Čiji je rudnik Trepča?
Usvajanje Zakona o Trepči samo je poslednji korak koji je usledio nakon niza odluka kojima je ovaj nekadašnji rudarski gigant prelazio pod ingerencije kosovskih vlasti. Iako srpski zvaničnici danas burno reaguju na odluku Skupštine Kosova da praktično nacionalizuje imovinu Trepče, činjenica je da je još 2009. Trepča registrovana u kosovskom APR-a kao pravno lice koje se nalazi pod administracijom Kosovske agencije za privatizaciju. To znači da se porezi i doprinosi plaćaju kosovskim institucijama.
Dok se danas predstavnici države pozivaju na rezoluciju 1244, a opozicioni političari koriste sadašnju situaciju u svoje svrhe tražeći smene i ostavke, problem Trepče traje već punih 16 godina.
“Na vrhuncu svog poslovanja , 1980, Trepča je osiguravala posao za 22.500 radnika i imala prosečan godišnji profit od 100 miliona dolara”, piše u izveštaju UN 2011. koji se detaljno bavio Trepčom.
Rudarsko-hemijsko-metalurški kombinat Trepča osnovan je još 1927.
Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, na vanrednoj konferenciji za novinare je rekao da je odluka o konfiskaciji kombinata Trepča za Srbiju nevažeća, a da će, pošto EU ćuti, predložiti da Vlada Srbije traži hitno zasedanje Saveta bezbednosti UN povodom kršenja rezolucije 1244.
Međutim, upravo tom rezolucijom, pravo upravljanja nad kapacitetima Trepče na teritoriji Kosova i Metohije, još 2000. godine preuzeo je UNMIK, nakon čega je formirao i registrovao novi privredni subjekat Trepča Under UNMIK Adminsitration, s dve celine - Trepča sever i Trepča jug.
Da li je odluka doneta u Briselu?
Poslanik srpske liste u Skupštini Kosova Nenad Rašić rekao je za Insajder komentarišući jučerašnje donošenje Zakona da prema saznanjima poslanika u kosovskom parlamentu u Briselu tokom pregovora Beograda i Prištine nije govorilo o Trepči.
“Ovaj Zakon donet je po kratkom postupku, nepravilnim redosledom i bez ikakve rasprave o Nacrtu zakona”, kaže Rašić.
Milorad Radivojević, pomoćnik generalnog direktora Trepče do 2002, međutim za Insajder.net kaže da je ključna greška napravljena kada je UMNIK-u bilo dozvoljeno da preuzme celo preduzeće Trepča jer je ona tada bila akcionarsko društvo, a prema rezoluciji UNMIK je mogao da preuzme samo javna preduzeća.
“Nije jasno zbog čega se tadašnje rukovodstvo na čelu s Jovanom Dimkićem nije borilo za Trepču jer su nam i pravnici govorili da bismo mogli da dobijemo na međunarodnom sudu pravde u Hagu zbog uzurpacije imovine”, dodaje Radivojević.
Trepčom je godinama upravljala kosovska Agencija za privatizaciju. Ova agencija je 2009. preregistrovala kompaniju, sa adresom južnog dela Trepče kao sedišta firme. To znači da se svi porezi i doprinosi plaćaju kosovskim institucijama.
Bez odgovora iz Evropske komisije
Novinari Insajder.neta nakon oprečnih izjava uoči glasanja za novi zakon o tome čija je Trepča, juče su uputili pitanja Evropskoj komisiji da li na osnovu pregovora Beograda i Prištine postoji pravni osnov da se ovakav zakon usvoji u kosovskoj skupštini. Odgovor na ovo pitanje još nismo dobili.
Srpska i kosovska registracija firme
Za srpske institucije Trepča je akcionarsko društvo registrovano kao Holding Rudarsko-metalurško-hemiijski kombinat AD Trepča, s vlasničkom strukturom u kojoj je većinski akcionar Vlada Srbije preko Fonda za razvoj s oko 55 odsto akcija, dok su ostali akcionari Progres, Beobanka, 14. oktobar, Jugobanka, Dunav…
Dok Srbija na Trepču gleda kao na svoje preduzeće, u kosovskim institucijama registrovana su dva odvojena dela Trepče, kao što je UMNIK i 2000. podelio na Jug i Sever.
Zanimljivo je, međutim, da je i u srpskom i u kosovskom registru kao direktor upisan Jovan Dimkić, u kosovskom kao čovek koji upravlja Trepčom Sever. On se na funkciji nalazi još od 2000.
Zakon o Trepči, koji transformiše Trepču u akcionarsko društvo u kom kosovska Vlada ima 80 odsto akcija, dok 20 odsto akcija pripadaju radnicima i drugim akcionarima, usvojen je juče sa 79 glasova “za”, 14 uzdržanih i bez glasova protiv.
Ovom zakonu su se u početku protivili poslanici Srpske liste, ali i pokreta Samoopredeljenje. Međutim, zanimljivo je da su ipak odmah nakon usvajanja Nacrta zakona u prvom čitanju poslanici Srpske liste napustili skupštinsku salu.
Tako ostaje nejasno na osnovu čega se sada ovako glasno govori o tome čija je Trepča kada isto rukovodstvo već godinama funkcioniše pod nadležnošću kosovskih institucija i to se do sada nije predstavljalo kao problem.
Reakacije u Srbiji posle usvajanja Zakona
Pošto je direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Marko Đurić izjavio da će tražiti vanrednu sednicu Saveta bezbednosti UN o “otimanju srpske imovine”, ministar spoljnih poslova Ivica Dačić rekao je da je neophodno zaštititi imovinu Srbije na Kosovu i Metohiji, ali dovodi u pitanje uspeh eventualne vanredne sednice SB UN.
Pitanje Trepč nije samo ekonomsko pitanje, već je to pokušaj da se ustanovi pravilo po kom sve što je na Kosovu pripada vladi u Prištini, rekao je ministar Aleksandar Vulin.
Dugogodišnji direktor Trepče sever Jovan Dimkić rekao je kako je Zakon o Trepči štetan po kompaniju, dodajući da je neprimenjiv jer će to uništiti kompletan model funkcinisanja kombinata.
Pripadnici opozicije takođe su reagovali na donošenje novog zakona, pa je predsednik Nove stranke Zoran Živković izjavio da premijer Srbije Aleksandar Vučić treba da podnese ostavku, dok lider LDP-a Čedomir Jovanović smatra da je sada od ključnog značaja da se ne daju politički neodmerene izjave već da se radi na dijalogu s kosovskim Albancima.