Istina i pravda
Za mnoge su reči pravda i istina sinonimi. Takođe, brojni građani smatraju da bez istine nema ni pravde. Međutim, sudeći prema ponašanju Ministarstva pravde u nekoliko slučajeva za njih ovakve veze ne važe.
Naime, ovo ministarstvo je u proteklom periodu više puta obmanulo javnost o tome šta radi, ali i kakve su ocene relevantnih međunarodnih institucija na rad pomenutog ministarstva.
Poslednji takav primer se odnosi na komentar Evropske komisije o predloženom Nacrtu zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ministarstvo pravde je mesecima uporno tvrdilo da navedeni dokument ne postoji, već da je u pitanju email prepiska i da je stav Komisije pretežno pozitivan.
Međutim, ispostavilo se da to nije tačno kada je organizacija Partneri za demokratske promene od Ministarstva za evropske integracije dobila ovaj dokument zahvaljujući Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja.
Umesto neformalne email prepiske, saznali smo da postoje dva dokumenta. U jednom je navedeno da je Nacrt konfuzan, nerazumljiv i nekonzistentan, dok su u drugom dati konkretni predlozi EK za izmene pojedinih članova Nacrta.
Ministarstvu nije prvi put da ignoriše realnost i prema činjenicama i tuđim mišljenima se odnosi „vrlo proizvoljno“ interpretirajući ih kao po sebe povoljne,. Osim u slučaju mišljenja Evropske komisije, Ministarstvo pravde je uhvaćeno u neistini kada je tumačilo preporuke Venecijanske komisije o amandmanima na Ustav, ocene antikoruipcijskog tela Savet Evrope – GREKO…
Tako je početkom leta aktuelan bio stav Venecijanske komisije, savetodavnog tela Saveta Evrope o Nacrtu izmena Ustava u domenu pravosuđa. Kao i ovih dana, Ministarstvo je tvrdilo da je Komisija zadovoljna, a da se zamerke mogu podvesti pod razlike u prevodu. Ipak, ispostavilo se da bi preciznije bilo reći da su amandmani bili “izgubljeni u prevodu”, odnosno da se zamerke odnose na suštinske stvari, a spisak istih nije kratak, kao i da se zamerke poklapaju sa onima na koje je ukazivala domaća stručna javnost.
Slična stvar desila se nekoliko meseci ranije kada se Ministarstvo pravde još jednom obrukalo, ovog puta kada je reč o izveštaju GREKA o antikorupcijskim merama.
Tako je na sajtu Ministarstva objavljena vest o izveštaju GREKA gde na srpskom piše kako su „gotovo sve preporuke u većem delu ispunjene“. Međutim, kada se pogleda orginalni izveštaj na engleskom na istom sajtu naslov u prevodu glasi „Srbija nije primenila nijednu od preporuka da se spreči korupcija među poslanicima, sudijama i tužiocima“ odnosno da Srbija nije primenila na zadovoljavajući način nijednu od 13 preporuka tog tela iz 2015. godine.
Još jedna “izgubljenost u prevodu”, koja bi mogla da bude slučajnost, da nije postala pravilo.
Lagati, kao što znamo, nije lepo. Međutim, lagati u slučajevima kao što su promena Ustava, antikorupcijski mehanizmi ili čuvanje privatnosti pojedinaca u digitalno vreme gde su mogućnosti zloupotreba daleko veće nego ikada do sada, jeste nedopustivo.
Makar, ako želimo da budemo država, a ne tek slučajna skupina ljudi na jednom mestu.