Država nije vlasništvo pojedinaca nego svih građana – neophodno prekinuti s praksom tajnih ugovora
NIS, JAT, zemljište na kojem se gradi Beograd na vodi, vojno-poljoprivredno zemljište, nekadašnja fabrika automobila – sve ovo bilo je u vlasništvu građana Srbije. Danas država Srbija ima manjinski udeo u srpsko- ruskim ili srpsko- arapskim firmama koje su osnovane po ugovorima koji su uglavnom pod oznakom tajnosti. Svi ovi ugovori, osim za Fijat, potpisani su na osnovu međudržavnih sporazuma. Takvim sporazumima se istovremeno suspenduju zakoni Srbije.
Jedan od sporazuma koji je po svim dostupnim informacijama i istraživanju Insajdera bio štetan za budžet Srbije, odnosno građane, bio je sporazum potpisan 2008. Tada su predstavnici vlasti iz DS-a, DSS-a i G17 plus u ime države, a navodno u interesu građana, ruskim partnerima prodali većinski udeo u nacionalnoj naftnoj kompaniji NIS. Osim toga, ustupili su sve prirodne rezerve nafte i gasa u zemlje i to bez ikakve javne rasprave a to znači da građani Srbije nisu znali nikakve detalje ni planove. Saznali su, nekoliko godina kasnije, na osnovu istraživanja Insajdera.
Predstavnici gotovo svake vlasti ne samo što se usuđuju da sklapaju poslove na štetu države, kao da je država u njihovom vlasništvu, nego ne žele ni da odgovaraju na pitanja novinara i da bar tako objasne odluke koje su donosili u ime svih građana.
Nekada opozicija, a danas vlast, radi isto. Nekada su se protiv takve prakse bunili, danas je primenjuju. Svi se sećaju brojnih optužbi predstavnika SNS u vreme dok su bili opozicija na račun Mlađana Dinkića i DS-a. Jedan od ugovora koji je za njih tada bio sporan i štetan za Srbiju, a koji nosi oznaku tajnosti bio je ugovor za Fijat.
U međuvremenu, predstavnici današnje vlasti, odnosno SNS-a i SPS-a, potpisali su međudržavni sporazum s Ujedinjenim Arapskim Emiratima što je bila osnova za brojne ugovore i poslove kao što su izgradnja Beograda na vodi na luksuznoj lokaciji, prodaja JAT-a, ustupanje vojnog poljoprivrednog zemljišta.
Na osnovu jedva dostupnih informacija do kojih se dolazi isključivo višemesečnim istraživanjem može se zaključiti da je većina ovako sklopljenih poslova i ugovora bila na štetu države i građana i baš zato je neophodno da se takva praksa prekine ili bar naknadno javnosti da uvi u sve tajne ugovore. Ne može se oznaka tajnosti stavljati na ugovore kojim se, primera radi, bez ikakve javne rasprave i u tajno sklopljenim poslovima, nekoj stranoj kompaniji ustupa državna imovina, koja je istovremeno i imovina građana.
Posle svega što je do sada poznato o „strateškim poslovima“ u koje se unosi državna imovina ubuduće bi morali, kao u Švajcarskoj, građani da odlučuju na referendumu.
Država nije privatno vlasništvo ni Vojislava Koštunice, ni Borisa Tadića, ni Ivice Dačića, ni Aleksandra Vučića niti nekog sledećeg predsednika ili premijera... ovo je država svih građana Srbije.