Preliminarni rezultati: Samo četiri liste iznad cenzusa

Prema preliminarnim podacima Gradske izborne komisije, lista "Aleksandar Vučić - Zato što volimo Beograd" osvojila je 45,6 odsto glasova na beogradskim izborima, odnosno 64 mandata u Skupštini Beograda, a u prethodnom sazivu imala je 63 mandata. Ova lista će sa 64 mandata imati apsolutnu većinu.

Koalicija Socijalističke partije Srbije i Jedinstvene Srbije ušla je u skupštinu sa 6,35 odsto osvojenih glasova ili devet mandata, što je sedam mandata manje nego što je imala u prethodnom sazivu, u kojem je bila zajedno sa Partijom ujedinjenih penzionera Srbije.

Od opozicionih lista u Skupštinu grada Beograda ušle su liste oko Dragana Đilasa (26 odbornika) i oko Aleksandra Šapića (11).

U dosadašnjoj skupštini Beograda, Demokratska stranka imala je 22 odbornika, dok u narednom parlamentu neće imati odbornike jer je ta lista, prema preliminarnim rezultatima CeSID-a, na juče održanim izborima osvojila 2,4 odsto glasova.

Odbornika Demokratske stranke Srbije, koja je do sada u Skupštini grada Beograda imala devet odbornika, u narednom sazivu neće biti jer je DSS na izborima dobila podršku oko jedan odsto birača.

Ostale liste su takođe ispod cenzusa: DJB-Dveri – 3,9 odsto, Ne davimo Beograd – 3,5 odsto, Ljubiša Preletačević Beli – 2,4 odsto, SRS – 2,4 odsto, DS – 2,2 odsto, DSS – 1,1 odsto.

Orgnizacija Cesid saopštila je da je, prema njihovim podacima, lista oko Srpske napredne stranke osvojila oko 45 odsto glasova, dok je lista oko Dragana Đilasa zauzela 18,8 odsto. Dodaju, da su prema njihovim podacima cenzus prešle i još dve liste, i to lista Aleksandra Šapića 8,2 odsto i kolacija SPS – JS sa oko 6 procenata.

Izlaznost prema podacima Cesida iznosi 51%, odnosno oko 815.000 glasača.

Analitičari: O „posebno lošim“ rezultatima dela opozicije

Dušan Spasojević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu kaže da su izbori protekli u neravnopravnim uslovima, a da su SNS i SPS iskoristili te uslove i ostvarili očekivan rezultat dok su opozicione stranke ispod projektovanih rezultata, naročito u poređenju sa predsedničkim i parlamentarnim izborima.

„Posebno loš rezultat su ostvarile parlamentarne stranke poput DS, Dveri i Dosta je bilo, dok Ne davimo Beograd nisu uspeli da naprave iznenađenje uprkos solidnom rezultatu za prvo učešće“, rekao je Spasojević za Danas.

„Šapić može da bude zadovoljan“

Profesor Fakulteta političkih nauka Zoran Stojiljković rekao je da ako opozicija hoće nešto da napravi od sebe, mora da uradi analizu kako pobeđuju naprednjaci.

“Oni prosto nemaju strategiju koja je aktivna, napadačka (…) sa više obraćanja konkretnim grupama poput penzionera, zaposlenih, mladih. Ne davimo Beograd bi mogao da prođe da nije spinovano da ne mogu da prođu”, ocenio je on.

Smatra i da građanska Srbija može da osvoji milion glasova u Srbiji, kao i da je jedina šansa da se DS obnovi – široka demokratska unija koja će dovoditi nove ljude.

Stojiljković je gostujući na TV N1 ocenio i da je teško biti opozicija “državnom projektu koji teži da nas vrati u jednopartijski sistem”. Upozorava i da je zemlja u kojoj mladi ne vide perspektivu propala i pita se zašto smo došli do toga da neko glasa iz potrebe preživljavanja.

Sociolog Jovo Bakić smatra da su ovi izbori pokazali da je „svet političkih stranaka doživeo nokaut“.  Kaže da su izborni rezultati su pokazali apsolutnu personalizaciju politike. Od četiri stranke koje su prešle cenzus, samo jedna nije nastupila sa imenom kandidata. Izostala su, kaže Bakić, čak i imena stranaka.

„To nam govori da je poverenje u stranke nestalo, da se ljudi uzdaju političare ponaosob i da se ide na harizmatski koncept“, rekao je Bakić za Danas.

„Od svih stranaka koje su nastale 90-ih jedino je SPS prošao cenzus i to tesno. To govori da je svet političkih stranaka je doživeo nokaut. Sada je pitanje na koji način će se politika razvijati u Srbiji i koji pokreti imaju perspektivu. Da li će na primer Ne davimo Beograd imati kapacitet sa drugim pokretima u Srbiji ili da li Dosta je bilo ima šanse za dalje. To je početak restruktuiranja stranaka.“

Strani mediji o beogradskim izborima

Novinska agencija AP Na lokalnim izborima u Beogradu "vladajući populisti predsednika Aleksandra Vučića su u nedelju 'počistili' (konkurenciju), čime je dodatno zacementiran ionako jak stisak vlasti u toj zemlji".

Izbori u Beogradu, iako samo za gradske odbornike, "smatraju se važnim zbog ključne uloge tog grada u ekonomiji i politici Srbije", piše američka agencija.

AP ukazuje da su "samo četiri prešle prag od pet odsto potreban za ulazak u Skupštinu" od ukupno 24 liste.

Usitnjene opozicione stranke u Srbiji su se nadale da će biti izazov za Vučića u tradicionalno liberalnom glavnom gradu, piše AP, "optužile su Vučićevu stranku za zastrašivanje pristalica opozicije, registrovanje lažnih birača i blaćenje političkih konkurenata u medijima koje ta stranka kontroliše, a vladajuća stranka je odbacila te optužbe".

Vučić se suočio s optužbama da guši demokratske slobode putem pritiska na oponente i nezavisne medije u Srbiji, što je on negirao, navodi AP i zaključuje: "Njegova stranka kontroliše sve položaje vlasti u toj balkanskoj zemlji".

Nemačka agencija DPA javila je da je na izborima u Beogradu Aleksandar Vučić izašao kao pobednik premda je "protivno Ustavu" predvodio listu stranke, iako je predsednik svih građana.

DPA ocenjuje da je Vučić već godinama bez konkurencije i da uživa podršku zapadnih centara jer se od njega očekuje kompromis u pogledu Kosova.

Dojče vele prenosi i ocenu bečkog Kurira da je Vučićeva stranka ostvarila "jasnu i očekivanu pobedu", dok Handelsblat navodi da je SNS pobedila na lokalnim izborima u Beogradu "uprkos kršenju pravila i kritikama opozicije".

Izvor: Insajder