Rudna renta zbog gradnje Južnog toka za NIS tri odsto, za sve ostale sedam
I posle odustajanja ruske strane od Južnog toka, NIS i dalje plaća najnižu rudnu rentu u Srbiji, iako su niska cena za većinski udeo u NIS-u i povlašćeni uslovi poslovanja pravdani upravo budućom zaradom od gasovoda. Prema informacijama koje je Ministarstvo rudarstva i energetike dostavilo Insajderu, za NIS i dalje važi rudna renta od tri odsto, dok za sve ostale u Srbiji već tri godine važi renta od sedam odsto.
Rudna renta je procenat zarade od rudnih i prirodnih bogatstava, poput rezervi nafte i gasa, koji pripadaju svim građanima Srbije, dok firme imaju pravo eksploatacije. Rudna renta u svetu se kreće od 10 do više 30 odsto u nekim zemljama. Čak je i u Srbiji pre tri godine rudna renta povećana sa tri na sedam odsto, ali je Energetskim sporazumom Rusije i Srbije NIS zaštićen od negativnih promena u poreskom sistemu Srbije.
U ovom dokumentu se navodi da se na kompanije koje su obuhvaćene Sporazumom neće odnositi bilo kakvo pogoršanje uslova oporezivanja do dostizanja isplativosti dogovorenih projekata.
U slučaju NIS-a, ova klauzula je iskorišćena da bi kompanija nastavila da plaća rudnu rentu po starom zakonu.
Osim toga, država novog većinskog vlasnika NIS-a ni na koji način nije ograničila kada je reč o brzini eksploatacije domaćih rezervi nafte i gasa. Tako je NIS od trenutka kada tu kompaniju preuzima ruski Gazpromnjeft značajno povećao eksploataciju, dok rudnu rentu plaća po povlašćenoj ceni.
Ovom temom Insajder se bavio i u serijalu Energetski (Ne)sporazum 2013, kada smo, između ostalog, otkrili da prirodne rezerve nafte i gasa u Srbiji, na čiju ekslopataciju NIS ima pravo, vrede 7 milijardi evra.