Insajder pitanje dana: Zašto još nije donet zakon o poreklu imovine?

Međutim, zakon o poreklu imovine, koji bi mogao biti mehanizam za utvrđivanje kako su pojedinci došli do „prvog miliona“ već godinama je u „završnoj fazi“, iako su njegovo donošenje po nekoliko puta najavljivali predstavnici svake vlasti, uključujući i aktuelnu.

Ne samo da bi zakon o poreklu imovine mogao osvetliti veze kriminala i biznisa, pa možda i pružiti odgovore na brojne tranzicione afere, već bi mogao da bude i sredstvo za punjenje budžeta, a time i za ravnomerniju preraspodelu bogatstva u državi u kojoj je nejednakost, prema podacima Eurostata, najveća u Evropi.

Neka od poslednjih obećanja

Aleksandar Vučić je donošenje ovog zakona od 2012. do danas najavio najmanje četiri puta, dok je poslednje obećanje o donošenju zakona ministarka pravde Nela Kuburović dala pre skoro godinu dana, kada je rekla da je prva verzija zakona o poreklu imovine “već spremna i da bi iduće nedelje trebalo da bude uobličena u prednacrt koji će ići u javnu raspravu”. 

Zahtev koji smo poslali Ministarstvu pravde možete videti ovde.

Novinari Insajdera odgovor na pitanje dana – zašto još nije donet zakon o poreklu imovine tražili su od Ministarstva pravde, a iz službe za medije, dobili smo uveravanja da ćemo odgovor dobiti narednih dana, tačnije u ponedeljak, a ne danas zbog kratkog roka, uz saglasnost da je reč o zakonu važnom za državu.

Nedavno je i premijerka Ana Brnabić odgovarajući na pitanja novinara rekla da Vlada Srbije radi na zakonu o poreklu imovine, koji će biti donet u mandatu njene vlade i da će to, zbog značaja ovog zakona, biti urađeno.

Izgovori umesto zakona

Za sada nije sa sigurnošću poznato koji će vremenski period zakon obuhvatati i da li će se primenjivati retroaktivno. Ukoliko se provera bude odnosila samo na period od pet godina, ostaće neispunjeno obećanje da će biti razotkriveni oni koji su učestvovali u sumnjivim transakcijama preko državnih of-šor računa na Kipru, a koji su nakon 5. oktobra 2000. u procesu privatizacije propalih fabrika praktično postali vlasnici države.

Da li nema uslova ili je u pitanju legalizacija „prvobitne akumulacije kapitala“ s obzirom na to da će, kada i ako zakon bude donet, većina afera biti odavno zastarela i van dometa državnih organa?

Poslednji „izgovor“, koji je Ministarstvo pravde dostavilo Insajderu krajem prošle godine, je taj da zakon kasni zbog uvođenja novog sistema u organizaciji sudova i tužilaštva i drugih postupajućih organa, kao i zbog izmene i dopune Krivičnog zakonika, kojima je uveden set novih krivičnih dela u glavi – protiv privrede.

Takođe su naveli da je bilo neophodno sprovesti odgovarajuću specijalizaciju i obuku državnih službenika i nosilaca pravosudnih funkcija kako bi ceo sistem počeo efikasno da funkcioniše od 1. marta 2018. godine.

Ovaj rok je probijen, zbog čega niko nije snosio političku odgovornost, pa se postavlja pitanje zbog čega su predstavnici države toliko puta najavljivali donošenje ovog zakona znajući da nema uslova za to.

Ili se iza svih „opravdanja“ krije prava istina – političke volje za donošenje ovog zakona zapravo i nema, jer bi mnogi uticajniji ljudi zbog njega upali u nevolje.