljen od izuzetno kredibilnih svetskih stručnjaka“ , dodaje Matić.

Kako na kraju navodi Matić, sam zakon nije dovoljan.

„Mislim da je, paralelno sa pisanjem zakona, neophodno predvideti sve moguće odnose unutar Memorijala, kako bi se omogućilo efikasno funkcionisanje, trajno zaštitile autonomije, a kao krovna institucija koju bi imenovala Vlada Srbije bi bio upravo Međunarodni savet, koji bi predstavljali već navedeni autoriteti, uz Milana Koljanina i još neke druge bitne domaće najveće autoritete za ovaj Memorijal, bez čije potvrde nije moguće doneti nijednu bitnu odluku kako bi se sprečile sve politizacije, moguće revizije istorije zbog promene vlasti, ili slično“ , ocenjuje Matić.

Više o problemima i činjenicama vezanim za izgradnju ovog memorijalnog centra čitajte na sledećem link-u.