Zloupotreba kosovskog dodatka?
Ni šest godina nakon odluke Ustavnog suda da je “kosovski dodatak” neustavan i da se mora zakonski urediti, najavljeni zakon kojim bi se sistematski rešio problem finansiranja Srba na Kosovu i Metohiji, prema istraživanju Insajdera, nije donet. To, međutim, nije prekinulo praksu davanja uvećanih plata državnim službenicima sa Kosova.
Zaključkom Vlade Srbije od jula 2003, koji je potpisao tada potpredsednik Vlade Čedomir Jovanović, odlučeno je da srpski državni službenici na Kosovu i Metohiji dobijaju "kosovski dodatak", odnosno da im osnovica plate bude uvećana 50 odsto.
Odlukom Ustavnog suda iz 2010. taj zaključak je ukinut uz obrazloženje da je došlo do prekoračenja ovlašćenja Vlade jer se ta oblast mora urediti zakonom.
Nakon toga, Vlada Srbije je usvojila novi zaključak u kom je naložila svim institucijama da ipak nastave s isplatom kosovskog dodatka do donošenja zakona. Goran Bogdanović, tadašnji resorni ministar, najavio je da će zakon biti izrađen po hitnom postupku i usvojen do septembra 2010.
To se, međutim, nije dogodilo ni tada, a ni 2013, kada je organizovana javna rasprava na Nacrt zakona o finansijskoj podršci srpskom narodu i nealbanskim manjinskim nacionalnim zajednicama na teritoriji Kosova, u vreme dok je na čelu Kancelarije za Kosovo bio Aleksandar Vulin.
I pored toga, a prema izjavi njegovog naslednika Marka Đurića, početkom prošle godine, Srbija je nastavila da izdvaja novac za kosovski dodatak za zaposlene koji rade u javnom sektoru i žive na Kosovu i Metohiji.
Da li se taj dodatak isplaćuje i danas, pitanje je koje smo upitili Kancelariji za Kosovo i Metohiju, a odgovor još čekamo.
Podsetimo, prema istraživanju Insajdera objavljenom u serijalu Patriotska pljačka, do 2012. zahvaljujući kosovskom dodatku, uvećane plate primali su mnogi koji su samo fiktivno bili zaposleni na Kosovu, oni koji su zahvaljujući političkim i rodbinskim vezama dobijali poslove u državnoj sužbi, a da nisu ni odlazili na posao, kao i oni koji su istovremeno bili na platnom spisku kosovskih institucija.
Insajder je tada objavio spisak kosovske vlade na kom se nalazilo više od 1.000 Srba zaposlenih u opštinskim strukturama, zdravstvenim i prosvetnim ustanovama koji su primali duple plate.
Među njima su bili i neki od najviših opštinskih funkcionera.
Osim kosovskog dodatka namenjenog zaposlenima u državnim institucijama, Srbija je kroz mesečnu nadoknadu pomagala i Srbe koji su do 1999. radili u državnim i društvenim preduzećima na Kosovu.
Istovremeno, gotovo nikakava pomoć nije stizala do najugroženijih, odnosno svih onih koji nikada nisu bili u državnoj službi.