Zakoni na štetu građana
U skoro pa cirkuskoj atmosferi u Skupštini Srbije, u senci uvreda, hiljada besmislenih i gotovo istovetnih amandmana „s posebnim osvrtom na…“, estradnih nastupa vlasti i opozicije, prepucavanja bivših i sadašnjih... prolaze propisi kojima se građanima Srbije ograničavaju prava uvida u rad institucija, nezavisnim institucijama uskraćuju nadležnosti, a vlastima malo, po malo daju veća ovlašćenja i uvodi manja kontrola njihovih postupaka.
U senci vulgarnih uvreda haškog osuđenika Vojislava Šešelja, poslanici su raspravljali o propisu koji bi direktoru Bezbednosno informativne agencije dao pravo da odlučuje o zasnivanju radnog odnosa u BIA, o ocenjivanju zaposlenih, o njihovom napredovanju u službi i platama.
Davanjem diskrecionog prava direktoru BIA, javnost, građani, poreski obveznici, praktično gube važnu polugu kontrole ove agencije.
Iako je o nekim propisima, poput amandmana na Ustav u oblasti pravosuđa vođena javna rasprava, efekat uključivanja javnosti, pre svega stručne, u tu raspravu je bio dosta skroman. Po oceni predstavnika struke, ukoliko bi postojeći amandmani bili usvojeni to bi bio korak unazad “s ciljem ostvarivanja potpune kontrole nad tužilaštvom“.
Nacrt zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja o kome se trenutno raspravlja u javnosti omogućiće pojedinim javnim preduzećima da javnosti, pod paravanom fer tržišne utakmice, ne odgovaraju o načinu trošenja sredstava. Takođe predviđena je mogućnost pokretanja upravnog spora protiv odluka poverenika što bi praktično moglo da obesmisli čitav zakon. I do sada je mogućnost novinara da dođu do informacija bila poprilično ograničena, institucije su radije plaćale kazne za nepostupanju po rešenjima poverenika nego davale informacije. Novim rešenjima, uskraćivanje informacija bi moglo biti legalizovano, a sve zajedno to je još jedan korak unazad u razvoju demokratskih prava.
Slučajevi nazadovanja demokratije su brojni, pa je tako nastavljeno s praksom suspendovanja važećih zakona države, koje je usvajao taj isti parlament, donošenjem leks specijalisa za svaki projekat koji se proglasi „strateški važnim“, poput Beograda na vodi. Nazadovanje se može videti i kroz rešenja predviđena Nacrtom zakona o zaštiti podataka o ličnosti…
Umesto da se protekom vremena krhka, mlada demokratija u Srbiji ojačava, čak i neki dostignuti demokratski standardi sve se više ograničavaju, u tišini, pod paravanima ispunjavanja standarda ili izgovorima zaštite nacionalnog interesa.
Republika je res publica – javna stvar. I javnost je dužna da se postara da takvom i ostane. A interes javnosti, odnosno građana, u Skupštini su dužni da zastupaju narodni poslanici, i oni iz vlasti i oni iz opozicije, koji međutim činjenjem ili nečinjenjem dozvoljavaju da interes građana postaje sve manje bitan.