O vlastima, tenku i vešalima

Jedan od poslednjih priloga bogatoj riznici iskazivanja nemoći države i dodvoravanja huliganima je izjava ministra zdravlja Zlatibora Lončara povodom dobrovoljnog davanja krvi navijača Crvene zvezde.

„Rekordnim odzivom na akciju dobrovoljnog davanja krvi, tokom vikenda, navijači Zvezde još jednom su pokazali da nisu huligani, kako zlonamerni često pokušavaju da ih predstave, već istinski heroji, koji svojom humanošću i plemenitošću pomažu onima kojima je pomoć najpotrebnija“, poručio je Lončar.

Da se zadržao samo na jednom hvala, da je dodao da nisu SAMO huligani, da se suzdržao od prozivanja zlonamernih, da je izostavio heroje i rekao da su uradili plemenit gest… izjava bi mogla biti protokolarna i prihvatljiva.

Uostalom, ti „navijači“ toliko su se krvi napili pristojnom svetu, da je ovo najmanje što su mogli da urade. I pritom zauzvrat dobiju ulaznice za fudbalski meč Zvezde i Jang bojsa.

Umesto toga, izvrćući činjenice, Lončar zlonamernima naziva one koji hrabro konstatuju da su u pitanju huligani, a huligane naziva herojima.

Podilazeći nasilnicima s ministarske funkcije priznaje da je država pred njima kapitulirala. Ovoga puta čak ni u formi u kojoj je tada premijer, a sada predsednik države Aleksandar Vučić priznao da država nema snage za obračun s njima. Jednostavno, kukavički se ulizujući grupi huligana, koja pod izgovorom patriotizma zapali ceo grad, na mrtvo pretuče navijača iz suprotnog tabora, čiji pripadnici umesto da odslužuju dosuđene im kazne i dalje na ulicama diluju drogu i seju teror...

Priznajući nemoć države, dodao je ulje na vatru opštem ludilu koje je kulminiralo parkiranjem tenka na mestu koje nije predviđeno za parkiranje tenkova.

Upravo jedan takav oklopni, naoružani guseničar namenjen uništavanju neprijateljske pešadije, oklopnih vozila i utvrđenih položaja slavodobitno je postavljen ispred stadiona Rajko Mitić na kome je Crvena zvezda odigrala utakmicu sa švajcarskim Jang bojsima.

Osobe prosečne inteligencije, ali ni oni inteligentniji, teško mogu da dokuče kakva je funkcija tenka u fudbalu, a fudbalska simbolika poznata je samo čelnicima i navijačima Crvene zvezde. Za druge, ima sasvim drugačije značenje.

Sve to uz odobravanje države i bezmalo aplauze ministarske publike koja u gvožđuriji koja ima sve odlike tenka (jedino što ne puca, ali to je valjda normalno) ne vide tenk koji provocira, već maketu. Ostali građani vide tenk i provokacije i nedvosmisleno strahuju od eskalacije nasilja – tenk je u Zagrebu dobio odgovor u vidu traktora. Ta poruka je odmah shvaćena – hiljade Srba su upravo na traktorima i  upravo zbog tih tenkova proterani iz svojih domova.

Isti ti ministri su u onome u čemu su svi ostali videli maketu vešala koju su nosili neki od demonstranata na protestu Jedan od pet miliona videli razlog za zatvor i optužbe za pretnje i organizovanu zaveru.

Nebojša Stefanović, koji danas u tenku vidi bezopasnu maketu, tada je tvrdio da Srbija neće dozvoliti da se “povampiri fašizam na našim ulicama”, niti da se ugrozi sigurnost i bezbednost bilo kog građanina naše zemlje. Danas, po postavljanju tenka, u tome ne vidi elemente krivičnog dela ni mesta za postupanje policije.

Ako je maketa vešala za poneti bila razlog za zatvor, onda je to svakako i „maketa“ tenka od nekoliko desetina tona. Razlika je u tome što su „vešala“ nošena na skupu građana koji ne podržavaju vlast, a tenk su postavili huligani kojima se država dodvorava, a katkada ih i koristi. Zakoni se ili jednako primenjuju na sve ili postoji neki problem u zakonima ili onima koji su zaduženi za primenu.

Vlasti se diče time da su propisi u Srbiji najsavremeniji i po evropskim standardima. Biće da onda nešto nije u redu s primenom. A posle ovakvih slučajeva, uzalud će se vlasti kleti da su zakoni isti za sve. Nisu. A to je već njihova odgovornost.