Ministarstvo za (ne)kulturnu polemiku
Dok predsednik Srbije i bez zakona o Vladi najavljuje ministarstvo za dijalog, jedno ministarstvo uveliko demonstrira kako sadašnji članovi Vlade vide taj sektor i preporučuje se za buduće ministarstvo, ali za (ne)kulturnu polemiku.
Teško je i nabrojati sve nakaradne slučajeve u kojima su službenici Vlade na različitim nivoima – od ministara nadalje - praktično zloupotrebljavali poverene im resore i rečnikom nedostojnim institucija na čijem su čelu u ime građana Srbije izražavali stavove, obračunavali se s protivnicima ili prozivali koristeći zvanične kanale.
Tokom čitavog mandata prednjačio je ministar odnosno Ministarstvo odbrane, u nekoliko navrata parirali su mu službenici MUP, čak je i MInistarstvo ekologije imalo “izlete”, ali poslednjih dana u ovoj nakaradnoj disciplini ističe se Ministarstvo kulture.
Nakon divljačkog napada na izložbu crnohumorne karikature i stripa – umesto da osudi vandalizam, Ministarstvo relativizuje napad.
U saopštenju se navodi da “Ministarstvo osuđuje svaki vid nasilja nad umetničkim slobodama”, ali bukvalno u istoj rečenici osuđuje se i izložba i zapravo daje za pravo nasilnicima uz navođenje da Ministarstvo “isto tako smatra da prikazivanje i afirmisanje skarednih i nemoralnih sadržaja, zaogrnuto plaštom navodne stvaralačke kreativnosti, s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti”. “Napad nije smeo da se desi, ali ni izložba sa onako užasavajućim pojedinim radovima nije smela da bude otvorena…. s punim pravom izaziva negativne reakcije najvećeg dela javnosti… oštro osuđujemo oba modela ponašanja…”, delovi su skarednog saopštenja iza kojeg stoji Ministarstvo kulture – upravo ono ministarstvo koje bi moralo biti najotvorenije i najliberalnije.
Ministarstvo u saopštenju uzima na sebe funkciju kritičara, moralnog sudije koji ćuti pred rijalitijima, ali lovi veštice obrušavajući na crnohumornu (dakle u startu pomalo bizarnu i ne svima blisku) vrstu umetničkog i individualnog izražavanja.
Ali osim toga, u ime Ministarstva data je i ocena da izloženi radovi “predstavljaju patologiju i devijaciju svesti”, a da izložba pripada „podzemlju ljudskog duha, kao što i napadači na nju pripadaju huliganskom podzemlju”.
Usledile su reakcije Ministarstva na svaku kritiku ovakvog saopštenja, a tek je jedno u nizu – ono u kome se osvrće na reakciju ANKSS, Ulusa i Suluva, potpisano imenom. Potpisala je ga je pomoćnica ministra Ivana Dedić u ime Sektora za saveremeno stvaralaštvo i kreativne industrije. To saopštenje završava se rečima primerenijim pijačnoj svađi: “Na poruku ‘Sram vas bilo!’, odgovorili bismo isto merom, ali će takav odgovor izostati, s obzirom da je reč o individuama koje postupaju kao da nemaju ni obraza ni srama”.
Ni posle saopštenja i peticije grupe psihologa, psihijatara, psihoterapeuta koji ukazuju na neprimerenost komentara koji se tiču „stanja svesti“,Ministarstvo ne nudi izvinjenje već bahato obračunavanje ne propuštajući da se ponovo bavi “uravnoteženim duhom”.
Nije svaka umetnost lepa. Često šokira i provocira. I nisu kultura samo ikone i tradicija. I niko nije nateran da voli sve što je proizvod ljudskog duha.
Ali nije potrebno mnogo kulture, obrazovanja, otvorenosti… da se prosto usvoji i primeni narodna mudrost: Ako ne razumeš i nemaš šta pametno da kažeš – ćuti. Naročito ako ne govoriš samo u lično ime.