Kulturna politika nekulturne politike
Kultura nikada nije bila glavna tema u srpskom društvu, niti je često bila predmet interesovanja ovdašnje politike iako je u pitanju retka oblast javnog života u kojoj bi Srbija mogla da se pohvali neprekidnom dobrom tradicijom. Možda je uspesima u ovoj oblasti upravo i doprinela činjenica da nije bila zanimljiva politici jer je za nju, recimo u ovoj godini, odvojeno svega 0,72 odsto ukupnog budžeta Republike Srbije. Doduše, i to je više nego prethodne godine kada je taj udeo iznosio 0,68 odsto.
Zapaženi uspesi institucija kulture i umetnika se retko beleže u udarnim medijskim terminima, a na naslovne strane kultura dospeva samo kada premine neko od slavnih glumaca. Imenovanje čelnika ustanova kulture godinama je pod uticajem politike, ali poslednje smene uzburkale su javnost i dovele do glasnih negodovanja struke i javnosti.
Pre nedelju dana s mesta direktora Muzeja Nikola Tesla smenjen je Branimir Jovanović, poznat po tome što je jedan od najboljih poznavalaca lika i dela tog značajnog naučnika srpskog porekla. Razlozi za njegovu smenu nisu javno saopšteni, ali je zato nova direktorka Ivona Jevtić već prvih dana mandata privukla pažnju javnosti svojim poznavanjem istorije, prvenstveno Kosovskog boja i uloge Marka Kraljevića u srpskoj istoriji.
Nekako istovremeno, javnost je saznala da je bivša Plejbojeva zečica PR Narodnog pozorišta. O tome u pozorištu nisu obavešteni, ali je ona utvrdila da nije, “odnosno zapravo jeste” deo tima za PR jedne od najvažnijih kulturnih institucija u Srbiji.
I umesto utvrđivanja kako je došlo do aferice koja je zabavljala javnost, usledila je velika afera koju je izazvala smena nesumnjivo uspešnog direktora Drame Narodnog pozorišta Željka Hubača i direktora Opere Janka Sinadinovića.
Umesto objašnjenja zašto je smenjen Branimir Jovanović, u javnosti je glavna tema postao intervju nove direktorke u kojem ona govori o kosovskom boju. Prvom i drugom u njenoj interpretaciji. Pitanje zašto je nova direktorka bolji izbor od najboljeg poznavaoca dela Nikole Tesle ili koji su razlozi za promene na čelu te ustanove ostalo je u senci rasprave o ovim biserima.
I Branimir Jovanović i Ivona Jeftić bili su u „žiži javnosti“. Prvi, doduše, samo 2015. kada je Srpska pravoslavna crkva objavila fotografiju iz muzeja za koju je tvrdila da pokazuje neprimreni odnos prema urni slavnog naučnika. Jovanović je objasnio da je reč o umetnicima koji meditiraju kraj urne i iskazuju poštovanje prema naučniku.
Ivona Jeftić, međutim, s dve svoje funkcije otišla je praćena ozbiljnijim optužbama. Kao direktorka Kulturnog centra u aprilu 2016. odlučila je da ukloni deo radova s izložbe Necenzurisano zbog cenzure i to one radove koji su mogli da se vide s Trga Republike. U pitanju su bile fotografije koje prikazuju predizborne plakate na kojima su Aleksandar Vučić, Ivica Dačić, Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj - neki delimično, a neki do neprepoznatljivosti umrljani farbom ili sprejom.
Nakon što je izabrana za gradsku sekretarku za kulturu jedno do udruženja umetnika optužilo ju je za navodne zloupotrebe sa sredstvima za finansiranje projekata, a u aprilu je Inicijativa Ne da(vi)mo Beograd podnela i krivičnu prijavu zbog toga. S mesta gradske sekretarke praktično je premeštena na novu fukciju u jednom od najposećenijih muzeja.
Neobična je i smena Željka Hubača - Narodno pozorište je u jubilarnoj sezoni, a drama je okosnica nacionalnog teatra. Za prethodne četiri godine Hubačevog mandata drama je dobila čak 107 nagrada na festivalima, što Hubača čini najuspešnijim u 150 godina dugoj istoriji Narodnog pozorišta.
Do smene je došlo samo dan nakon interjua u kome je rekao da u jubilarnoj sezoni Narodno pozorište sedam meseci neće imati premijeru, jer je budžet drame smanjen za 30 odsto. Na njegovo mesto došao je Jug Radivojević, koji je na prethodnim izborima bio potpisnik podrške aktuelnoj vladajućoj SNS i predsedniku Srbije, ali uz novu funkciju dobio je i bolje uslove – dok je Hubaču za celokupnu prethodnu sezonu odobreno 13 miliona dinara budžeta, Radivojević će startovati sa 27.
Nijedna funkcija, podrazumeva se, nije stalna. Oni koji odlučuju o smeni onih koji su na funkcijama, valjalo bi i o tome da razmišljaju kada smenjuju uspešne iz razloga koji se teško mogu povezati s profesionalnim i na njihova mesta postavljaju nedokazane, sporne i neadekvatne kadrove koji su se istakli podrškom pojedinoj stranci.
Ali javnost koja plaća takve kadrove ima pravo da zna zašto. Jer onaj ko smenjuje i postavlja snosi odgovornost za rad onih koje bira i imenuje.
Kulture odavno nema u politici, ali sada je pitanje šta traži stranačka politika u kulturi. Neargumentovani potezi koje javnost percipira kao političke, nose i političke posledice. Nema pravila koliko loših poteza nečiji autoritet može da pokrije, ali istorija pokazuje da ta količina nije beskonačna. Pre svake smene nadležni bi morali i o tome da misle.