Mangupi na ringišpilu
Najava personalnih rešenja za nova ministarstva uveliko liči na igru muzičkih stolica – iako su postignuća pojedinih bivših ministara bila hvaljena na sva usta (uz nepropuštanje da se pri tome pomenu i zasluge predsednika Srbije) malobrojni ostaju na čelu svojih resora, a većina je na ringišpilu podele funkcija uhvatila druga mesta.
Najdrastičniji su primeri proste trampe na čelu ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova. Dosadašnji ministar unutrašnjih poslova Nebojša Stefanović s funkcije odlazi uz brojne pohvale za smanjenje kriminala i to nakon nove najave obračuna s mafijom.
Nju je, preko svog Instagram naloga, a baš pre odluke o novim ministrima, naizgled ničim izazvan obznanio predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Ministar Stefanović ne samo da nije bio uz njega kada je ova odluka saopštena, nego se o njoj nije ni oglašavao.
Stalno isticanje statistike o rešenim slučajevima nikako se ne uklapa u opšti utisak građana o kriminalu – pucnjave i bombe pod automobilima usred bela dana na prometnim mestima, nerazjašnjeni nestanci pojedinih osoba “od ranije poznatih policiji”, tiha šuškanja o imenima koja se ne pominju… ne ulivaju poverenje u one koji bi trebalo da čuvaju bezbednosti građana.
A ta šuškanja prečesto uključuju i policijske službenike, ali i nosioce vlasti. Neke afere nikada nisu do kraja raščišćene, a odgovori da je na sudu da to dokaže onima koji žive u državi u kojoj je sudstvo više puta isticano kao slaba karika ne znače mnogo.
Jasan i nedvosmislen odgovor na pitanje šta ministar Stefanović nije dobro radio u sektoru unutrašnjih poslova je izostao, kao i odgovori na mnoga pitanja od kojih je neka otvorio i sam predsednik države, koji je, po vlastitom priznanju, sastavljao novu vladu. Ili barem jedan njen deo.
Tako je, po zadatim kriterijumima, i vuk bio sit i ovce na broju – Stefanović je ipak smenjen s mesta ministra unutrašnjih poslova i time je javnosti poslata poruka da nije učinio ništa loše jer je, eto, i dalje u sektoru bezbednosti i to ministarstvu iz kojeg su na poziciju došla dva predsednika Srbije. Javnost takođe stiče utisak i da je Stefanović sada malo bliže nastavku porodične tradicije – trgovini oružjem s kojom je povezivan njegov pokojni otac. S druge strane, poruku je dobio i sam Stefanović, a smena s čela ministarstva na kome je bio samo je deo paketa ukora.
Izjave o borbi protiv kriminala teško da su upućivane samo građanima – oni u najvećem broju slučajeva nemaju pojma ni o tome ko je šta uradio na skajpu, niti ko je sebi dozvolio da s takvom podrškom shvati da je “dobio kart-blanš da radi šta hoće”… Ovakve poruke i nisu za građane već za mangupe u sopstvenim redovima, a oni su se sami prepoznali.
Upravo njima, tim mangupima, trebalo bi da se bavi resor koji će u budućnosti voditi Aleksandar Vulin, još jedan ministar s prtljagom koji će i na čelu ovog resora, ipak imati priliku da nosi nešto nalik na uniformu.
Što veći prtljag osoba ima, lakše ju je držati pod kontrolom. To važi čak i za obračun s mangupima u sopstvenim redovima na ministarskom karuselu.