Zastrašujuća tišina posle napada na novinarku u Podgorici
Ranjavanje novinarke Vijesti Olivere Lakić pre dve nedelje u Podgorici bila je udarna vest u svim medijima regiona i na društvenim mrežama. Vest je bila aktuelna bukvalno samo jedan dan. Brzina kojom je javnost izgubila interesovanje za ovaj slučaj gotovo da je jednako zatrašujuća kao i sam napad.
Zvanična istraga, u ovom i sličnim slučajevima, trebalo bi da pokaže da li i kakva veza postoji između javnog omalovažavanja i napada na novinare. Odgovor na ovo pitanje bi trebalo da daju istrage, koje su kada se reč o napadima na novinare, po pravilu, spore i ne otkrivaju jasne motive.
U poslednje vreme sve je primetnije kreiranje atmosfere u kojoj je dozvoljeno da predstavnici vlasti optužuju novinare da su fašisti ili aludiraju na to da su strani plaćenici. Napadi na novinare, koji sada već po pravilu uslede posle ovakvih izjava, vode ka zaključku da se poruke državnih zvaničnika tumače kao signal da državne strukture neće zbog toga, praktično, ni mrdnuti prstom. Najnoviju priliku da pokažu suprotno imaju istražne institucije Crne Gore.
Zvanična istraga napada na Oliveru Lakić u Podgorici motiv traži i u njenim tekstovima.
Brzina i kvalitet istrage u velikoj meri zavise od pritiska javnosti, koji na Balkanu po pravilu, izostaje kada je reč o napadima na novinare. Tako je bilo i u slučaju ranjavanja Olivere Lakić.
Nakon početnog zgražavanja, uglavnom na društvenim mrežama, usledio je zastrašujući tajac. Jedan protest održan je ispred Vlade u Crnoj Gori. Ništa više. Ova tema nije više aktuelna ni na društvenim mrežama.
Da li je to poruka koju javnost šalje na pitanje: koja je cena prava javnosti da zna šta predstavnici države rade u njihovo ime?
Kada je u Slovačkoj ubijen istraživački novinar Jan Kucjak desetine hiljada Slovaka izašlo je na ulice zahtevajući istinu, a kako istine nije bilo, ispunjen je zahtev javnosti da premijer podnese ostavku.
Desetine hiljada građana u Slovačkoj jasno je poručilo da su novinari važni u borbi za kontrolu vlasti i u borbi za demokratiju i slobode svih građana. To garantuje veće šanse za otkrivanje istine. A šanse se povećavaju srazmerno istrajnosti najšire javnosti.
Šta ćutanjem poručuje crnogorska javnost? I ona iz drugih, po mnogo čemu sličnih, zemalja Balkana?