Građani su eksperti za sprečavanje odlaska iz zemlje
Ministar Zoran Đorđević najavio je formiranje tima za sprečavanje ekonomskih migracija koji će da promeni “način razmišljanja i odnos države prema migracijama kako bismo mogli da vratimo točak i budemo zanimljiva zemlja za život i ostanak".
Kako će to biti urađeno, ministar prepušta “stručnom timu bez uticaja politike”. Dakle, formira se još jedan tim, radna grupa, komisija… ukratko – formacija čiji je zadatak da osmisli plan kako da Srbija postane normalna država, a taj plan bi trebalo da, kada bude osmišljen, pa usvojen, možda da bude i realizovan.
Uz pojam radne grupe, nije teško zamisliti pisanje izveštaja, sastanke, papire, okrugle stolove, javne rasprave, zakonodavne aktivnosti, stotine plaćenih radnih sati na tu temu. Ali svaki građanin koji je otišao ili poželeo da ode, zapravo je ekspert u ovoj discipline prepuštenoj ekspertima po merilima ministarstava.
I svakako, prvi ekspertski, besplatan savet je da država počne da ceni svoje građane, da se prema njima ne ponaša kao prema podanicima čiji je zadatak da plaćaju porez, već kao vrednim ljudskim bićima za čiju se dobrobit bore.
Ništa više od toga, ali i ništa manje.
Svaka država živi od novca svojih građana, lepše se to zove porezi i doprinosi. Ali svaka pristojna zemlja radi u interesu svojih građana, pa oni za izdvojeni novac dobijaju odgovore sa šaltera raznih službi, znaju koliko će im trajati suđenje i koliku kaznu bi mogli da dobiju ako neko nepočinstvo počine, mogu doći do lekara kada im zatreba, stići do posla ili prijatelja gradskim prevozom koji dolazi u određeno vreme, obezbeđena im je plata od koje mogu da žive, odu na letovanje ili zimovanje, ali i socijalna sigurnost u slučaju da ostanu bez posla, znanje je zaista na ceni, a pitanje nataliteta se ne rešava jednokratnim iznosima već sistemom koji roditeljima istinski olakšava težak zadatak…
Ovaj niz ima još tačaka, ali i ovo je dovoljno za zaključak da ne živimo u pristojnoj zemlji u kojoj je građanin poštovan i u kojoj vladaju zakoni, a ne vlast.
Moguće je da će najavljeni tim imati zadatak da obavi ono što je za ceo državni aparat Srbije nemoguća misija – da napravi sistem koji neće zavisiti od toga ko je na vlasti, koga poznajemo i ko će da “nam učini”…
A čekajući taj plan korisno bi bilo osvrnuti se i na proste brojeve koji dopunjuju sliku.
Prosečna plata u Srbiji je manja od 450 evra i to za one koji uopšte mogu da nađu posao, zapošljavanje u javnom sektoru je i dalje zabranjeno, pa i oni koji rade i za kojima postoji potreba nemaju stalno zaposlenje. I dok se osmišljava plan kako zadržati mlade u zemlji, zakon koji porodiljama garantuje minimalna primanja - nekima i 300 dinara mesečno - i dalje je na snazi.
Nakon svega pobrojanog, ustvari, tim koji će smisliti kako da zadrži mlade ima veoma jednostavan zadatak, ali suprotno najavi ministra, on direktno zavisi od politike.
Savet za članove tima: uzmite olovku u ruke, osnovnom računskom operacijom dođite do minimalnog primanja potrebnog za preživljavanje, tome dodajte povećanje ažurnosti službi, GSP, bolnica i sudova u kojima takođe rade oni koji bi rado da se osećaju kao građani. Na kraju papir vratite ministrima koji platu primaju od poreza građana i odgovorni su za ovakvo stanje i rešenje. Jer kada nema sistema, sve strategije su samo trošenje novca građana.