Pregled pitanja dana: O rušenju zida na Koridoru 10, izgradnji malih hidroelektrana i radu Komisije za slučajeve nestalih beba

Vladina komisija za ispitivanje postupanja državnih organa u rasvetljavanju prijavljenih slučajeva nestale dece u Srbiji osnovana je pre više od pet meseci, a članovi Komisije koji dolaze iz državnih institucija ne pojavljuju se u javnosti. Zato smo Komisiji, odnosno Vladi koja ju je osnovala, postavili pitanje – koji su dosadašnji rezultati njenog rada.

Kako se ispostavilo iz odgovora koji nam je Vlada dostavila, a za koji je navedeno da ga je sastavila Komisija, još nije usvojen ni Predlog poslovnika o radu. Za više od pet meseci rada Komisija je održala svega dve sednice, a za treću je nepoznato kada će biti održana, jer su u toku godišnji odmori.

Inače, zadaci ove Komisije su da utvrdi plan prikupljanja činjenica koje su u vezi sa istragama o prijavljenim slučajevima nestale dece u Srbiji, i da u tu svrhu ostvari saradnju s tužilaštvima.

Takođe, Komisija bi trebalo da na osnovu dobijenih informacija napravi pregled dosadašnjih vođenja istraga, da pripremi mišljenje o načinu na koji bi se vođenje istraga moglo unaprediti. Ovo privremeno Vladino telo bi trebalo da te zadatke obavi u roku od dve godine, a kako se navodi u Odluci o osnivanju, rok za rad Komisije može biti produžen za još najviše dve godine.

Gradnja MHE i urušavanje potpornog zida na Koridoru 10

Male hidroelektrane, osmišljene kako bi se dobijala energija uz manje zagađenje životne sredine, u Srbiji su se pretvorile u svoju suprotnost. Uzrok za to je, između ostalog, činjenica da se elektrane grade i bez dozvola koje izdaju nadležni za očuvanje životne sredine ili se mišljenje takvih institucija smatra nebitnim.

Kako se pokazalo na primeru Opštine Raška, najmanje sedam izgrađenih MHE nema mišljenje Zavoda za zaštitu prirode o tome da li bi njihova granja i rad ugrozili reku i živi svet u njoj, a jedna – MHE „Županj“ izgrađena je uprkos negativnom mišljenju Zavoda.

Zato smo Ministarstvo zaštite životne sredine pitali zašto je dozvoljena izgradnja malih hidroelektrana bez saglasnosti Zavoda za zaštitu prirode, kao i kako je moguće da je MHE „Županj“ dobila sve potrebne dozvole za rad, uprkos izričitom negativnom mišljenju Zavoda da ta MHE ne bi trebalo da bude izgrađena na reci Jošanici na Kopaoniku.

Odgovore još čekamo.

Takođe bez odgovora nadležnih je i pitanje postavljeno Koridorima Srbije u vezi s rušenjem potpornog zida u Grdeličkoj klisuri. Zakonski je regulisano da firma iizabrana da vrši stručni nadzor, u ovom slučaju konzorcijum francuskih i grčkih firmi Louis Berge i Egnatia Odos, treba da kontroliše sve radove – od početnih do završnih, kao i da kontroliše kvalitet izvedenih radova.

Investitor Koridori Srbije danima izbegava odgovor na pitanje da li im je stručni nadzor i prijavio probleme i nedostatke na deonici na kojoj se zid srušio, posebno imajući u vidu da problemi s potpornim zidovima na deonici kod Gredelice postoje još od aprila prošle godine.

Tek nakon poslednjeg incidenta na Kosini 2 od nadležnih smo saznali da je projekat za koji je Ministarstvo građevinarstva dalo građevinsku dozvolu 2010. čak 11 puta menjan. I sve to, kako tvrdi ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, bez znanja Ministarstva i glavnog projektanta - CIP-a.

Zakonom je propisano da firma koja obavlja stručni nadzor mora da obavesti investitora ukoliko dođe do bilo kakvog odstupanja od idejnog projekta. Da li je to francuska firma Louis Berge i učinila, nismo saznali od njenih predstavnika jer su nas uputili na Koridore Srbije.

Novinari Insajdera pitali su Koridore, između ostalog, i da li je stručni nadzor uočio propuste i obavestio Koridore o tome, kao i koliko je plaćen do sada stručni nadzor za deonicu Koridora 10.

Inače, ova pitanja smo poslali Koridorima pre više od 10 dana, a kako nam nisu odgovorili, postavili smo ih opet u okviru rubrike „pitanje dana“.