Kosovo kao alibi
Od Miloševićeve “niko ne sme da vas bije” pa do danas Kosovo predstavlja poligon za najrazličitije političke i finansijske manipulacije. O tome svedoči i poslednja izjava premijerke Brnabić koja se pozvala na zaštitu interesa srpskog naroda i države na Kosovu, odbijajući tako da direktno odgovori na pitanje da li će skinuti oznaku poverljivosti sa nabavke vredne skoro million evra.
Ovaj put je “specifična politička situacija” izgovor za skrivanje podataka o ugradnji sistema video nadzora za opštinu Zvečan. To znači da nema naznaka da će javnost u dogledno vreme saznati detalje posla koji je navodno obavljen, a koji je plaćen iz budžeta Srbije 900 000 evra!
I u ovoj priči glavni akter je ministar Aleksandar Vulin koji je bio direktor Kancelarije za KiM, a koja je pre šest godina sprovela spornu nabavku. Vulin je, očigledno, amnestiran od bilo kakve odgovornosti i za njega ne važe zakoni, ni u ovom, kao ni u slučaju “tetke iz Kanade”.
Ali daleko od toga da je on jedini. Neki akteri “poslovanja” na Kosovu su poznati, neki su odgovorni po prirodi funkcije koju su obavljali, a mnogi su uspeli da ostanu anonimni. U svakom slučaju, nepojmljive količine novca su iz državne kase po raznim osnovama od 2000. godine na ovamo opredeljene za Kosovo, a da pritom nikakve kontrole trošenja para nikad nije bilo. Samim tim ni odgovornosti.
Stotine hiljada evra dnevno građane Srbije koštaju netransparentni projekti i poslovi, a svako pozivanje na pravo javnosti da zna gde završava novac poreskih obveznika zaustavlja se na floskuli o zaštiti interesa srpskog naroda na Kosovu. Briga o kosovskim Srbima je i neophodna i obavezujuća, a sakrivanje iza njih je sramno i sumnjivo.