Sa nama ili protiv Srbije
Nema sumnje da svako ima pravo da se politički angažuje na način na koji misli da je to najbolje, i niko nema pravo da mu spori to pravo. Da li je, međutim, opravdano da se u tome koristi ime nekoga ko ne može više da iznese stav? Koliko god pokušali da zaobiđemo stavljanje imena ubijenog Olivera Ivanovića uz Srpsku listu – to je bilo gotovo nemoguće, kao što je nemoguće ne postaviti pitanje kako je moguće da je do toga uopšte došlo.
U prvi mah činilo se da je lažna vest da će se za glasove Srba na Kosovu zajedno boriti saradnici Olivera Ivanovića i oni koji su ga pre samo dve godine satanizovali. Jer, objaviti saradnju sa strankom koja je vodila brutalnu kampanju protiv osnivača Inicijative Sloboda, demokratija i pravda Olivera Ivanovića i sa strankom čijeg potpredsednika Priština sumnjiči za umešanost u Ivanovićevo ubistvo, zvuči svakako, samo ne očekivano i moguće, čak i za srpske prilike.
Ispostavilo se da nije lažna vest, već da je realnost nadrealna. U politici, činjenica, nespojivo često postaje spojivo, a moral i etika, ostaju sa druge strane granice koja ne bi smela da se pređe.
„Ja sam 19 godina bila sa Oliverom i on je govorio da mi drugu državu nemamo. I mi je nemamo, za nas je Srpska lista sada Aleksandar Vučić i mi ćemo podržati Aleksandra Vučića“, rekla je dugogodišnja saradnica Olivera Ivanovića, Ksenija Božović i objasnila da je to odluka većine članova Inicijative.
Prvi problem sa argumentom Ksenije Božović je to što predsednik Srpske liste nije Aleksandar Vučić i to što nije društveno zdravo izjednačavati sa državom ni Srpsku listu, ni Aleksandra Vučića, ni bilo kog drugog pojedinca ili pojedinačnu političku opciju.
Odluka stranačkih kolega deluje posebno nadrealno ako se ima u vidu da je potpredsednik te iste Srpske liste Milan Radoičić, koga Priština sumnjiči da je učestvovao u ubistvu Olivera Ivanovića. Dok je on za prištinske nadležne institucije osumnjičeni u bekstvu, nesmetano se pojavljuje na zvaničnim sastancima Srpske liste, pa i onima sa predsednikom Srbije.
Vest je, najblaže rečeno, zbunjujuća i jer su predstavnici Srpske liste, tokom predizborne kampanje, Olivera Ivanovića nazivali “marginalnom ličnošću” koja “opanjkava svoju državu” , „poklanja delove Kosovske Mitrovice ekstremnim Albancima“ , “ćuti dok gore srpska sela”, etiketirali su kao izdajnika, saradnika Prištine, nepoštenog…
Možda baš zato nisu zanemarljive ni okolnosti pod kojima je doneta ovakva odluka. Direktor Vladine Kancelarije za KiM Marko Đurić pre samo nekoliko dana praktično je unapred, ponovo, obeležio sve one koji na izborima ne budu uz Srpsku listu rečima da bi albanski Srbi u budućoj kosovskoj vladi – bili za nezavisno Kosovo.
I nije bilo dovoljno što je Inicijativa SDP, čiji je osnivač Oliver Ivanović, prišla Srpskoj listi, već je to na sva zvona promovisano kao dokaz srpskog jedinstva. Takvo jedinstvo već izvesno vreme je paravan za jednoumlje, uz opasnost da ćete, ako niste deo iste matrice – biti proglašeni za izdajnika. Po principu ili si sa nama ili si protiv Srbije.