Ko veruje institucijama
Predsednika Srbije Aleksandra Vučića, kako je sam rekao, brine činjenica da je tužilaštvo obustavilo istragu za ubistvo protiv Filipa Koraća naročito stoga što „svi znaju da je reč o jednom od najopasnijih ljudi u zemlji”. Kako je rekao, i lično je, ali i kao predsednik, „kivan i zabrinut zbog te vrste licemerja, laži i pokvarenjaštva u društvu u kom ’svi sve znaju’, a teret odluka ide na njegova pleća”.
„Argument” da svi sve znaju, čak i ako ga iznese predsednik, nije dovoljan da bi bio pokrenut postupak, i nesumnjivo je da i on, kao pravnik, to zna. Ipak, kivan je zbog rada pravosuđa.
A kivni su i građani iz skoro istog razloga. I još malo više.
Jer ni građani, oni koji žele da žive u pravnoj državi, nemaju poverenje u institucije i verovatno bi svoje negodovanje i usmerili ka njima da ne postoji ta jedna adresa – predsednik države - koji govori o svemu, odgovara na sva pitanja, obraća se povodom svega bez ikakvog ustavnog i pravnog osnova, pa je onda i teret upravo na njegovim plećima.
I tako su i predsednik koji je postao zamena za sve institucije i građani kivni.
I građani su kivni zbog Koraća o kome „svi sve znaju“ (građani nešto manje jer nisu članovi Saveta za nacionalnu bezbednost i ne moraju da znaju ime i nadimak svakog osumnjičenog) i to zato što ne vole da se kreću među kriminalcima. I ne vole da vide da oni u automobilima koji koštaju bezmalo kao njihova životna zarada, imaju ili sebi uzimaju veća prava od onih koja imaju oni koji se pridržavaju zakona.
Smeta im i što do dana današnjeg nije kažnjen „kompletan idiot“, koji je rušio u Savamali – mimo zakona i svetla dana. I o tome „svi sve znaju“, ali nema postupka, mada bi se dokaza možda i našlo da je kogod tražio.
Građanima smeta i što dve godine ne može da se utvrdi ko je na Pančićevom vrhu izgradio – ne mravinjak nego betonsko zdanje za koji su morali da prolaze i kamioni i mašine i kada će biti srušeno, a svakako ne do obećanog roka.
Ne bi smetalo da se građanima otvoreno kaže zašto se umanjuje značaj moguće trgovine uticajem u slučaju Nebojše Stefanovića odgovorima poput- „pa šta“ i „jaka stvar“ jer „nisu uspeli da mu nađu nešto teže“. A je li trebalo da se nađe nešto teže, pa nisu uspeli ili sumnja da ministar krši zakon zemlje, u kojoj je član Vlade, nije dovolja da se reaguje?
Građani bi voleli da znaju i ko je odgovoran što smo svi izloženi zagađenju vazduha i za to što je Srbija prva u Evropi po smrtnosti od posledica tog zagađenja.
Ali kome građani da kažu da su kivni, kad institucijama ne veruju.