Ruganje građanima
Gotovo četiri dana većina građana Srbije bila je zarobljena u svojim domovima. Oni stariji od 65 godina na takvu su sudbinu osuđeni više od mesec dana. Oni srećniji, mogli su vreme da provedu u svojim baštama, a oni manje srećni o izlasku su mogli samo da maštaju, bez obzira na pridržavanje svih mera i nameru da se distanciraju od ostalih.
Za to vreme, predsednik Skupštine Jagodine Dragan Marković Palma građanima je poslao poruku, ne propuštajući da navede da je snimljena 18. aprila, onog dana kada su tek retki mogli da napuste domove. Pre podne trening u šumi a popodne - kupanje u bazenu s palmom na dnu, recept je koalicionog partnera Ivice Dačića za borbu protiv korone.
Građani su od njega navikli da vide koješta – dodeljivanje po „2.000 za gospođu i posao za sina“, kolo u moru, odvođenje građana Jagodine u evropske prestonice gde ih zabavljaju ovdašnji folk pevači, velike kik boks mečeve u Končarevu...i još ponešto što je u normalnim demokratijama tema rubrika „verovali ii ne“, više nego ilustracije brige o građanima.
Ipak, ovogodišnja uskršnja čestitka više je ruganje, nego poruka upućena na verski praznik i sa verom koja bi trebalo da više ide uz skromnost i skrušenost, nego s bahaćenjem – nikakve veze nema.
Odnosno ima – koliko i sam Marković i njegova dela s demokratskim postupcima u društvima u kojima su građani kontrola u čiju se korist radi, a ne podanici koji čekaju milost lokalnog bega.
Jer dok nedovoljno srećnim Jagodincima kao iz svog džepa deli po 2.000 dinara, sam se diči luksuzom.
Uprkos brojnim mogućim aferama – od pripadanja Arkanovim Tigrovima, preko poslova s ugljem i mašinama u Kolubari – izbegao je bilo kakvu istragu. A o njegovoj veri i opredeljenju najbolje govori rečenica da se patriotizam ne sipa u traktor. Ni u bazen – očigledno.
Ali za 2.000 gospođa će i zaboraviti ruganje službenika koga zapravo plaća da joj radi na koristi.
Možda baš ona gospođa, koja tog dana nije mogla niti da napravi gozbu, niti da makar uživa u vazduhu.