Logika gomile
Otvaranje novih poglavlja u pregovorima s Evropskom unijom trebalo bi da znači da je Srbija poneki korak bliže demokratskom uređenju u kome vladaju institucije i koji je uređen po principu unapred poznatih pravila, zakona i sankcija, u kome je jasno utvrđeno šta je dozvoljeno, a šta poželjno odnosno kažnjivo ponašanje i delovanje. U tom kontekstu građani Srbije bi trebalo da budu zadovoljni. Ipak, oni koji se svakodnevno susreću s „pravilima igre“ koja važe u Srbiji nemaju utisak da je to smer u kome se društvo kreće.
U Srbiji umesto sistema uređenog zakonima i pravilima, često preovlada društvo koje uređuje logika gomile, vekovima udaljena od pristojnog, uređenog i demokratskog ustrojstva.
Stoga se može postaviti pitanje da li je Srbija zrela za listu civilizovanih država, odnosno to bi u dečjem svetu bilo pitanje da li je Srbija zrela da bude punoletna.
Jer građani Srbije teško mogu da razumeju kako to da je FIFA opomenula i kaznila predsednika FSS-a Slavišu Kokezu i selektora Mladena Krstajića zbog komentarisanja suđenja na Svetkom prvenstvu u fudbalu, kada je u Srbiji gotovo uobičajeno da zvaničnici komentarišu presude i prozivaju sudije za donete odluke.
Opet, naviknutima na ovdašnje prilike nikako nije jasno kako to politika ne može da se unosi na fudbalske terene, kada je iz perspektive ovdašnjih političara to i smisao fudbala – tako se Srbija („mi“ kako to forsiraju komentatori poistovećujući grupu profesionalnih trkača za loptom s nacionalnim identitetom) pobedom nad Kostarikom „slatko osvetila“ za činjenicu da je ova zemlja prva priznala Kosovo. Pritom, vrlo je verovatno da igrači Kostarike niti znaju gde je Kosovo, niti kakve to veze ima s golom Kolarova kome je posao da utera loptu u prostor ograđen s tri balvana i mrežom.
U logiku „svi znaju sve o svemu“ spada i poruka ministarke građevine, premda fudbal nema veze s njenim sektorom, eventualno bi mogao da ima veze sa saobraćajem jer je potrebno da igrači doputuju na mečeve. Ministarka, koja je ujedno i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost, je u motivacionoj poruci „urbi et orbi“ (gradu i svetu) navela da „svi kukaju kao žene“, uz ogradu da bi to rekli oni muškarci koji uopšte ne poznaju žene. E tu je tek zavrzlama potpuna.
Ako je to Z. M. napisala kao građanka Z.M. svojim pratiocima na Fejsbuku, to bi trebalo da je objava koju može da vidi krug njoj najbližih. Kada ovu poruku prenesu mediji uz funkciju potpredsednica Vlade i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost – to „kukate kao žene“ spada u podržavanje predrasuda. A, ako ona s te funkcije to sme – onda to znači da je to dozvoljeno i poželjno ponašanje.
Potom tu su i naslovi poput: „Nepravda. Srbiju kaznili sa 64.000 franaka, a Albance sa 20.000“. Kao da je normalno da se rade kažnjive stvari, samo je pitanje ravnoteže u kažnjavanju.
Pa pitanje da li su stanovnici Srbije više uvređeni mahanjem prstićima na način koji oponaša orla (koji je, uzgred, i na srpskoj zastavi), jer naravno da niko ne može biti uvređen mahanjem s tri prstića.
I, kao što ne pada sneg da pokrije breg, već da svaka zverka pokaže trag, tako se iz balkanske perspektive ne učestvuje na svetskom prvenstvu zarad pobede i fudbala, već zarad toga da pokažemo koliko smo kao društvo (ne)zreli. Dok je tako, obećanih 10 miliona evra za pobedu samo je još jedan od pokazatelja koliko smo daleko od normalnog sveta, a ne nešto čemu je realno nadati se.