Jedinstvo u podeli
Miting u Beogradu u okviru kampanje „Budućnost Srbije“ je prošao, ali nije sasvim jasno šta Srbija u budućnosti ima od toga. Svi su mogli da vide da je bilo mnogo ljudi, da ih je bilo i više nego na mitingu opozicije, ali da li je to i kome važno? Kakve to zapravo veze ima i sa budućnošću Srbije i sa njenim građanima? Nikakve.
Predsednik Aleksandar Vučić je i sam priznao da je to za njega bilo jedno spektakularno i nezaboravno veče u kome su građani koji su okupljeni iskazali ljubav njemu kao vođi. Ali kakve i to veze ima s budućnošću Srbije i svih njenih građana. I sam predsednik kaže da ulica nije merilo – zašto onda građane poziva na ulice da bi mu iskazali divljenje i ljubav?
Predsedniku ne bi trebalo da bude cilj da ga svi vole, već da radi u korist svih građana zbog kojih država i postoji. I zbog onih koji su bili na mitingu 19. i onih koji su se okupili nedelju dana ranije. I njegovi saradnici koji nisu propustii masovni skup za obračun s političkim neistomišljenicima jednako moraju da budu na usluzi svima – posle onog što je izrečeno – malo je verovatno da bi tako postupili. Neki građani bi s pravom mogli da se pitaju kada premijerki prestaje period u kome se obrušava na opoziciju i njene pristalice, i počinje da radi i za građane koji zastupaju drugačiju političku opciju.
Prebrojavanje, odbrojavanje i budućnost Srbije
Miting koji je trebalo da pokaže jedinstvo Srbije nedvosmisleno je pokazao upravo suprotno – Srbija nikad nije bila podeljenija.
Uostalom, uprkos formalnim pozivima na jedinstvo uz istovremeno zaklinjanje da „mi“ nismo kao „oni“, što je samo po sebi oksimoron – cela parada je organizovana da bi se dokazalo da je jedan miting veći od drugog, da je nekih „nas“ više od nekih tamo „njih“. Racionalna osoba teško da bi mogla naći neki drugi razlog za trošenje vremena i novca građana Srbije – i onih koji su bili na mitingu i onih koji nisu.
Okupiti 1.000, 10.000, 100.000 ili milion ljudi ne pokazuje jedinstvo ništa više nego što istinitost nečijih tvrdnji dokazuje činjenica da najjače viče.
Činjenica da se predsednik Srbije na mitingu (uglavnom) suzdržao od prozivki na račun opozicije, ne umanjuje značaj poruka koji su preneli njegovi saradnici – premijerka Ana Brnabić je deo govora posvetila opoziciji ne libeći se da koristi već stalne epitete, a u istom tonu je nastavila i u naknadnim gostovanjima po televizijama – zasipajući drvljem i kamenjem deo građana Srbije („ko su oni?“), dok je potpredsednik Vlade Ivica Dačić lakonski poručio, u skraćenoj verziji - da su „oni od prošle nedelje“ - đubre.
Uprkos formalnim pozivima na jedinstvo, miting „Budućnost Srbije“ u okviru kampanje predsednika i u formalnoj organizaciji Predsedništva, a nesumnjivo uz ključnu ulogu Srpske napredne stranke zapravo je pokazao da podele nikad nisu bile veće.
I dok se poziva na jedinstvo, s nacionalnih frekvencija gotovo danonoćno neštedimice se prosipa otrov mržnje i razdora – gosti podeljeni na „ove“ i „one“,stalni „naši“ i „njihovi“ analitičari seju seme razdora pod izgovorom prava građana i njihove ugroženosti.
Jedinstvo nije kad sakupiš najviše ljudi koji su jedinstveni u podršci jednom čoveku, jedinstvo predstavlja okupljanje oko ideje i poštovanje različitosti, dijalog i postizanje konsenzusa.
Toga ne može biti dok se jednima pripisuje mržnja, a drugima samo širenje ljubavi, dok su jedni uvek pravični, a drugi oličenje sotone na zemlji; dok su jedni pametni, a drugi „pametnjakovići“; jedni nasilnici, a drugi „strpljivo trpe nasilje“; dok su jedini apsolutno na vlasti, a drugima se ne priznaje ni status opozicije...