Voz srpske stvarnosti i srpskih iluzija
Fotografije ispucalih parola "Kosovo je Srbija", kao i oštećenih postera sa freskama kojima je oblepljen voz koji je pre godinu dana krenuo iz Beograda za Kosovsku Mitrovicu, a u koju nikad nije stigao - simbolizuju stvarnost Srbije na više nivoa.
Jedan od njih je besmislena demonstracija krilatica koje ništa ne znače, ali "dobro zvuče". Jer ovde ništa nije jeftinije od reči, odnosno od parola kojima se zamagljuje realnost. Ništa skuplja nije, a pokazale su to poslednje tri decenije, ni zloupotreba različitih simbola, kao i njihovo korišćenje van značenja i prostora kome pripadaju.
Ni povremeno držanje građana u nekoj vrsti poluvanrednog stanja, kakvo je prikazano i tog dana kad je voz krenuo pa intervencijom iz Beograda zaustavljen, nije nešto što nam je strano. Kao ni pitanja, koliko je to koštalo, ko je platio, šta je bio cilj, ko je doneo odluku…
Dakle, voz poznat kao voz "Kosovo je Srbija", izbrendirani voz, voz feska, voz crkva, sa akcentom na to da je dopremljen iz Rusije, a oslikan u Srbiji, pompezno je najavljen, dramatično zaustavljen, prilično tiho prebačen na drugu liniju, a onda diskretno premeštan da saobraća između gradova koji su daleko od Kosova.
Danas, samo godinu dana kasnije, ovaj voz izgleda jadno, baš kao i sama ideja da se manastirskim freskama i parolama pokaže da "ne damo Kosovo" - što je još samo jedno geslo koje, kako se približava proleće i najavljeni početak raspleta dijaloga o Kosovu, čeka neko novo. Neko, koje će zameniti sva dosadašnja, ali će i dalje imati zadatak da zamagli stvarnost. Jer najskuplje je, zapravo, stvari nazvati pravim imenom.
Tako da sa sigurnošću možemo da očekujemo nove performanse, a voz koji nikada nije stigao na svoje odredište će ostati simbolika stvarnog stanja stvari, Srbije koja je zaustavljena u Raškoj. Sve dalje od toga je iluzija, uprkos ogromnom trudu u tom večnom poigravanju sa koeficijentom inteligencije vlastitog naroda.