Pitanje dana: Koliko je javnih preduzeća kažnjeno zbog kašnjenja u plaćanjima?
Prema podacima Agencije za privredne registre, tokom 2017. u odnosu na prethodnu godinu, osim povećanog zaduživanja privrede istovremeno su produženi i već predugi i zakonom nedozvoljeni rokovi izmirenja dugovanja. U tome prednjači javni sektor, koji umesto za 45 dana kako je to predviđeno zakonom, svoje obaveze plaća u proseku sa zakašnjenjem od čak četiri meseca, odnosno 134 dana. Zanimljivo je da istovremeno javna preduzeća svoja potraživanja naplaćuju u proseku za 77 dana, što je daleko bliže zakonskom roku od 60 dana.
Ovakav odnos privrede i javnog sektora prema svojim obavezama nije novina. Ti rokovi se već godinama kreću u sličnim okvirima, a za posledicu imaju stvaranje lanca dugovanja i nelikvidnosti privrede. Taj problem je država pokušala da reši 2012. godine kada je donet Zakon o rokovima izmirenja obaveza koji je stupio na snagu u martu 2013.
Vrzino kolo dugova javnog sektora - rokovi plaćanja poštuju se samo u ugovorima
Primena zakona je kontrolisana samo na početku kada je tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić izdao nalog da se obustave plaćanja svakom budžetskom korisniku koji nije izmirio svoja dugovanja u zakonskim rokovima prema privatnom sektoru. Disciplinovanje, međutim, nije trajalo dugo, a novi zakon s oštrijim kaznama i uslovima usvojen je 2016. On nije ništa promenio, jer su rokovi plaćanja i dalje tri do četiri puta duži od zakonskih, a u tome prednjači javni sektor.
Zbog svega ovoga, novo pitanje dana novinara Insajdera upućeno Ministarstvu finansija, kao nadležnoj instituciji, glasi:
•Da li je neko javno preduzeće ili odgovorno lice javnog preduzeća kažnjeno zbog nepoštovanja rokova plaćanja? Koja su to preduzeća? Ako nije kažnjen niko, zbog čega nije?
• Zašto se uporno dozvoljava kršenje zakona bez sankcija?(novčane kazne za pravna lica kreću se od 100.000 do dva miliona dinara, za odgovorna od 5.000 do 500.000 dinara)