Za Srbiju Erdogan važniji od ljudskih prava
Dok ne bude utvrđeno koji datum nosi dopis Komiteta protiv torture UN, u kojem je od Srbije zatraženo da se suzdrži od izručenja, Dževdet Ajaz, na koga se ovaj dokument odnosi, već bi mogao da bude utamničen u nekom od turskih zatvora.
I dok Ajazova advokatica tvrdi da je dopis iz UN stigao tri dana pre odbijanja njegove žalbe, u Ministarstvu pravde rezolutno ponavljaju da je reagovanje Komiteta protiv torture stiglo prekasno, kad je već ceo postupak ekstradicije bio okončan.
Šta je istina u ovom slučaju za Ajaza, etničkog Kurda koji je osuđen na petnaest godina zatvora zbog rušenja ustavnog poretka u Turskoj, više neće imati nikakav značaj. On će, ukoliko Srbija istraje na odluci da ga izruči, biti jedan od hiljada osuđenika koji u turskim zatvorima služe zatvorsku kaznu sa istom ili sličnom presudom koja može da se podvede pod podrivanje turske države.
Za razliku od Dževdeta Ajaza, koji će, kako sada stvari stoje, biti prepušten na milost i nemilost Erdoganovom režimu, Srbiji je i te kako bitan datum kada je dopis Komiteta protiv torture UN stigao u Beograd. Kako navode iz Beogradskog centra za ljudska prava, ako je dopis stigao pre okončanja postupka izručenja, bio bi to presedan jer nijedna evropska zemlja do sada nije odbila da postupi po preporukama ovog UN tela. To bi otvorilo i pitanje odgovornosti Srbije pred Ujedninjenim nacijama.
I dok se dilema oko datuma ne razreši, ostaje činjenica da je zemlji, čiji su zatvori prepuni političkih zatvorenika, Srbija odlučila da izruči, po svoj prilici, još jednog zatvorenika čija je osnovni greh to što je Erdoganov protivnik.
Kakve će Srbija i da li će imati sankcije zbog ovog poteza manje je bitno, u odnosu na činjenicu da je odlučivala o sudbini jednog čoveka i još jednom pokazala kako nepogrešivo ume da odabere pogrešnu stranu.