<article>Ministarstvo pravde je nedavno tvrdilo i da su EK i Eurodžast dali pozitivno mišljenje na predloženi tekst. Međutim, prema dokumetu dostavljenom iz Ministarstva za evropske integracije po osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, EK navodi da je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti nerazumljiv, „prekomerno komplikovan“, a time i manje transparentan.Evropska komisija ukazuje i na to da bi zakon trebalo da bude napisan tako da ne bi bilo neophodno da bude menjan u celosti kada Srbija postane članica Evropske unije i s tim u vezi ukazuje na čijenicu da su u Nacrtu izmešane odredbe dva propisa koje je izradila Evropska unija i kojima bi članice EU trebalo da se rukovode prilikom regulisanja ovih oblasti - Opšte uredbe o zaštiti podataka i Policijske direktive.„Bolje je izraditi zakon koji odvaja odredbe koje se odnose na Opštu uredbu o zaštiti podataka i odredbe koje se odnose na Policijsku direktivu, kako bi se kasnije izmene odnosile na posebne celine“, naglašava EK.Evropska komisija je istakla i da nerazumljivosti zakona doprinosi veliki broj izuzetaka od opštih pravila navedenih u zakonu.„Budući da je zaštita podataka o ličnosti fundamentalno pravo u Evropskoj uniji, posebna pažnja treba da se posveti preciznosti u zakonu koji građanima jemči niz važnih prava. Čini se da to nije slučaj sa postojećim tekstom Nacrta“, upozorila je EK.Imajući u vidu ove kritike Evropske komisije koje ukazuju na suštinske probleme predloženog teksta, Ministarstvu pravde, čija je radna grupa izradila ovaj Nacrt, uputili smo sledeće pitanje: Da li će biti izrađen novi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti?<h2>Brojne kritike i od Poverenika i civilnog sektora</h2>Prethodno su kritike na Nacrt zakona uputili i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i brojne nevladine organizacije, a njihove primedbe se uglavnom poklapaju s ocenama EK.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/10333/">Kako je Insajder ranije pisao</a>, Nacrt je u nekim delovima, prema oceni stručnjaka, u potpunosti neprimenljiv, dok pojedini članovi ostavljaju prostor za moguće zloupotrebe, a predviđeno je i svojevrsno „disciplinovanje“ Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, kako je ocenio sam Poverenik.Ministarstvo pravde je na sve kritike odgovaralo time da se radi o krovnom zakonu, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima.Sa druge strane, Poverenik i deo civilnog sektora ocenjuju da će, ukoliko ovakav tekst zakona bude usvojen, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.Poverenik je pre nekoliko dana dostavio i novo mišljenje Ministarstvu pravde o ovom nacrtu, u kojem je, između ostalog, naveo da je Nacrt teško čitati i razumeti jer se naizmenično navode pravila i izuzeci, kao i posebni izuzeci.Uprkos kritikama na Nacrt, Ministarstvo pravde je ostalo u najvećem delu pri svom, pa je u toku leta objavljen i „usaglašen Nacrt sa komentarima sa komentarima Evropske unije i Eurodžasta“, evropske agencije koja se bavi pravosudnom saradnjom.Međutim, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11936/Mi%C5%A1ljenje-EK-o-Nacrtu-zakona-o-za%C5%A1titi-podataka-o-li%C4%8Dnosti-%E2%80%93-dokument-za-koji-je-Ministarstvo-mesecima-tvrdilo-da-ne-postoji.htm">prema oceni organizacije Partneri Srbija</a>, poslednji Nacrt zapravo nije usaglašen s mišljenjem EK.I ne samo to – Ministarstvo pravde je tvrdilo da mišljenje EK kao zvaničan dokument ne postoji, već samo kao prepiska između Ministarstva i EK.Šabić je ranije ocenio da „činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije“.Inače, donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015, i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo. Rokovi su donošenje novog zakona pomerani su nekoliko puta.</article>

Ministarstvo pravde je nedavno tvrdilo i da su EK i Eurodžast dali pozitivno mišljenje na predloženi tekst. Međutim, prema dokumetu dostavljenom iz Ministarstva za evropske integracije po osnovu Zakona o dostupnosti informacijama od javnog značaja, EK navodi da je Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti nerazumljiv, „prekomerno komplikovan“, a time i manje transparentan.Evropska komisija ukazuje i na to da bi zakon trebalo da bude napisan tako da ne bi bilo neophodno da bude menjan u celosti kada Srbija postane članica Evropske unije i s tim u vezi ukazuje na čijenicu da su u Nacrtu izmešane odredbe dva propisa koje je izradila Evropska unija i kojima bi članice EU trebalo da se rukovode prilikom regulisanja ovih oblasti - Opšte uredbe o zaštiti podataka i Policijske direktive.„Bolje je izraditi zakon koji odvaja odredbe koje se odnose na Opštu uredbu o zaštiti podataka i odredbe koje se odnose na Policijsku direktivu, kako bi se kasnije izmene odnosile na posebne celine“, naglašava EK.Evropska komisija je istakla i da nerazumljivosti zakona doprinosi veliki broj izuzetaka od opštih pravila navedenih u zakonu.„Budući da je zaštita podataka o ličnosti fundamentalno pravo u Evropskoj uniji, posebna pažnja treba da se posveti preciznosti u zakonu koji građanima jemči niz važnih prava. Čini se da to nije slučaj sa postojećim tekstom Nacrta“, upozorila je EK.Imajući u vidu ove kritike Evropske komisije koje ukazuju na suštinske probleme predloženog teksta, Ministarstvu pravde, čija je radna grupa izradila ovaj Nacrt, uputili smo sledeće pitanje:<ul>
<li>&nbsp;Da li će biti izrađen novi Nacrt zakona o zaštiti podataka o ličnosti?</li>
</ul><h2>Brojne kritike i od Poverenika i civilnog sektora</h2>Prethodno su kritike na Nacrt zakona uputili i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić, kao i brojne nevladine organizacije, a njihove primedbe se uglavnom poklapaju s ocenama EK.<a href="https://insajder.net/sr/sajt/tema/10333/">Kako je Insajder ranije pisao</a>, Nacrt je u nekim delovima, prema oceni stručnjaka, u potpunosti neprimenljiv, dok pojedini članovi ostavljaju prostor za moguće zloupotrebe, a predviđeno je i svojevrsno „disciplinovanje“ Poverenika za zaštitu podataka o ličnosti, kako je ocenio sam Poverenik.Ministarstvo pravde je na sve kritike odgovaralo time da se radi o krovnom zakonu, a da se za pojedinačne slučajeve očekuje regulisanje drugim zakonima.Sa druge strane, Poverenik i deo civilnog sektora ocenjuju da će, ukoliko ovakav tekst zakona bude usvojen, to značiti još jednu propuštenu šansu da se uredi oblast obrade podataka putem video nadzora, spreče moguće zloupotrebe JMBG-a građana i uspostavi efikasnija zaštita podataka u javnom sektoru.Poverenik je pre nekoliko dana dostavio i novo mišljenje Ministarstvu pravde o ovom nacrtu, u kojem je, između ostalog, naveo da je Nacrt teško čitati i razumeti jer se naizmenično navode pravila i izuzeci, kao i posebni izuzeci.Uprkos kritikama na Nacrt, Ministarstvo pravde je ostalo u najvećem delu pri svom, pa je u toku leta objavljen i „usaglašen Nacrt sa komentarima sa komentarima Evropske unije i Eurodžasta“, evropske agencije koja se bavi pravosudnom saradnjom.Međutim, <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/11936/Mi%C5%A1ljenje-EK-o-Nacrtu-zakona-o-za%C5%A1titi-podataka-o-li%C4%8Dnosti-%E2%80%93-dokument-za-koji-je-Ministarstvo-mesecima-tvrdilo-da-ne-postoji.htm">prema oceni organizacije Partneri Srbija</a>, poslednji Nacrt zapravo nije usaglašen s mišljenjem EK.I ne samo to – Ministarstvo pravde je tvrdilo da mišljenje EK kao zvaničan dokument ne postoji, već samo kao prepiska između Ministarstva i EK.Šabić je ranije ocenio da „činjenica da Ministarstvo pravde već više meseci uskraćuje javnosti Srbije uvid u sadržinu mišljenja koje je od EK dobijeno povodom Nacrta zakona o zaštiti podataka o ličnosti, u gruboj, očiglednoj suprotnosti sa pravima javnosti i građana Srbije“.Inače, donošenje novog zakona o zaštiti podataka o ličnosti jedan je od uslova u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom (EU), u okviru otvaranja poglavlja 23.Iako se Akcionim planom Vlada Srbije obavezala da će novi zakon biti donet do kraja 2015, i to na osnovu Modela koji je pripremio Poverenik, to se nije desilo. Rokovi su donošenje novog zakona pomerani su nekoliko puta.&nbsp;

Pitanje dana

original

900x375

1250x600

Danas pitamo: Da li će biti izrađen novi zakon o zaštiti podataka o ličnosti?