Zloupotreba u skladu sa zakonom
Više od tri meseca je prošlo otkad je Vladi zvanično istekao mandat. Od izbora je prošlo dva i po meseca. Od konstitutivne sednice Skupštine Srbije koja je održana, u fotofinišu zakonskog roka prošlo je više od mesec dana. Nastavak nije na vidiku.
Istovremeno, posle izbora u Srbiji izbori su održani u Hrvatskoj, Makedoniji, Crnoj Gori... U Hrvatskoj Vlada već beleži prve afere, Makedonija je nedavno dobila Vladu, u Crnoj Gori je pala vlast. Samo u Srbiji u kojoj su rezultati izbora nedvosmisleni – nema niti vlade niti najave kada će je biti osim da će to biti u zakonom propisanom roku.
Rokovi su propisani za teške situacije izjednačenih rezultata i beskrajnih pregovora za formiranje postizborne koalicije i vlade. I dobro je da je tako. Odugovlačenje u slučaju nedvosmislenog i ubedljivog pobednika izbora na neki je način zloupotreba propisa. Idemo do kraja – jer smo tako u mogućnosti.
Jer šta sprečava onog ko dodeljuje mandat da to učini? Očigledno neka vrsta kalkulacije – a to je već vrsta zloupotrebe.
Još se spekuliše ko će od ono malo lista koje su ušle u Skupštinu biti partner SNS, a ko će eventualno u opoziciju. Za to vreme, u toku je period podrške, povlađivanja, ulagivanja...
Nužnost formiranja vlade i okončanja procesa konstituisanja Skupštine gotovo da se ne pominje. Ne postavlja se pitanje ko će biti predsednik parlamenta – što je jedno od najvažnijih mesta u državi, o novom premijeru se samo spekuliše, kao i o ministrima, iako su resori praktično mogli biti podeljeni i pre izbora, a u mnogim zemljama se unapred kaže ko će u slučaju pobede biti premijer – kako bi građani znali kome će dati „ključeve od svoga stana“.
To što je nešto dozvoljeno – nije uvek na korist. Tako je i sa dopuštenim rokovima za konstituisanje vlasti. Nije zloupotreba samo ono što se zakonom sankcioniše. Zloupotreba je praktično i izvrdavanje duha zakona za kojim nema nikakve potrebe. Ili je možda građani ne vide. Suština izbora je formiranje vlade, a toga uporno nema.
Za to vreme u ime građana donose se brojne odluke, pa i potpisuju sporazumi. Uglavnom na jednom mestu – onom na kome se odlučuje o svemu. Vlada s praktično isteklim mandatom blanko daje podršku predsedniku Republike. A građanima se šalje poruka - nema veze ko je u Vladi, zna se ko je šef.