Kako nam se desio Bogdan Laban

Rečnik gradonačelnika Subotice osim što izaziva nevericu i strah, postavlja i pitanje dokle može da seže verbalno nasilje u ovom društvu, i koja je to tačka u kojoj prelazi i u fizičko. Kakva je zaštita i da li uopšte postoji? Ko sve i kojim povodom može da se nađe na udaru siledžijskog ponašanja samozvanih vlastodržaca? Javni prostor je kontaminiran jezikom nasilja, netrpeljivosti, ponižavanja. Olako izgovorene laži, opasne konstukcije, uvijene pretnje, sve je to deo javnog diskursa Srbije, pa je bilo pitanje vremena kada će jedan “privatni” razgovor pokazati razmere govora mržnje kome smo, doduše u puno blažoj formi, svakodnevno izloženi.

Jer da nismo, da je kažnjivo pretiti smrću, što pretnje Bogdana Labana svakako jesu, tužilaštvo bi već reagovalo, stranka kojoj pripada bi ga sankcionisala da joj ne ruši ugled, a građani Subotice bi tražili njegovu ostavku jer je to čovek koji ih sve zajedno predstavlja. Ovako ispada da je to gest jednog mnogo iznerviranog čoveka, malo “neprimeren”, ali “opravdan”.

Da je moguće vršiti nasilje bez posledica već smo videli na primeru Savamale ili slučaja “Beška”. Nepostojanje odgovornosti za nasilno ponašanje , demonstrirano je iz vrha vlasti. I kao takvo, ono postaje model za svakog ko je “gazda u svom selu”. Posledice posrtanja pravne države mogu biti nesagledive. To je siguran put ka zakonu jačeg i svemu što on sa sobom nosi. A ne nosi ništa dobro!