Fingiranje demokratije
Poslanici Srpske napredne stranke pribegli su već isprobanom receptu kojim su prvo uspešno eliminisali suvislu raspravu o amandmanima na budžet. Najpre objedinjena rasprava o sijaset zakona (u najnovijem slučaju 18), a potom ulaganje amandmana na onaj koji je prvi na dnevnom redu – taman toliko amandmana koliko je dovoljno da se istroši vreme predviđeno za raspravu o njima i da niko drugi ne dođe do reči. Dodatni element ruganja predstavlja činjenica da se amandmani razlikuju u jednoj ili dve reči. Upravo toliko da i dalje budu različiti a da opozicija i javnost dobiju poruku – možemo da radimo šta hoćemo.
Neki bi akciju SNS mogli da ocene kao veličanstveni potez kojim se genijalno eliminišu protivničke intervencije po njihovim zacrtanim planovima – da, ako se država shvata kao plen koji treba da se zaštiti po svaku cenu, a demokratija kao skup pravila koja služe da kvare sreću većini. U protivnom, u pitanju je ruganje demokratiji i pre svega građanima. Na takav potez manjka još samo “uta-ta”, mada su mnoga od izlaganja upravo tako intonirana.
Tako je poslanica SNS Marija Obradović rekla da je opozicija podnela mnogo više amandmana nego vladajuća većina i da „sama mogućnost da opozicija podnese toliko amandmana govori o tome da se procedura poštuje“. Pritom je poručila opoziciji da nije razmislila o tome koliko amandmani realni i ozbiljni i koliko će oni da poprave kvalitet života građana. Pitanje koliko će i kako amandmani poslanika SNS-a popraviti život građana ostaje bez odgovora. Paradoksalna je sama činjenica da vladajuća stranka podnosi amandmane na zakon koji je predložila Vlada i baš zato sve ukazuje na fingiranje demokratije.
Opozicija je ostala zatečena kao putarska služba snegom u januaru – identičan princip primenjen je decembru prilikom rasprave u budžetu i izbegnuta je rasprava o pojedinostima budžeta. Opozicija je negodovala, ali na tome je ostalo. Ako je tada opozicija i mogla da bude zatečena, šta je tačno njene predstavnike sprečilo da računa s tim da će vladajuća većina ponovo primeniti model koji se iz njihove perspektive pokazao kao uspešan – eliminisali su opoziciju i ona im je za usvajanje budžeta kakvog su zamislili smetala taman kao buva slonu.
Fingiranje demokratije postavljanjem kontrapitanja „a zašto opozicija svojim predlozima ne poboljša zakon“, neće nas vratiti suštini. Procedure su osnov demokratije, kao što je izvrgavanje propisanog uvod u neke druge sisteme. Ali njihovo pominjanje u Skupštini dovodi do isključivanja mikrofona.