Sezona lova na novinare
Globalna kriza novinarstva koja traje već godinama, a koja se temelji na gubitku ekonomske nezavisnosti, sve većim i suptilnijim pritiscima krupnog biznisa i politike, sve bahatijim odnosom političara, ali i sve bržih tehnoloških promena - na teritoriji Evope ušla je u opasnu fazu.
Hladokrvno ubistvo slovačkog istraživačkog novinara, 27-ogodišnjeg Jana Kuciaka i njegove devojke, drugo je ubistvo novinara na teritoriji Evropske unije u poslednjih nekoliko meseci. Sredinom oktobra prošle godine malteška istraživačka novinarka Dafne Karuana Galici ubijena je u eksploziji bombe postavljene na njen automobil. Bomba je bila toliko jaka da je vozilo razneto u paramparčad.
Ništa manje zastrašujuća je nedavna odluka suda u Istanbulu da šest turskih novinara ostatak svojih života moraju da provedu u zatvoru. Drakonsku kaznu dobili su jer su, po presudi, slali „subliminalne poruke“ kroz svoje novinarske radove, i tako se umešali u pokušaj građanskog puča 2016. godine protiv vlasti predsednika Erdogana.
Osećaj da možeš biti ubijen ili doživotno zatvoren zbog profesionalnog obavljanja svog posla ledi krv u žilama i najbolje dočarava atmosferu u branši čiji je značaj za demokratiju sve važniji, a istovremeno uticaj sve manji.
Za otvaranje ove poslednje sezone lova na novinare najveću odgovornost snose upravo otuđene vladajuće političke elite koje su demokratske vrednosti neodgovorno žrtvovale na oltaru svojih partijskih i korporativnih interesa.
Kvazi-demokratski vladari koji (sve uspešnije) pokušavaju da uređuju medije ne razumeju da su nezavisni mediji i slobodno izveštavanje jedan od temelja demokratskih društava i da će im se represija ili stvaranje atmosfere u kojima su novinari legitimna meta – kad tad vratiti kao bumerang.
“Kada bi me pitali da li želim vladu bez slobodne štampe ili slobodnu štampu bez vlade, ne bih se premišljao ni trenutka o odabiru ovog drugog”, rekao je pre dva i po veka Tomas Džeferson, jedan od očeva osnivača SAD i autor Deklaracije o Nezavisnosti.
U današnjem vremenu Džefersonova čuvena izjava odiše gorkim cinizmom, jer je kvalitetno i slobodno novinarstvo duboko ugrožena vrsta na dobrom putu da postane samo preparirani eksponat koji krasi zidove u vilama svetskih moćnika.
Slovački premijer Robert Fico, poznat po neprijateljskom odnosu prema medijima, na jednoj konferenciji opisao je novinare kao „prljave, anti-slovačke prostitutke“. Ovakvim izjavama političari svakodnevno pišu scenario i motivišu one koji su spremni da prete, napadaju, pa i da ubiju novinara samo zbog toga što je radio svoj posao.
Sudbina Jana Kuciaka je poslednja opomena i za vlasti, ali i za obične građane, da su odavno pređene sve granice i da bez slobodnog novinarstva demokratskih sloboda i elementarne građanske sigurnosti neće biti ni za koga.
Tračak nade pruža solidarnost slovačkih medija koji su danas kao glavnu objavili nezavršenu priču ubijenog kolege i ostavka slovačkog ministra kulture i informisanja. Međutim, upozorenje šefa policije koje je usledilo, da time mogu da ugroze i sebe i istragu, praktično je priznanje da su novinari meta ako rade svoj posao.