<article>Sve ovo bi sada moglo da se promeni. Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je dokument pod nazivom Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Istovremeno, Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane da daju komentare.„Pozivaju se predstavnici državnih organa, predstavnici civilnog društva, stručna javnost, kao i druga zainteresovana lica da obrazložene komentare na Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije dostave na adresu Ministarstva“, navodi se na sajtu.Prema analizi novinara Insajdera, ukoliko bi se predložene izmene i usvojile, uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo zapravo bi bio formalizovan.<h2>Izbor tužilaca po volji onih koji su na vlasti</h2>Ministarka <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/9562/Kuburovi%C4%87-Skup%C5%A1tina-vi%C5%A1e-nema-nikakvu-ulogu-u-izboru-sudija-i-zamenika-javnih-tu%C5%BEilaca.htm">Nela Kuburović je u izjavi za RTS</a> branila ovaj dokument objašnjavajući da prema predloženim izmenama Narodna skupština više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i zamenika javnih tužilaca i da ostaje nadležna jedino pri izboru Vrhovnog državnog tužioca.Prema analizi Insajdera, ovo rešenje koje ministarka hvali, zapravo izbor tužilaca pretvara u proces koji je u potpunosti zavisan od politike.Kandidate za javne tužioce prema sadašnjem Ustavu i zakonu bira Skuština na predlog Državnog veća tužilaca u kojem većinu imaju sami tužioci, od 11 članova njih šest su javni tužioci li zamenici tužilaca.Međutim, novim rešenjem odnosno Radnim tekstom izmena Ustava u oblasti pravosuđa, predviđeno je formiranje visokog saveta tužilaštva, a tužioci gube bilo kakvu mogućnost da utiču na odluke o izboru, jer je njihov broj smanjen na četiri, dok sedam članova praktično bira većina u paralamentu, odnosno izbor sedam članova zavisi od onih koji su u tom trenutku na vlasti. Tih sedam članova čine, kako je navedeno „pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština“, Vrhovni javni tužilac Srbije koga takođe bira parlament i ministar nadležan za pravosuđe.Tako se stvara situacija u kojoj četiri tužioci nikada ne mogu preglasati sedam članova koji će biti „politički“ birani.Šta su kvalifikacije istaknutih pravnika nije navedeno, pa u ovako kreiranom procesu praktično ne može ni slučajno doći do neke „greške“ koju vlast ne bi želela.Sastav Visokog saveta tužilaštva nije jedini problem novopredloženog rešenja Ustava Srbije, jer zamenici tužilaca prema objavljenom dokumentu praktično gube samostalnost.„Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima“, navodi se u predlogu izmena Ustava.Zamenici koji su do sada bili samostali u radu i mogli da štite svoju samostalnost pa i zakonitost pritužbama višim instancama, sada praktično postaju samo daktilografi koji postupaju po upustvima tužioca.  Izmene predviđaju mogućnost da tužilac može biti prebačen iz bilo kod tužilaštva u neko drugo bez njegove prethodne saglasnosti.Vrhovni javni tužilac tako sve „neposlušne“ može premestiti u bilo koje više ili niže tužilaštvo bilo kada i bilo gde u Srbiji.Istovremeno novi tužilac može postati „samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom“ pa se tako formira potpuno nova baza onih koji će raditi u sistemu. Tako je ceo krug zatvoren.</article>

Sve ovo bi sada moglo da se promeni. Na sajtu Ministarstva pravde objavljen je dokument pod nazivom Radni tekst izmena Ustava u oblasti pravosuđa. Istovremeno, Ministarstvo je pozvalo sve zainteresovane da daju komentare.„Pozivaju se predstavnici državnih organa, predstavnici civilnog društva, stručna javnost, kao i druga zainteresovana lica da obrazložene komentare na Radni tekst amandmana Ministarstva pravde na Ustav Republike Srbije dostave na adresu Ministarstva“, navodi se na sajtu.Prema analizi novinara Insajdera, ukoliko bi se predložene izmene i usvojile, uticaj izvršne vlasti na tužilaštvo zapravo bi bio formalizovan.<h2>Izbor tužilaca po volji onih koji su na vlasti</h2>Ministarka <a href="https://insajder.net/sr/sajt/vazno/9562/Kuburovi%C4%87-Skup%C5%A1tina-vi%C5%A1e-nema-nikakvu-ulogu-u-izboru-sudija-i-zamenika-javnih-tu%C5%BEilaca.htm">Nela Kuburović je u izjavi za RTS</a> branila ovaj dokument objašnjavajući da prema predloženim izmenama Narodna skupština više nema nikakvu ulogu u izboru sudija i zamenika javnih tužilaca i da ostaje nadležna jedino pri izboru Vrhovnog državnog tužioca.Prema analizi Insajdera, ovo rešenje koje ministarka hvali, zapravo izbor tužilaca pretvara u proces koji je u potpunosti zavisan od politike.Kandidate za javne tužioce prema sadašnjem Ustavu i zakonu bira Skuština na predlog Državnog veća tužilaca u kojem većinu imaju sami tužioci, od 11 članova njih šest su javni tužioci li zamenici tužilaca.Međutim, novim rešenjem odnosno Radnim tekstom izmena Ustava u oblasti pravosuđa, predviđeno je formiranje visokog saveta tužilaštva, a tužioci gube bilo kakvu mogućnost da utiču na odluke o izboru, jer je njihov broj smanjen na četiri, dok sedam članova praktično bira većina u paralamentu, odnosno izbor sedam članova zavisi od onih koji su u tom trenutku na vlasti. Tih sedam članova čine, kako je navedeno „pet istaknutih pravnika koje bira Narodna skupština“, Vrhovni javni tužilac Srbije koga takođe bira parlament i ministar nadležan za pravosuđe.Tako se stvara situacija u kojoj četiri tužioci nikada ne mogu preglasati sedam članova koji će biti „politički“ birani.Šta su kvalifikacije istaknutih pravnika nije navedeno, pa u ovako kreiranom procesu praktično ne može ni slučajno doći do neke „greške“ koju vlast ne bi želela.Sastav Visokog saveta tužilaštva nije jedini problem novopredloženog rešenja Ustava Srbije, jer zamenici tužilaca prema objavljenom dokumentu praktično gube samostalnost.„Zamenik javnog tužioca zamenjuje javnog tužioca pri vršenju tužilačke funkcije i dužan je da postupa po njegovim uputstvima“, navodi se u predlogu izmena Ustava.Zamenici koji su do sada bili samostali u radu i mogli da štite svoju samostalnost pa i zakonitost pritužbama višim instancama, sada praktično postaju samo daktilografi koji postupaju po upustvima tužioca.&nbsp; Izmene predviđaju mogućnost da tužilac može biti prebačen iz bilo kod tužilaštva u neko drugo bez njegove prethodne saglasnosti.Vrhovni javni tužilac tako sve „neposlušne“ može premestiti u bilo koje više ili niže tužilaštvo bilo kada i bilo gde u Srbiji.Istovremeno novi tužilac može postati „samo lice koje je okončalo posebnu obuku u instituciji za obuku u pravosuđu osnovanoj zakonom“ pa se tako formira potpuno nova baza onih koji će raditi u sistemu. Tako je ceo krug zatvoren.

Stav redakcije

original

900x375

1250x600

1800x750

325x200

336x450

410x251

600x803

820x503

Predloženim izmenama Ustava tužilaštvo postaje organizacija izvršne vlasti?

DEACTIVATED-EmisijeTags

Info

englishNavigation

Footer

FooterEnglish

Arhiva

mainNavigation