Nezavisne institucije – džakovi za udaranje
Odnos vlasti prema ključnim nezavisnim i kontrolnim insitucijama države išao je od ignorisanja, preko opstrukcije prerastao u ponižavanje tih institucija, ali i građana.
Godinama Skupština ne razmatra izveštaje Poverenika i Zaštitnika građana. Kada se pomenu čelnici ovih institucija, i sadašnji i bivši predstavnici vlasti, a posebno poslanici vlasti kreću na nivo ličnog obračuna spočitavajući im visoke plate, prebrojavaju im navodne povlastice, političke angažmane, fabrikuje afere preko tabloida. Kao da ih nisu oni sami izglasali u parlamentu. Poslanika vladajuće većine je dovoljno da im smanje plate, da ih smene, da ukinu institucije, promene dan za noć… Poverenik, Zaštitnik građana i Agencija za borbu protiv korupcije zapravo su pretvoreni u džakove za udaranje, njihova uloga minimizovana, a vrlo često se nastoji i da se diskredituje njihov rad.
Rad Agencije za borbu protiv korupcije je praktično blokiran – nedostaje više od polovine članova Odbora Agencije koji je drugostepeni organ i na čije odluke prema poslednjim podacima čeka više od 40 predmeta, a ne može da odlučuje ni o izboru direktora.
Kandidati za članove Odbora koje predlažu nezavisne institucije ne dobijaju podršku skupštinskih tela, a neretko se stavljaju i na stub srama. Istovremeno, podršku u rekordnom roku dobijaju kandidati koje su predložili predsednik Rebublike i vladajuća SNS.
Nezavisna i kontrolna tela tako se svakodnevno susreću s opstrukcijama. Radeći u takvim uslovima, njihov domet i uticaj je daleko manji od onog koji bi trebalo da imaju. A reč je o ključnim institucijama koji treba da ukazu i spreče korupciju, zloupotrebu položaja.
Zato se formalno postojanje ovih insitucija čini kao izgovor pred međunarodnom zajednicom odnosno Evropskom unijom, na isti način na koji se kao dokaz slobode medija navodi komentarisanje postupaka predstavnika vlasti na društvenim mrežama.