U zemlji meda, mleka i botova
Neko ko bi na osnovu komentara tekstova i na društvenim mrežama pravio sliku o Srbiji 2019, mogao bi da zaključi da je u pitanju zemlja meda i mleka, uređenog sistema, bez nezaposlenih, visokog BDP-a i još većeg rasta kojoj sreću kvari šačica mrzitelja “hronično nezadovoljnih” činjenicom da nisu na vlasti i da “zato ne mogu da kradu” (jer se valjda podrazumeva da vlast služi da bi se kralo).
Nasmejana lica skrivena iza lažnih imena neumorno seju optimizam, ljubav spram predsednika i ostalih na vlasti, javno uživaju u bezbrojnim uspešnim projektima u korist građana, milionima otvorenih radnih mesta, ne štede hvalu kada su u pitanju vlasti, niti pokude kada govore o onim drugima… U tom imaginarijumu, realna bi mogla biti samo naknada koju eventualno primaju kao vojnici partije za stvaranje lažne slike o društvu u kome i sami žive.
Jer ono što oni iznose nisu stavovi koji su ih okupili kao sličnomišljenike oko neke političke ideje već varijacije na zadatu temu – od plamenog poštovanja i nekritičke podrške vlastima i njihovim potezima, do jednako strastvenih, često neutemeljenih tvrdnji i kritika, a katkada i bezočnih uvreda, laži i spinova na račun onih koji vlast kritikuju.
Nije slučajno da je ta vojska okupljena oko softvera indikativnog imena – tvrđava. Premda, nisu oni okupljeni oko tvrđave izmislili i jedini primenili model, oni su samo upadljvo najuspešniji, uspeli su da do savršenstva dovedu disciplinu i nema dokaza da nisu za taj falsifikatorski rad plaćeni novcem svih građana. Njihovi komentari nemaju nikakvo uporište u stavovima niti izneta „mišljenja“ u promišljanju, već su proizvod koordinirane akcije.
Eufemistički naziv za njihovu aktivnost je internet aktivizam, kolokvijalni – botovanje, a realno u pitanju je manipulisanje javnim mnjenjem lažiranjem stavova građana.
Pritom, očigledno je da i samim botovima manjka posvećenost radnim zadacima – pismenost je sumnjiva, ali i pažnja koju posvećuju obavljanju svojih zadataka – neretko su komentari ispod ženskih imena pisani u prvom licu i u muškom rodu, a dešava se da su komentari od reči do reči potpuno isti.
Angažman botova je očigledan dokaz da se svaka stvar može preokrenuti u svoju suprotnost i da će se najčešće upravo to i dogoditi – tako je i s prilikom da se građani na “najdemokratskijem” od svih medija – internetu – izjasne o svojim stavovima. Iako se komentari ne mogu ni u kom smislu nazvati relevantnim izjašnjavanjem građana, suština ostavljanja “botovskih” komentara je stvaranje iluzije o masovnoj podršci vlastima i kolektivnoj osudi poteza opozicije.
Iluzije o zemlji meda u kojoj pčele ne bodu, zemlji mleka u kojoj krave ne ritaju i botova koji su tu da opevaju taj fenomen.