Sankcije za sveštena lica: Od penzije do zastarelih slučaja
Prema istraživanju novinara Insajdera i analizi medijske arhive, brojni su slučajevi da sveštenici ili vladike počine krivično delo, a da za to ne odgovaraju pred pravosudnim organima, već samo pred Crkvenim sudom, koji nema nikakvu pravnu snagu.
Zarad očuvanja mira i ugleda unutar Crkve, sveštena lica optužena za razne malverzacije novcem koji su donirali vernici, najčešće su kažnjena samo penzionisanjem ili izopštavanjem iz Crkve.
Tako su vladike i sveštenici smenjivani, premeštani ili penzionisani zbog “lošeg upravljanja finansijama”, a da SPC skoro nikada nije odnela i krivične prijave protiv tih lica. Slučajevi pronevere 80.000 evra iz Crkve Lazarica u Beogradu i 30.000 evra iz Hrama Svetog Save nisu dospeli dalje od medijskih napisa i saznanja “nezvaničnih izvora” o kažnjavanju sveštenika prebacivanjem u nove parohije u predgrađima Beograda.
Za razliku od njih, blagajnik Srbislav Žikić koji nije bio svešteno lice osuđen je pravosnažno na devet godina i tri meseca zatvora i novčanu kaznu zbog pronevere novca iz blagajne Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke.
Malobrojni slučajevi koji su pokrenuti pred državnim organima, a koji nikada nisu dobili epilog, najčešće usled zastarevanja, pokazuju da sveštena lica imaju povlašćen položaj i van okvira crkve.
Jedan od slučajeva koji je najviše potresao javnost je slučaj vladike Pahomija, kom se pred sudom u Nišu sudilo zbog sumnje da je seksualno zlostavljao četvoricu dečaka.
Dva slučaja su do izricanje presude zastarela, a za druga dva slučaja sud je procenio da nema dovoljno dokaza. Pahomije se na ročištima nije pojavljivao a njegov položaj u Crkvi nikad nije doveden u pitanje.
Jedini vladika protiv kog je SPC podnela krivičnu prijavu jeste vladika raško-prizrenski Artemije.
Sveti arhijerijski sinod je 13. februara 2010. privremeno razrešio episkopa Artemija od upravljanja Raško-prizrenskom eparhijom zbog ispitivanja finansijsko materijalnog vođenja poslova te eparhije.
Pored toga, na teret mu je stavljano da je otuđio imovinu Srpske pravoslavne crkve tako što je prodao poslovni prostor za 150.000 evra Albancu Kolju Kamaniju, a novac uzeo na ruke.
Tek nakon neuspelih pokušaja da se problem reši u okviru Crkve, Artemije je raščinjen i izopšten, a 2013. Više tužilaštvo u Beogradu podiglo je optužnicu zbog zloupotrebe položaja.
Artemije je sada vladika u egzilu kog i dalje prate vernici.
S ozbiljnim optužbama da je obljubio maloletne dečake koji su se obučavali za sveštenike suočio se i vladika Kačavenda. Protiv njega se u Bosni i Hervegovini iznova vodi postupak, a za sada je samo penzionisan.
Kačavenda je tvrdio da je penzionisan na svoj zahtev, a o njegovom slučaju se Srpska pravoslavna crkva takođe nikada javno nije izjasnila. To je Kačevanda iznosio kao dokaz svoje nevinosti:
''Ni na koji način nisam kažnjen od najviših crkvenih organa, već sam mirno nastavio da živim kao penzionisani episkop u Bijeljini, čime je Crkva o svemu što mi se sada u delu javnosti stavlja na teret rekla svoje'', rekao je Kačevenda krajem prošle godine.
Poznat je i slučaj Jovana Mišića, bivšeg monaha Ilariona, koji je 2007. godine osuđen na izdržavanje jednogodišnje kazne zatvora, na koju je osuđen zbog bluda nad maloletnicima.
U vreme dok je za njim bila raspisana poternica, Vrhovni sud je poništio presudu i vratio postupak na ponovno odlučivanje. Ipak, do novog suđenja nikada nije došlo, jer je u međuvremenu krivično delo zastarelo.