Tajni ugovori, javne sumnje
Ugovor o koncesiji za beogradski aerodrom Nikola Tesla, obavijen je velom tajne. Nadležni kažu da će najveći deo ugovora biti objavljen do septembra, ali ne i oni delovi koji se smatraju poslovnom tajnom. Istovremeno, prethodna iskustva, kada je reč o sličnim investicijama, pokazuju da se upravo iza zatamnjenih delova krije suština ili jednostavnije, đavo uvek leži u detaljima.
Nedugo nakon potpisivanja ugovora o koncesiji za beogradski aerodrom, najavljena je odluka da će Grad Niš na Republiku preneti i niški aerodrom.
Činjenica da nisu poznati detalji prvog ugovora, otvorila je prostor za brojne spekulacije i konstrukcije – da li su ova dva događaja u vezi, da li će zbog razvoja prvog, beogradskog, trpeti drugi, niški?
Dodatnu zabunu građanima Niša, koji danima protestuju kako bi sprečili prenošenje aerodroma Konstantin Veliki u državno vlasništvo, unele su različite izjave predstavnika vlasti, i još različitije interpretacije istih.
Da li ova dva događaja nemaju nikakve veze jedan s drugim, kao što je rekla ministarka građevinarstva Zorana Mihajlović, ili ipak imaju – utoliko da nijedan aerodrom u blizini ne bi trebalo da ima promet veći od milion putnika, kako se moglo zaključiti iz izjave predsednika Srbije Aleksandra Vučića?
Građani za sada ne mogu da znaju šta bi aerodromu u Nišu moglo doneti prebacivanje u ruke Republike – nova ulaganja i povećanje prometa ili ograničavanje rasta, budući da je upravo Vlada ta koja je potpisnik ugovora s Vansijem, koncesionarom Beogradskog aerodroma. A pošto je taj ugovor javnosti nedostupan, onda su i sumnje očekivane, pa ni protesti ne bi trebalo da budu preveliko iznenađenje.
Slična je situacija i s brojnim drugim projektima – Er Srbija, Beograd na vodi, Fijat… Ako je sve savršeno u redu, ako su potezi centralne vlasti u interesu svih građana, pa i onih iz Niša, čemu tajnost?
Ako nije, zašto nije. Javnost ima pravo da zna.