Nije cvećka, ali je svetac
„Država to sam ja“, izjava je koja se pripisuje Luju XIV i ilustruje njegov apsolutizam. Ipak, Luj je bio kralj, pa možda i nije sasvim netačno da bi se napad na njega mogao smatrati napadom na državu. Sasvim je drugačija situacija s Milanom Radoičićem, potpredsednikom Srpske liste. Nejasno je zbog čega se sumnje u njegovu nevinost smatraju napadom na ceo narod.
Pretpostavka nevinosti podrazumeva da je svako nevin dok se ne dokaže suprotno. Ključ je u dokazivanju. Ne postoji osoba za koju bi zvaničnici smeli da kažu da nema potrebe za dokazivanjem, sve i da je u pitanju svetac. Čini se da ovo pravilo u Srbiji ima izuzetak: svako je nevin dok se ne dokaže suprotno osim Milana Radoičića čija se nevinost mora podrazumevati.
Da nije tako, ne bi zvaničnici - od predsednika države do direktora Kancelarije za Kosovo - na pomen njegovog imena skakali u odbranu označujući svaku sumnju u njegovu nevinost i poštenje kao napad na ceo narod i stabilnost.
Šta se zna o Milanu Radoičiću i zašto je bitan
Vučić: Nemoguće da je Radoičić ubio Ivanovića, bio je 500 kilometara daleko od lica mesta
Vučić: Ko ima i jedan dokaz protiv Radoičića neka prijavi policiji
Tako je Marko Đurić saopštio da je „raspisivanje lokalne poternice za potpredsednikom Srpske liste Milanom Radoičićem poslednji u seriji pritisaka na srpski narod u Pokrajini i pokušaj da se politički delegitimizuje Srpska lista“.
I dok su do nedavno zvaničnici tvrdili da im Milan Radoičić nije poznat, poverenje koje je „u kratkom vremenu“ zadobio navodi na pitanje koga je i čime zadužio da se napadi na njega smatraju napadima na ceo narod i destabilizacijom situacije.
Vlasti bezrezervno poverenje u nevinost Radoičića koga kosovske vlasti sumnjiče za umešanost u ubistvo Olivera Ivanovića obrazlažu time da je „prošao poligraf“.
I sam predsednik Srbije je, tvrdeći da Radoičić „ni na koji način nije učestvovao u ubistvu Ivanovića“ za njega rekao da „nije cvećka“. Ipak, vlast gotovo da mu je dala status sveca, urušavajući time i vlastite institucije – o njegovoj nevinosti govorili su političari, ali ne i oni koji su pozvani to da čine – tužilac na primer.
Teza o njegovoj nevinosti plasirana je u tabloidima kroz niz poluinformacija – kako bi targetirana publika sasvim jasno razumela da je Radoičić nevin i da je sumnja u njegovu nevinost udar na preko potrebno jedinstvo Srba - svi za jednog, jedan za sve. Da li bi tako bilo i da taj jedan nije Radoičić? Ili su svi jednaki, samo je Radoičić malo jednakiji.