Danas pitamo: Zašto i dalje plaćamo fiktivna javna preduzeća na Kosovu?
Kada su nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma 1999. godine srpska javna preduzeća izmeštena iz Prištine, većina tih preduzeća je ostala bez osnovne infrastructure zbog koje su i osnovana. Ta preduzeća su međutim nastavila da postoje na papiru kako bi se očuvao privid da srpske institucije funkcionišu na celom Kosovu.
Dve decenije kasnije ova preduzeća nisu ugašena, naprotiv – direktno ili indirektno se iz budžeta Srbije i dalje izdvaja novac za tekuće obaveze, uključujući plate radnicima od kojih neki ni ne žive više na Kosovu.
Novinari Insajdera su još 2016. godine, pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, tražili od Kancelarije za Kosovo i Metohiju podatke o tome koliko je novca iz budžeta izdvojeno za JP na Kosovu, i koliko je zaposlenih na platnom spisku.
Iz Kancelarije nije stigao odgovor ni nakon isteka zakonskog roka. Dobili smo tada usmeni odgovor – da Kancelarija nije nadležna. Insistirali smo na pisanom obrazloženju ovakve tvrdnje, uz traženje informacije koja institucija jeste nadležna, ali zvaničan odgovor nikada nismo dobili.
Kancelarija za Kosovo i Metohiju osnovana je 2012. godine, a neke od funkcija Kancelarije su pružanje finansijske pomoći “u svim oblastima značajnim za Srbe i druge nealbanske zajednice na teritoriji Kosova i Metohije”, stručni poslovi koji se odnose na infrastrukturu i sistem lokalne samouprave, kao i oni koji se odnose na funkcionisanje instutucija Srbije na teritoriji Kosova.
Zato smo Kancelariji za KiM, ali i Ministarstvu finansija uputili sledeća pitanja:
- Šta je plan nadležnih institucija Republike Srbije kada je reč o javnim preduzećima na Kosovu?
-Koliko novca se izdvaja, direktno preko državnih institucija ili indirektno preko javnih preduzeća, za formalno aktivna javna preduzeća na teritoriji Kosova i Metohije, a koja više ne raspolažu osnovnim kapitalom?
- Zašto i dalje plaćamo fiktivna javna preduzeća s Kosova?