Tajnost u interesu javnosti

Praksa dodeljivanja državljanstava na sličan način nije nepoznata – dobijali su ga sportisti kako bi nastupili pod zastavom određene zemlje ili strani investitori pod određenim uslovima. Tako je u pojedinim zemljama propisima omogućeno i sticanje ekonomskog državljanstva i tu su kriterijumi jasni – određeno ulaganje, i to najčešće uz zahtev da se ne radi o osobi koja je osuđivana.

Budući da su u Vladi Srbije ocenili da je interes države, dakle javni, da se osuđena bivša premijerka primi u državljanstvo Srbije, valjalo bi da javno i objasne po čemu je njeno primanje u državljanstvo od interesa za sve građane.

Činjenica da je dokument u međuvremenu, prema pisanju medija, nestao sa sajta Vlade, još više podgreva ovo pitanje. Čemu bilo kakva tajna u vezi s nečim što je urađeno u javnom interesu, a pogotovo kad su to uradili predstavnici vlasti koji ne propuštaju priliku da se pohvale onim što rade za svoje građane.

Javnim interesom obrazloženo je iskidanje oznake državne tajne s dokumenata koje je čitao predsednik Srbije, a koje se odnose na prisluškivanje njega u ranijim periodima. Član 26. Zakona o tajnosti podataka je precizan: „Narodna skupština, predsednik Republike i Vlada mogu sa pojedinih dokumenata opozvati oznaku tajnosti, bez obzira na stepen tajnosti, ako je to u javnom interesu ili zbog izvršavanja međunarodnih obaveza“. Dakle, nesumnjivo je da predsednik ima to pravo, ali je uslov da to bude u javnom interesu (jer u ovom slučaju očigledno nije zbog izvršavanja međunarodnih obaveza). Kakav je interes javnosti, nije obrazloženo, a nije ni sasvim jasno.

Prema odluci Vlade, javni interes je i postojanje avio linija ka određenim destinacijama. U slučaju, na primer razuđene Norveške, takve linije su sasvim jasne – nema puteva ka svim delovima zemlje pa se do pojedinih fjordova stiže avionima. Ali kakav je javni, opšti interes da se iz Niša avionom stiže do  Nirnberga,  Frankfurta, Rima, Hanovera, Ljubljane,  Salcburga, Bolonje, Budimpešte, Geteborga, Fridrishafena, Кarlsruea i Tivata, a ne na primer do Pariza, Moskve ili Splita, nije objašnjeno i za građane će ostati tajna. Izvesno je jedino da će zahvaljujući ovom „javnom interesu“ kasa Er Srbije biti punija za 15 miliona evra u naredne tri godine.

Šta je tačno javni interes ne može biti u potpunosti definisano zakonom, ali nije potrebno čitanje brojnih teoretskih rasprava na ovu temu da bi se to zaključilo. Ono što nije jasno je kakvu tačno korist građani Srbije imaju od svih poteza koji se pravdaju javnim interesom, što budi sumnju da je u pitanju tek zakonska forma za pojedine odluke bez suštinske dobrobiti po njih. Jer vlast je i izabrana da radi u interesu javnosti.

A javni interes je da građani saznaju, kad je već trošen njihov novac, šta su tačno dobili i koliko su dali za projekte obuhvaćene ugovorima sa Ujedinjenim Arapskim Emiratima ili Rusijom. Jer, kada se takvi podaci kriju, postoji razlog za sumnju.

Javni interes je i da se zna ko je i po čijem nalogu rušio privatne objekte u Hercegovačkoj, radi gradnje jednog drugog privatnog objekta, i ko i zašto nije rušio objekat na Pančićevom vrhu. Ko su osobe koje su jače od zakona i koje imaju više prava od ostalih građana?

Tajnost u ovim slučajevima i izostanak odgovora na ova i brojna druga pitanja navodi na sumnju – da li je sve zaista i činjeno u interesu javnosti. Jer, ako kod nekih od navedenih slučajeva i može postojati neki javnih interes, izvesno je da tajnost nikada nije u interesu javnosti.