Isti sud, isti sudija, isto delo - odluka različita
Haški tribunal izdao je međunarodni nalog za hapšenje pripadnika Srpske radikalne stranke Petra Jojića, Jove Ostojića i Vjerice Radete, koji se terete za nepoštovanje suda, i to zbog uticaja na svedoke u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Srbija ih ne hapsi jer je Viši sud u Beogradu ocenio da nisu ispunjeni uslovi za njihovo izručenje. Međutim isti sud, pa čak i isti sudija u najmanje dva slučaja, ranije je doneo potpuno suprotne odluke i „odobrio“ izručenje optuženih za nepoštovanje Haškog tribunala.
Haškom tribunalu 27. maja 2008. predat je Ljubiša Petković, optužen za nepoštovanje suda u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Rešenje o ispunjenosti uslova za izručenje prema dokumentima iz Haškog tribunala doneo je Okružni sud, Veće za ratne zločine u kom je istražni sudija bio Milan Dilparić. Ljubiša Petković, koji je od 1991. do 1992. bio načelnik Ratnog štaba Srpske radikalne stranke, nije se odazivao na pozive suda za svedočenje i osuđen je na četiri meseca zatvora. Isti sudija i isti sud su 2016. u slučaju troje pripadnika Srpske radikalne stranke odlučili potpuno drugačije, navodeći da se Zakon o saradnji s Haškim tribunalom ne odnosi na optužene za nepoštovanje suda i da nisu ispunjeni uslovi da se postupi po nalogu Tribunala. Šta se promenilo u ovih osam godina, s obzirom na to da je Zakon o saradnji s Tribunalom isti?
Viši sud: Rešenje od pre osam godina službena tajna
Kako bismo odgovorili na pitanje šta je različito u ovim slučajevima, novinari Insajder.neta tražili su po Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja rešenje kojim je 2008. odlučeno da Ljubiša Petković, optužen za nepoštovanje suda u istom predmetu protiv Vojislava Šešelja, može biti izručen.
Optuženi da su pretili i nudili mito svedocima
Nalog umesto optužnice, kojim se Petar Jojić, Jovo Ostojić i Vjerica Radeta terete za nepoštovanje Međunarodnog suda izdat je 5. decembra 2014. Oni se terete da su pretili, zastrašivali, nudili mito ili na drugi način uznemiravali dva svedoka u predmetu protiv Vojislava Šešelja. Nalozi za hapšenje i predaju optuženih izdati su 19. januara 2016. Četiri meseca kasnije, 18. maja, sudija za prethodni postupak Višeg suda u Beogradu Milan Dilparić zaključio je da nisu ispunjeni uslovi za hapšenje i prebacivanje optuženih, konstatujući da, prema Zakonu o saradnji, samo lica koja su optužena za osnovna krivična dela za koja je nadležan Međunarodni sud mogu da budu uhapšena i prebačena. Ta dela, prema oceni Višeg suda, ne obuhvataju nepoštovanje Haškog tribunala.
Međutim, ta informacija nam je uskraćena. Kako piše u odgovoru, Viši sud smatra da je po zakonu to rešenje službena tajna jer ga je po tada važećem zakonu doneo istražni sudija. Od donošenja tog rešenja i izručenja prošlo je više od osam godina, a Ljubiša Petković je odavno odlužio svoju kaznu. Pušten je na slobodu 26. septembra 2008.
Viši sud je 2011. i u slučaju Dragomira Pećanca, optuženog takođe za nepoštovanje suda, odobrio njegovo hapšenje i prebacivanje u Hag. On se nije odazivao na pozive da svedoči u slučaju protiv Zdravka Tolimira. Osuđen je na tri meseca zatvora.
Jedina vidljiva razlika između slučajeva Petković i Pećanac i slučaja protiv troje pripadnika SRS-a je u tome što se prva dvojica nisu odazivaai svedočenju, dok je troje radikala optuženo da su uticali na postupak, odnosno uticali na svedoke.
U međuvremenu, 31. maja 2016. Vojislav Šešelj je prvostepenom presudom oslobođen optužbi za ratne zločine pred Haškim tribunalom. Na ovakvu odluku 31. avgusta žalilo se Tužilaštvo Haškog tribunala. Ako žalba bude usvojena, sud može oslobađajuću presudu da preinači u osuđujuću ili da ponovi postupak.
Zbog nepostupanja Srbije po nalogu za hapšenje troje radikala Haški tribunal je 5. oktobra izdao međunarodni nalog sa kog je sada skinuta oznaka tajnosti. Tim nalogom Tribunal nalaže svim članicama UN da smesta deluju u cilju hapšenja, pritvaranja i prebacivanja u Tribunal troje optuženih.
O saradnji Srbije u decembru pred Savetom bezbednosti UN
Predsednik Haškog tribunala Karmel Ađijus 9. novembra je podnoseći izveštaj Savetu bezbednosti UN rekao da Srbija ne sarađuje s tim sudom jer nije sprovela nalog za hapšenje troje radikala optuženih za nepoštovanje suda. On je najavio da će sledeći koraci koje će sud preduzeti u vezi s nesaradnjom Srbije, biti saopšteni SB UN u decembru.
"Tribunal shvata političku osetljivost, koja, u nekim slučajevima, može proisteći iz saradnje s MKSJ", naveo je Ađijus i dodao da "to, međutim, ne može predstavljati izgovor za propust da se s Tribunalom sarađuje kada je ta saradnja odgovornost koja proizlazi iz statuta Tribunala".
Prema pravilniku Haškog tribunala, maksimalna kazna za nepoštovanje suda je sedam godina ili 100.000 evra. Sud može izreći i kaznu zatvora i novčanu kaznu.
U decembru će Savetu bezbednosti UN izveštaj o saradnji Srbije podneti i tužilac Serž Bramerc. On je prilikom poslednje posete Srbiji u ekskluzivnom intervjuu za Insajder.net rekao da će izveštaj zavisiti od onoga što srpske vlasti urade u “narednim danima”.
Prethodni izveštaj bio je najkritičniji prema Srbiji u poslednjih nekoliko godina, a podsetimo Srbija već gotovo godinu dana nije izabrala tužioca za ratne zločine. Bramerc je u intervjuu za Insajder.net rekao i da kao pravnik smatra da Srbija mora da sarađuje s Tribunalom kada je reč o izručenju troje pripadnika SRS-a.
"Sve članice UN imaju obavezu da sarađuju s Haškim tribunalom i Srbija tu nije izuzetak. Moj stav je u tom pogledu jasan, a to je da nema alternative za Srbiju da pre ili kasnije postupi po odluci suda u ovom slučaju. O tome sam razgovarao i sa srpskim zvaničnicima", rekao je Bramerc.